Pogledajte zanimljiv video snimak iz gostovanja Dragana Đilasa u Utisku Nedelje. Gostovanje je bilo sada već davne 1993. godine, a kada čujete njegovu izjavu, u najmanju ruku naježićete se. Neverovatna sličnost vremena od pre 25 godina, sa Srbijom u kojoj mi danas živimo.
Pogledajte uostalom i sami:
Sve je manje-više isto.
Na vlasti je ponovo autokrata i diktator koji odlučuje apsolutno o svemu u Srbiji. Čovek kome je bitan samo on, njegov ego i njegov rejting.
I lažna opozicija je ista. Šešelj se ništa nije promenio, samo danas laje za drugog gazdu.
Ona, nazovi “prava opozicija” je ponovo nikakva. Bezidejna, nesposobna, nepostojeća. Ne postoji organizacija, infrastruktura, a “opozicioni lideri”, kao da su u potpunosti zalutali u politiku.
A narod? Pa i narod je u istom problemu. Oni koji mogu, gledaju i kopaju na svaki način da iz Srbije pobegnu. Ovi što su i dalje tu, utonuli su u apatiju, bez ikakve nade da će se bilo šta promeniti.
Jedna stvar se doduše razlikuje. Bitno se razlikuje. Za razliku od svog prethodnika, Aleksandar Vučić je naučio vrlo važnu lekciju. Ne, nije naučio kako treba da vodi Srbiju i šta teba da radi da bi narodu bilo bolje.
Naučio je kako da opstane na vlasti. Za razliku od Miloševića, vrlo dobro zna pred kime mora da sagne glavu i čija naređenja mora da izvršava. Bez ikakvog pogovora proguta sve što mu sa zapada serviraju i zahvaljujući tome sa punim pravom nosi titulu “najveći sluga stranih ambasada”. Nakon toga, ima potpuno odrešene ruke da se nad nama koji živimo ovde 24 časa dnevno iživljava.
Šta je pouka svega? Naravno, naša je krivica. Niko drugi nije kriv što se 25 godina ništa nije promenilo. Jednom kada se trgnemo iz ove apatije i kada stvari uzmemo u svoje ruke, možda sve ovo bude samo ružna prošlost. Možda, naravno…
