Dve godine od usvajanja novog Zakona o policiji, pred poslanicima u Narodnoj skupštini već su se našle njegove izmene. Predlagač, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao razlog za nove izmene navodi da važeći Zakon sadrži određene manjkavosti, bez konkretnih obrazloženja. Istovremeno, nema ni reči o tome ko je odgovoran što je pre dve godine, po hitnom postupku, ovakav manjkav zakon uopšte i donet, kao i zašto se tako često menja jedan od sistemskih zakona.
Predložena rešenja, ukoliko budu usvojena, biće još jedna propuštena šansa za reformu i depolitizaciju policije jer predviđaju još veću koncentraciju moći u rukama ministra, koji se na tu funkciju imenuje politički.
Tako će ministar policije, dakle u narednih nekoliko godina vrlo verovatno Nebojša Stefanović, prema navodima predloženih izmena Zakona o policiji, imati svo pravo da suspenduje zakone o zapošljavanju putem konkursa preko akta o sistematizaciji. To znači da će bez ikakvog konkursa moći da zaposli praktično koga god hoće.
U članu 23 stav 2 predloženih izmena navodi se da se radni odnos u Ministarstvu zasniva putem konkursa, osim kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta. Ovo je još spornije ako se zna da je akt o sistematizaciji poverljive prirode.
Predloženim zakonskim izmenama dodatno je ugrožena nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole, čiji je zadatak kontrola zakonitosti rada policijskih službenika, kao i drugih zaposlenih u Ministarstvu.
Nepovoljniji položaj ovog Sektora, koji bi inače morao biti samostalan, donosi predloženo rešenje u kom se navodi da provere prilikom zapošljavanja u ovom Sektoru vrši Komisija, koju formira ministar policije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova izmenama planira da ukine i obavezu da se godišnji izveštaj Sektora unutrašnje kontrole dostavlja direktoru policije, što opet znači da bi sve izveštaje ovog Sektora imao samo ministar policije.
Tužilačka istraga ograničena, problem u politički osetljivim slučajevima
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević ističe da je, pored predloženih loših rešenja, ponovo propuštena i prilika da se izmenama zakona preciznije uredi odnos policije i tužilaštva.
Prema Zakonu o policiji, policajac vrši operativne radnje po naređenju nadređenog službenika, po nalogu javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, izdatom u skladu sa drugim posebnim zakonom.
Međutim, propuštena je šansa da se u potpunosti rad policajca u krivičnom postupku podredi tužiocu.
„To omogućava policajcu da u politički osetljivim slučajevima kao što je Savamala, ne postupi po nalozima tužioca već svog starešine. Policajac će u većini slučajeva, kao što je i sasvim normalno, da poštuje nalog starešine koji može biti različit od tužiočevog. I onda tu tužilac može da insistira, ali nema nikakvu mogućnost policajca da natera da obavi nalog kakav je on zahtevao“, kaže Đorđević.
On podseća i na istraživanje Udruženja tužilaca Srbije na uzorku od 200 istraga iz 10 različitih tužilaštava, prema kojem su tužioci morali da intervenišu u polovini istraga da bi policija ispunila njegov nalog, dok u 70 odsto slučajeva nije pronađen nijedan opravdan razlog za odsustvo reakcije policije.
Takav primer svakako je i slučaj rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, bagerima u sred noći, bez rešenja o rušenju. Podsetimo, građani su tada zvali policiju, prijavljivali da nepoznate osobe ruše u centru Beograda, oduzimaju mobilne telefone i onemogućavaju slobodu kretanja onima koji su se tu zatekli. Policija se nije odazvala na pozive građana te noći, a nadležne institucije do danas nisu odgovorile na pitanje ko je policiji te noći naredio da ne radi svoj posao. Istragu o tome ko je te noći „komandovao“ policijom trebalo je da utvrdi Sektor unutrašnje kontrole, ali taj izveštaj, uprkos rešenju poverenika, MUP nije dostavio na zahtev novinara Insajdera, a ministar Stefanović je tvrdio da nije njegov posao da zna šta u tom izveštaju piše, iako to po važećem zakonu o policiji jeste njegov posao jer dobija izveštaje svih sektora u okviru MUP-a.
Poligrafsko testiranje obavezno za pripadnike MUP-a i relevantno?
Zanimljivo je i da je predlagač izmena Zakona o policiji uvodi i poligraf kao deo postupka vršenja bezbednosne provere kandidata za pojedina radna mesta u MUP-u.
„Za pojedina radna mesta u Ministarstvu utvrđena aktom iz člana 9. stav 2. ovog zakona, u postupku vršenja bezbednosne provere obavezno je poligrafsko ispitivanje“ , navodi se u jednoj od predloženih izmena Zakona o policiji.
Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ovo rešenje vide kao neshvatljivo.
„Potpuno je neshvatljivo rešenje kojim se omogućava da ministar aktom o sistematizaciji zahteva poligrafsko testiranje za pojedina radna mesta. Ne postoji nijedan dobar argument za ovakvo rešenje, čak i da je ponuđen, a nije. Pogotovo imajući u vidu da je poligrafsko testiranje nesiguran alat za dobijanje bilo kakvih informacija i da se ne može koristiti u krivičnom postupku. Nikako nije dobro stvaranje atmosfere u kojoj su kandidati za zaposlenje u ulozi koja je slična ulozi osumnjičenih„ navodi Đorđević.
Nema brisanja pomoćne policije
Da je ovim zakonom propuštena šansa da se urede konkretne stvari govori i činjenica da u izmenama Zakona o policiji nema ni reči o pomoćnoj policiji što znači da sporni član kojim se predviđa mogućnost formiranja neke vrste rezervnih policijskih snaga, ako za tim bude potrebe, i dalje stoji.
Podsetimo, početkom prošle godine Vlada Srbije je dana donela Uredbu o formiranju pomoćne policije, pozivajući se na važeći Zakon o policiji, ali je zatim nakon pisanja medija i burne reakcije javnosti Uredba povučena.
Prvu vest o tome da je Uredba stupila na snagu objavljena je u subotu popodne, a zatim i informaciju da je formiranje Pomoćne policije predviđeno Zakonom o Policiji iz 2005, uredbama iz 2006. i 2009.
Istraživanje je pokazalo, međutim, da za deset godina, koliko je postojala zakonska mogućnost, Pomoćna policija nikada nije formirana. Podsetimo i da je ministar Stefanović 27. decembra 2016. najavio da će tokom ove godine početi zapošljavanje u okviru Pomoćne policije, što je navelo deo opozicije i javnost da posumnja u stvaranje „stranačke policije“.
Dodatnu sumnju su unela i velika ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova prilikom zapošljavanja u Pomoćnoj policiji. Umesto direktoru Policije, koji bi po zakonu trebalo da bude nestranačka ličnost, velika ovlašćenja prilikom zapošljavanja, i to bez konkursa, ostavljena su ministru kao političkoj funkciji. Nakon reakcije javnosti, Vlada je odlučila da poništi spornu uredbu i odluku o formiranju Pomoćne policije prolongira.
Iako su, nakon donošenja a zatim povlačenja Uredbe postojale informacije da će Vlada razmatrati izmenu Zakona o Policiji u ovom delu, ova oblast nije uređena novim predloženim izmenama Zakona.
(izvor: insajder.net)
