Današnji gost našeg portala bio je Branislav Janković, član Izvršnog Odbora “Levice Srbije”.
Sa njim smo razgovarali o aktuelnim političkim temama, incidentu koji je doživeo u Kosovskoj Mitrovici i situaciji u glavnom gradu AP Vojvodine.
Kada ste krajem prošle godine bili na KiM na vas je izvršen napad, pogođeni ste kamenom u glavu. Da li je ikada sprovedena istraga i tome i da li ste nešto saznali ko su napadači? Na koga sumnjate da stoji iza napada?
Pre svega, želeo bih da se zahvalim redakciji ,,Gerile” na ukazanoj časti da govorim za Vaš portal koji rado čitam I smatram da predstavlja pravo osveženje.
Sticajem okolnosti Marko Kovačević i ja smo povređeni u tom incidentu koji nije predstavljao samo napad na Levicu ili nas lično. Taj napad je napad na slobodu govora, mišljenja i kretanja. Da podsetim da su pre nas napadnute kolege iz Dveri. Ova sadašnja lista „srpska“ blati ime Srbije i naroda na KiM, koji bi trebalo da zastupa. Umesto toga oni šuruju sa onima koji su krvlju nealbanskog ali i albanskog stanovništva koje nije želelo sukobe, došli na vlast. Kada oni zastupaju i predstavljaju „vlast“ na severu KiM onda sigurno ne možemo očekivati sigurnost što se, na žalost, pokazalo ubistvom Olivera
Ivanovića. Da li je pokrenuta istraga? Naravno da jeste i policija je bilajako korektna ali nakon toga niko nas više nije kontaktirao u vezi tog slučaja što nas i ne iznenađuje kada vidimo da je ista situacija sa slučajem ubistva čoveka koji je do poslednjeg daha branio prava Srba na KiM.
Meni taj kamen deluje minorno u odnosu na Olivera. Jedino boli što je Kosovska Mitrovica grad u kome sam odrastao i za koji me vezuju prelepe uspomene.
Levica Srbije je stranka koja se zalaže za socijalnu pravdu i protiv sistema koji guši prava ljudi. U svetlu toga, kako komentarišete nasilno iseljavanje porodice Maurer koje se dogodilo danas u Beogradu?
Nasilno iseljavanje porodice Maurer iz Beograda je na žalost samo jedno od mnogih u Srbiji. Svedoci smo da svakoga dana neka porodica Ili pojedinac dožive da izgube krov nad glavom. Problem je što se iseljavanja predstavljaju kao izolovani slučajevi, a ne kao ogroman problem sa kojim se svako od nas može sresti. To bi naravno rezultiralo buntom
naroda. Mi iz Levice Srbije smatramo da niko ne sme oduzeti jedinu nekretninu u vlasništvu porodice ili pojedinca I tako ga ostaviti na ulici. Moramo uspostaviti sistem koji bi ljude sprečio da se prezadužuju, a banke da pozajmljuju novac po lihvarskim kamatama pri tome određujući uslove koji su krajnje nepovoljni po građane. Država mora zaštititi svoje građane, a ne kapital banaka!
Kakav je plan Levice Srbije za Vojvodinu, da li ste protiv prodaje zemlje strancima kao što je to bila praksa prethodnih godina? Kako bi, po vašem mišljenju, Vojvodina ponovo mogla da postane privredno i poljoprivredno jaka?
Plan Levice Srbije za Vojvodinu? Pa ja bih rekao da je plan Levice Srbije za srpsku poljoprivredu jer Vojvodina jeste naša žitnica ali I ostali delovi naše zemlje se mogu podičiti voćem I povrćem izuzetnog kvaliteta.
Pored resursa kojih je u svetu sve manje, jedan od resursa kojim ova država raspolaže jeste zemlja. Zemlja koja je ishranila generacije naših predaka, a trebala bi I naša buduća pokoljenja. Nije mi jasno kako ovi napredni doktori ne primećuju da bez mogućnosti da se prehrani narod ne vrede ni sva blaga ovog sveta jer je država koja to dozvoli osuđena na
propast. Prodaja zemlje stranim državljanima, a još gore, stranim koorporacijama predstavlja krajnji odraz nemara I bahatosti bilo koje vlasti. Umesto da učimo na primerima zemalja koje razvijaju svoju poljoprivredu I stočarstvo, koje od mora otimaju
plodno tle I na njemu ostvaruju prinose I do 4 puta veće od naših prosečnih prinosa, naše vlasti teraju paore sa njiva koje su generacijama obrađivali I dovode Arape da nam pokažu kako se obrađuje zemlja, jer jelte oni imaju više iskustva od naših poljoprivrednia koji su ovu zemlju I izgradili kako ralom I plugom tako I oružjem!
