Neko ozbiljno potkrada policijski sef u Sremskoj Mitrovici.
Ako ste zaboravili, odavde je nedavno “nestalo” 20kg različitih narkotika, a sada imamo situaciju da sa istog mesta – fali 12 pištolja!
Prenosimo tekst jednog lokalnog portala iz ovog grada:
U skladu s već ustaljenom navikom, lokalni policijski rukovodioci na čelu sa načelnikom PU Đurom Mandićem, sezonski sazivaju konferencije za štampu i govore o aktivnostima policije na prostoru Sremskog regiona.
Ti izveštaji, osim što su dosadni i suvoparni, uglavnom se svode na tendenciozno samoreklamerstvo (po sistemu: „Hvalite me usta moja…“) u isticanju zasluga u borbi protiv kriminala svih boja. No, kako to obično i biva, život nije obojen ružičastim bojama, iako se nadležni policijski funkcioneri svojski trude da to izgleda tako, i u tome imaju, ne malu, pomoć i većeg broja lokalnih medija.
Naravno, mediji po običaju idu linijom manjeg otpora, s obzirom da nije mnogo pametno imati kritičku distancu prema instituciji kakva je policija, na stranu što jedan broj novinara nema čak ni predstavu da je novinarstvo mnogo šira oblast od prikupljanja servisnih informacija i uzimanja izjava od funkcionera.
Ono što se izbegava kao tema, a tiče se anomalija u radu pojedinaca zaposlenih u policijskim strukturama, vešto se gura pod tepih i skriva pod plaštom „nemešanja u istragu nadležnog Tužilaštva“ iako se te istrage, gotovo po pravilu, odužuju do zastarenja. A posle – pojeo vuk magarca.
Tako na primer, javnost još nije dobila adekvatno objašnjenje o činjenici da je iz policijskog depoa nestalo 10 kg narkotika, a već je gradom prostrujala informacija da je iz službenog prostora nestalo i desetak (neki kažu tačno 12) pištolja koju su prethodno, tokom policijskih akcija u borbi protiv kriminala, zaplenjeni.
U vezi s tim, Sektor unutrašnje kontrole je, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, podneo krivičnu prijavu u redovnom postupku protiv trojice policijskih službenika zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Kako se navodi, “postoje osnovi sumnje da policajci tokom 2016. godine nisu preduzeli mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi obezbedili pet pištolja oduzetih od građana po različitim osnovama, za koje je bilo potrebno pokretanje i vođenje upravnog postupka u Policijskoj upravi Sremska Mitrovica.”
Iako su ovo ozbiljni prekršaji koji značajno podrivaju ugled policajaca, načelnik PU Đuro Mandić o tome ne govori na konferencijama za štampu, a policijska Služba za kontakte sa javnošću pokušava sve da pokrije gomilom besmislenih saopštenja iz kojih javnost saznaje samo to koliko je duvana zaplenjeno sa raznih tavana po okolnim selima ili ko je pretukao svoju ženu. Istovremeno, dok činjenice o kriminalu u sopstvenoj kući pokušavaju da sakriju od građana, ne shvataju, uljuljkani iza debelih zidova zgrade nekadašnjeg SUP-a, da građani već uveliko, zbog tako neodgovornog stava nadležnih, dobar deo policajaca gledaju kao dilere droge ili reketaše.
Verni svojim redovnim budžetskim zaradama, ovi službenici, kojima je bitno samo da svoje položaje ili radna mesta ne ugroze, makar i po cenu opšteg urušavanja sistema i cvetanja nekontrolisane korupcije, umesto da daju objašnjenja koja su, po prirodi svog posla, dužni da podele sa građanima koji ih finansiraju, svoje snage troše na već unapred uzaludan pokušaj blokiranja tih informacija.
Najzad, i masakr u Carskoj palati samo je kulminacija bahatog odnosa nadležnih institucija prema građanima i poslu koji rade. Do dan danas lokalna javnost nije dobila obrazloženje koja je institucija zatajila, pa je došlo do odsecanja ušiju u prostoru ustanove koja bi trebala da se bavi kulturom i privlačenjem turista.
Čija je krivica?
Da li rukovodstva Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koje je umesto zaštite kulturne baštine, trošilo energiju u traženju zakonskih rupa kako bi stvorilo uslove za pravljenje noćnog bara u Carskoj palati?
Da li je krivica do kontroverznog policijskog službenika koji je poznat po svojoj sklonosti ka reketiranju privatnih radnji i dilovanju narkotika, zbog čega je nekoliko puta vođen i disciplinski postupak protiv njega? Da li krivi oni koji su njegove nedozvoljene radnje tolerisali ili ih pokrivali zauzvrat dobijajući udeo u korupcijskom kolaču?
Koliko će još dugo građani čekati na te i i na sledeće odgovore?
Hoće li Tužilaštvo, koji prašta maltretiranje maloletnika ako im se uplati određena suma kao u slučaju učitelja iz Bajićeve škole, odrediti i cenu za nečije odesečeno uvo?
Hoće li to isto Tužilaštvo od svega okrenuti glavu kao što okreće i od afera Vasilija Radosavljevića (Vase PDV) i Nenada Lemajića? Kao što nije primetilo ni pljačku “Matroza” u vrednosti od 40 miliona evra?
Ili, hoće li nadležni iz te institucije, umesto davanja odgovora na gornja pitanja, ipak radije podneti krivičnu prijavu protiv autora ovog članka u nameri da medije ućutkaju, a građane obeshrabre da postavljaju neugodna pitanja?
Po dobrom starom boljševičkom receptu svojih predhodnika.
(Izvor: Mitrovica.info)
