Predizborno zaključavanje parlamenta Srbije postalo je praksa Srpske napredne stranke, kako se ni iz skupštine, gde se sednice direktno prenose, ne bi čuo glas opozicije koji bi mogao da utiče na rezultat beogradskih izbora.
Tišina u parlamentu vladaće najverovatnije do 4. marta, odnosno do završetka beogradskih izbora, uprkos tome što na usvajanje, po priznanju same vladajuće većine, čeka nekoliko važnih zakona.
Prvi put na najdrastičniji i nezakonit način naprednjačka vladajuća većina suspendovala je rad parlamenta prošle godine, uoči predsedničkih izbora 2. aprila. Tada je predsednica parlamenta Maja Gojković, u danu kada je trebalo da počne redovno zasedanje parlamenta, proglasila pauzu do kraja predsedničkih izbora, obrazloživši to time da želi da sačuva dostojanstvo skupštine, budući da je opozicija pokazala u šta bi se pretvorio rad parlamenta tokom predsedničke kampanje. Zbog te pauze koja je trajala gotovo do leta i inauguracije novog predsednika, zabeleženo je da je parlament imao najmanje radnih dana u poslednjih petnaestak godina, ali i ogroman broj zakona po hitnom postupku, zbog navodne žurbe na putu evropskih integracija Srbije.
Vreme početka dva redovna zasedanja Skupštine Srbije je prvog radnog dana u martu, odnosno u oktobru i to je nešto što je fiksirano Ustavom i zakonodavstvom. To praktično znači da je Gojkovićeva prošle godine, obrazloženjem da se sednice odlažu zbog očuvanja dostojanstva parlamenta i „sprečavanja mogućeg cirkusa opozicije“, svesno prekršila propise. Naprednjačka vlast, ovoga puta uoči beogradskih izbora, kako sama tvrdi, nije prekršila Ustav, ni zakone, jer se sednice parlamenta dok traje vanredno zasedanje zakazuju samo na zahtev Vlade Srbije, odnosno na zahtev 30 poslanika. A takvih zahteva, kako tvrdi vlast, trenutno nema.
To baš i nije tačno, jer na skupštinsku raspravu čeka oko 150 zakona, od čega 25 zakona, kako je zabeleženo na skupštinskom sajtu, čiji je predlagač Vlada Srbije. Na spisku su izmene važnih zakona o BIA, čije je usvajanje najavljivano još za decembar prošle godine kao hitno, kao i izmene zakona o vojsci, policiji, odbrani, saobraćaju. Nijedan od tih zakona koji čekaju na usvajanje nemaju nikakve veze sa temama u kampanji za beogradske izbore, pa opozicija možda s razlogom tvrdi da je „logika naprednjačke vlasti ukidanje ili potpuno obesmišljavanje rada parlamenta, kako ne bi imao ko da kontroliše rad izvršne vlasti.
(izvor: danas.rs)
