Narodna poslanica Ana Stevanović danas je u Narodnoj skupštini upitala nadležne u Ministarstvu kulture i informisanja da li i na koji način planiraju da sačuvaju neprocenjivo blago i kulturno nasleđe koje se nalazi u arhivi SANU u Sremskim Karlovcima (na slici ispod).
Naime, kako navodi poslanica Stevanović, najdragoceniji spisi i dokumenta sakupljani vekovima unazad čuvaju se u toliko lošim uslovima, da je pravo čudo kako su do sada opstali.
PROČITAJTE JOŠ: POSLANIK SNS KUPIO TELEVIZIJU, PREVEO JE NA ZETA I UZEO 40 HILJADA EVRA IZ BUDŽETA!
– Prostorije su okrečene u septembru prošle godine i to prvi put posle četiri decenije. Svuda unaokolo mogao se videti lepak za miševe na kartončićima namazanim lepljivim mamcem brana su glodarima da se domognu dragocenih spisa. Zgrada je neuslovna, temperatura neodgovarajuća što ubrzava propadanje dokumentacije. Tragično je da je još krajem 2013. godine, dakle pre skoro 5 godina, tadašnji direktor Arhiva SANU, akademik Vasilije Krestić ukazivao na opasnosti koje vrebaju nad najdragocenijom Starom zbirkom Arhiva SANU u kojoj se čuvaju rukopisni dokumenti i knjige. Reč je o najvećoj riznici ove vrste u Srbiji. Bogatija je bila samo ona koja je izgorela u Narodnoj biblioteci na Kosančićevom vencu u Beogradu, rekla je poslanica Stevanović (na slici ispod).
Na policama koje se prostiru na oko 300 kvadrata smešteno je tri miliona dokumenata neprocenjive vrednosti. To su dragoceni svedoci našeg trajanja ne samo za Srbe na području današnje Vojvodine, nego i za naše sunarodnike u drugim delovima nekadašnje Austorugarske monarhije koje danas zovemo srpskom dijasporom, a sežu do Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Moldavije, Grčke i Makedonije. O tom blagu, bukvalno prekrivenom prašinom nemara, brinu svega troje arhivara, mada sistematizacija predviđa osmoro zaposlenih. Oni često nemaju ni rukavice, neophodne za rukovanje dokumentacijom. Arhivske prostorije su nedovoljno osvetljene jer su elektroinstalacije toliko slabe da sistem „pada“ kada se istovremeno upali više sijalica.
PROČITAJTE JOŠ: NE ZNA ŠTA ĆE OD SEBE: NAPREDNI PREDSEDNIK OPŠTINE POSTAJE PILOT?!
– Otvaramo metalne ormane da bi pergament i stari ručno izrađivani papir imali dovoljno vazduha da se ne isuše. Pri tome stalno gledamo na termometar i pravimo promaju da bismo regulisali temperaturu, jer nemamo najobičniji klima-uređaj ni u prostoriji gde se nalazi zaostavština najvećeg svetskog klimatologa Milutina Milankovića. Kraj radijatora držimo kofu s vodom koja lagano isparava, da bi se održala vlažnost, objašnjava arhivista Mile Stanić.
– U avgustu 2017. godine u Vladi Republike Srbije potpisan je Sporazum o saradnji između Ministarstva kulture i informisanja, kompanije Telekom Srbija i Matematičkog instituta SANU. Cilj sporazuma je digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva kroz razvoj infrastrukture ustanova kulture i jačanje njihovog kapaciteta u sprovođenju ovog procesa. Tada je rečeno da će digitalizacija kulturne građe doprineti većoj dostupnosti kulturnih sadržaja i kvalitetnijem predstavljanju naše baštine domaćoj i svetskoj javnosti. Da li će ovo neprocenjivo kulturno nasleđe imati prioritet prilikom najavljene digitalizacije? Da li je moguće da aktuelna vlast 2 miliona evra na kojekakve fontane, imamo najskuplje jelke na svetu, novogodisnju rasvetu koja ruži grad pola godine i čini ga kič palankom, a da ogromno kulturno blago nepovratno propada, pitala je poslanica Ana Stevanović nadležne u ministarstvu kulture.
Dokumenta, spisi i ostala kulturna zaostavština neprocenjive vrednosti preživela je Turke, Austrougare, oba svetska rata, pa i NATO bombardovanje, ali po svemu sudeći neće preživeti nebrigu aktuelne vlasti.
PROČITAJTE JOŠ: (FOTO) SNS SE DOSETIO KAKO DA UPROPASTI ČAK I 1. MAJ!
Celo izlaganje Ane Stevanović o ovom problemu možete da vidite u videu ispod:
(izvor: dostajebilo.rs)