Subvencionisanjem poljoprivrede I ruiniranog stočarstva ali I edukovanjem poljoprivrednika o najnovijim dostignućima u poljoprivredi, pomoći da se formiraju zadruge I osavremeni proizvodnja, umrežavanjem proizvođača I prerađivača, raskidanjem monopola tajkuna I koorporacija I regulisanjem isplata proizvođačima kao I povećanjem standarda
na meso I proizvode koje uvozimo pospešili bismo razvoj naše poljoprivrede.
Uporedo trebamo raditi na razvoju privrede, naročito malih I srednjih preduzeća, a tamo gde nema privrede država mora otvoriti prvu fabriku ili pogon kako bi se dao zamajac koji će pokrenuti to područje.
Pojačane su desničarske tendencije u društvu? Kako i da li one mogu da se spreče?
Za sebe mogu reći da sam živeo u gotovo svim delovima Srbije. U svakom od njih sam upoznavao ljude koji su bili u neku ruku desno orijentisani u nacionalnom pogledu ali bez mržnje prema drugim nacionalnostima ili veroispovestima, sa izrazito levičarskim socijalnim stavovima. Pre bih rekao da je uzrok jačanja desnice u Centralnoj Srbiji neznanje I strah od
nepoznatog, a takođe, još I više potreba da se za svoje neuspehe I teško stanje okrivi neko drugi jer zaboga, mi smo bezgrešni. Kada budemo osvestili ljude da budućnost od njih samih zavisi I da treba menjati vlasti, jer vlast treba služiti narodu, a ne narod vlasti tada će doći do porasta samopouzdanja I samospoznaje.
Na žalost, mišljenja sam da su desničarske tendencije u društvu pojava koja se nikada neće iskoreniti jer na kraju dana, svi smo mi ljudi različitih karaktera I mišljenja. Problem predstavljaju ekstremisti koji pokušavaju oprati zločince I saradnike okupatora koji je u svom nacističkom piru naneo toliko zla pre svega Jevrejima, Romima I slovenskim narodima, kojima, da podsetim, pripada I srBski narod za koji se ekstremni desničari bore do poslednjeg dinara.
Mnogo opasnija tendencija jeste ne reagovanje državnih organa na porast neo nacizma I organizacija koje ga otvoreno zagovaraju. Svedoci smo skorašnjeg okupljanja radi podrške Nediću koji je lično pravio spiskove za logore iz kojih se mnogi nisu vratili. Međutim, ovo I ne čudi, politika koju ova vlast vodi I večitim raspirivanjem mržnje, kako prema susedima, tako I prema neistomišljenicima jako liči na početke jedne vladavine koja je ceo svet uvukla u krvavi sukob. Progoni neistomišljenika, favorizovani industrijalci i bankari, obesmišljavanje parlamenta, okupirani mediji, sloboda autocenzure, koncentrisanje vlasti u rukama jednog čoveka jako liče na to vreme bezumlja.
Ovim putem kojim trenutno idemo neminovno je da ekstremna desnica ima podršku lasti jer je ujedno I izduvni ventil onima koji se predstavljaju kao evropejci, a za vreme njihove predhodne vladavine naše građane su zadesili ratovi, bombardovanje, kuponi za hleb, mleko, benzin,…
Žao mi je što se to zaboravilo.
Da li mislite da je takvo stanje izraženije u Vojvodini, nego u ostatku Srbije i zašto?
S obzirom da živim u Novom Sadu, ne mogu biti baš objektivan po ovom pitanju. U poslednje vreme smo svedoci pojačanog delovanja neonacista koji svojim grafitima i parolama ruže ovaj prelepi grad. Nekako se ispostavilo da je multietničnost Novog Sada i Vojvodine idealno tlo za razvoj desničarskih organizacija. Razlozi su većinom isti kao i u ostatku Srbije. Teška materijalna situacija, nezaposlenost, nesigurnost, osećaj nemoći da se bilo šta promeni natraju ljude da u svojoj okolini traže krivca. Kako u Vojvodini jedni do drugih žive pripadnici raznih naroda nije nemoguće da se u svesti ljudi javi slika kako su pripadnici jednog naroda bogatiji i uspešniji od drugih što automatski raspiruje zavist i mržnju koja se na kraju završi fizičkim obračunima.
