Da li su i vama problem Hrvati ili infostan, pare za more, zagušljiv gradski prevoz…
Rođen sam poslednje godine 80-ih, pa o tome šta je krenulo po zlu tih crnih 90-ih mogu samo da slušam priče, i da verujem u njih ili ne. Ali njima, na sreću, nisam zadojen, pa sam neko kome je svejedno da li je neko Hrvat, Musliman ili Srbin, već me uvek pre zanima da li je čovek ili ne.
No, kako sam rođen na Balkanu, bio sam primoran da slušam o nama i njima, i da figure koje su govorile o nama i njima decenijama kroje moju sudbinu. Ili da barem misle da kroje. Jer, ako bude pameti i razuma, neće više uspeti niko da stvara tenziju u, pre svega siromašnom regionu, pa da umesto “preniskih” plata, kako danas reče ambasador drage nam Amerike, pričamo o gaženju zastava i buđenju duhova koji su nas doveli do “preniskih” plata.
Jer, moj problem ne može biti ni Hrvat, ni Hrvatska. Ni to što slave, ni to što izjavljuju. Ja ću njihovu granicu preći kad god poželim da ponovo odem u Dubrovnik (mada posle Gejm of trons transformacije čujem da i nije najbolje mesto za “pobeći”), da ponovo posetim Split jer sam jedini put kad sam bio u ovom gradu kao pod pratnjom išao do kruzera koji nas je vodio do Italije, i sve to pod “visokim” rizikom. Zašto? Ni tada mi nije bilo jasno. Sada još manje.
Moj problem može biti samo 178. porodica ovog meseca koju izbacuju na ulicu jer nije imala ni za hleb, a kamoli za račune i komunalije koji pune gradske i državne kase. One iste koje isplaćuju one koji gaze zastave, gaze reči, gaze jedni druge u domu zvanom Skupština.
Moj problem može biti i stanje u bolnicama, čekanje na preglede; moj problem može biti i to što su potrošačka prava u Srbiji i dalje misaona imenica, (što su ljudska prava u Srbiji i dalje misaona imenica), što mnoge drage ljude pratim tamo negde gde i Hrvati prate svoje (daleko od Balkana).
Moj problem može biti i autobus bez klime na plus 30, i bezobrazno skup taksi u Beogradu, ali nikako Hrvat, Hrvatska ili Hrvati. Ni šahovnica, ni što nas Oliver mrzi.
Ni što Kolinda sluša Tompsona. Ništa se to mene ne tiče. Mene se tiče kako se živi ovde, kako živi moj narod, da li preživljava i da li će preživeti.
A šta se vas tiče? Šta je vama bitno? Da li ste veći Srbi ako mrzite Hrvate? Smetaju li vama “tenzije u regionu”? Meni ne. Jer ih nema. Nek ih vidi ko hoće. Ja vidim dve zemlje u istom mulju. Koje pokušavaju već decenijama da izađu iz svega i budu deo “normalne Evrope”.
I ne, nemojte mi spočitavati slavljenje Oluje. To je sramno. Ali u svakoj zemlji na svetu postoje ekstremisti kojima ljudskost nije na prvom mestu, već vruće ideje u užarenim glavama.
Ja ne znam za VELIKU SRBIJU! Znam za ovu u kojoj živim 10 godina. I do nje mi je stalo.
A kakva će biti zavisi od nas. Ne od Kolinde, ustaša, blokada na granicama…
Dok to shvatimo, valjda neće biti kasno
(Izvor: espreso.rs)