Na žalost, iako Pokrajina Vojvodina ima svoje organe oni jako malo čine na prevenciji nasilja što i ne čudi jer ni bezbednost od 90tih nije bila na nižem nivou. Stalne pucnjave i ubistva raznih kriminalnih grupa su postale svakodnevica u Novom Sadu.
Kako komentarišete sve ono što se dešava oko JKP Stan i poklanjanja preduzeća investitoru iz Litvanije uz nameštanje tendera?
Koliko sam upućen u taj slučaj, mislim da je tender otkazan i da se pristupilo pregovorima sa investitorom što samo po sebi ostavlja mogućnost za protiv pravne radnje. Ostaje, međutim, nejasno kako se JP Stan našlo u takvoj situaciji i pred stečajem? Da li je ono primer partijskog postavljanja nesposobnih rukovodećih struktura ili je u pitanju namera da se JP uništi i preda u ruke stranom investitoru koji uzgred ima 8 radnika kao bi se opet udovoljilo neoliberalnim postulatima vlasti. Sudeći po dosadašnjim „uspešnim“ dilovima sa stranim kapitalom ne sumnjam da će i ovo završiti fijaskom. Za sadašnju gradsku
vlast i njihove „komunalne“ partnere imam samo jedno pitanje: „Kako se privatom stranom partneru isplati, a gradu ne?
Pre par meseci je JGSP povećao cene gradskog prevoza, prvi put od 2013 godine, uz objašnjenje da dotadašnja cena nije bila održiva i da je ugrožavala kvalitet i bezbednost celokupnog sistema javnog prevoza. Kako komentarišete celu tu situaciju? Da li smatrate da je poskupljenje gradskog prevoza opravdano?
GSP Novi Sad definitivno ispred sebe ima jako puno prepreka kako bi postalo respektabilno JP. Problem predstavlja loš vozni park, odlazak iskusnih vozača u inostranstvo I hronični nedostatak novih radnika. Elem, u takvim problemima bi čoveku pripalo muka I zatražio bi vode. Upravo je rukovodstvo GSP to I uradilo. Raspisali su tender I potrošili par miliona na flaširanu vodu! Čovek se ne može zapitati da li je to bahaćenje ili prosto glupost?
Cene karata su povećane za 10 dinara što samo po sebi nije mnogo ali to je poskupljenje od 18%, što znači 18% veći prihod reklo bi se. Eto I posle par meseci, nema novih autobusa, nema povećanja plata radnicima, nema suficita, a uskoro će se I voda potrošiti. U svakom slučaju, uvek može novo povećanje cene karte jer ipak u GSP u možeš osetiti vetar u kosi, naročito zimi!
Novi Sad nema gradsku bolnicu, ali se uveliko radi na projektu izgradnje novog tržnog centra “Promenada” koji treba da bude otvoren do kraja 2018., a investicija iznosi oko 100 miliona evra. Koliko je suludo graditi TC u gradu u kom ne postoji gradska bolnica?
Aprila 2016. Levica Srbije je pokrenula peticiju protiv prodaje gradskog zemljišta, naša inicijativa na žalost nije naišla na širi odjek u NS. Danas je to zemljište gradilište TC ,,Promenada”. Lepo je graditi ali postavlja se pitanje da li je uspeh kada je gradilište pod punom kontrolom rumunskih stručnjaka,radnika i njihovih građevinskih firmi.
Zanimljiv je podatak da na tom gradilištu radi samo 200 naših fizičkih radnika. To se predstavlja kao uspeh ove vlasti.
Otvaranje velikih prodavnica u kojima će većina građana moći da se ugreje i razgleda izloge dok na stotinak metara od ,,Promenade” već postoji TC ,,Merkator” i što je najtužnije TC ,,Spens”, nekada ponos Novog Sada, a sada polu prazna ljuštura koju su doveli na ivicu stečaja. Očigledno da razvoj za sadašnju gradsku koaliciju predstavljaju prodavnice, a ne industrijski pogoni.
Novom Sadu očigledno ne trebaju doktori koji masovno odlaze, važno je samo da se novac presipa iz šupljih džepova u nečije dobrano napunjene.
Jedan od glavnih prioriteta Levice jeste izgradnja gradske bolnice i revitalizacija zapuštenih objekata nekada moćne industrije. Kada proizvodimo i uposlimo ljude biće dovoljno mesta i za TC. Moramo postaviti prioritete na proizvodnju i razvoj.
Pre godinu dana su nepoznati počinioci prekrečili mural simboličnog imena “Jedna istina“, koji je naslikao poznati street art umetnik Gijom Albi Remed. Do danas nisu pronađeni krivci. U petak, 16.marta je održan protest “Parastos muralu” . Kakvi su utisci nakon održanog protesta i zašto gradska vlast ne preduzima ništa konkretno za otkrivanje počinioca?
Pre godinu dana kompletni idioti su posetili Novi Sad i postali umetnici. Kao što svakodnevno guše pravo ljudi da slobodno iskažu mišljenje, tako im smeta svaka istina, pa i ona naslikana od strane umetnika svetskog renomea. Problem je bila poruka murala ali i mesto na kome je naslikan.
U zdanju na čijem zidu se nalazio žive ljudi koji su žrtve neoliberalnog koncepta i koji jako teško žive. Samim posmatranjem murala ljudi su mogli shvatiti da nada postoji i da je potrebno preseći konce kojima lutkari povlače konce naših života.
Sa protesta nosim pomešana osećanja. Sa jedne strane sam jako zadovoljan početkom saradnje novosadske opozicije u borbi protiv bahatosti, a sa druge inertnošću ljudi u Novom Sadu koji i dalje dopuštaju da im neko upravlja životima uz prećutni pristanak.
O odnosu gradskih vlasti prema umetnosti i kulturi mogu reći da je za njih vrhunac umetnosti ono što je nacrtano nakon uništenja murala. Popularni novosadski ,,kural”.
Kakav je plan Levice Srbije za oživljavanje sindikata u našoj zemlji i za poboljšanje položaja radnika?
Malo je nepristojno da ja kao politički aktivista govorim Sindikatima šta im je činiti ali mogu sebi dozvoliti luksuz da iskažem trenutno mišljenje. Sindikatima u Srbiji je potrebna unutrašnja promena fokusa sa prava rukovodioca sindikata na prava radnika. Svaka kompanija mora Zakonom biti obavezna da formira sindikat što trenutno nije slučaj. Svedoci smo da veliki broj stranih investitora ne dozvoljavaju ili pak opstruiraju sindikalno udruživanje. Država toj praksi mora stati na put. Radi podsećanja, većina evropskih investitora u svojim zemljama ima jake sindikalne organizacije koje u trenutku mogu
zaustaviti sve procese do ispunjenja zahteva. Naši sindikalni predstavnici jako lako I brzo nađu zajednički jezik sa vlašću I ne pada im na pamet da previše protestuju I time sebi zaljuljaju fotelje I dnevnice. Mi se trudimo da uspostavimo kontakt I saradnju sa raznim sindikatima I pomognemo im u rešavanju problema.
Da li vidite neki politički pokret ili organizaciju u našoj zemlji koja je srodna Levici Srbije po uverenjima i sa kojom bi mogli u budućnosti da sarađujete?
U Srbiji postoji nekoliko levičarskih pokreta koji su na žalost jako malobrojni I lokalizovani I svi oni kao I Levica Srbije imaju isti ili sličan problem, očistiti ideju levice koju već decenijama prljaju SPS, Vulinov klan Pokreta Socijalista, dinastija Krkobabić I PUPS I večiti mladoženja Rasim Ljajić koji su kao partneri ove vlasti glasali za sve zakone koji su štetni po radnička prava kao I ideju levice.
Na beogradskim izborima smo ostvarili rezultat sa koalicionim partnerima te smo za sada jedina vidljiva leva opcija u političkom ringu. Ovom prilikom pozivam levo orijentisane pokrete I ljude da nas pozovu I da zajedno ponesemo baklju slobode I zaštite prava svih koji su ugroženni.
Za kraj, poruka za naše čitaoce
I Če Guevara je, kao pravi levičar, izabrao GERILU. Budi kao Če!
