Građani su ostali sami i prinuđeni su da se samoorganizuju i odbranu svojih prava i imovine uzmu u sopstevene ruke, pošto su ih izneverile nadležne institucije, a postojeće političke i druge organizacije ne brane dovoljno javni interes, upozoravaju sagovornici. Kako navode, najvažnije je da u društvu postoji dijalog, ali ako njega nema, legitimno je i legalno boriti se vaninstitucionalno, pojedinačno ili stvaranjem ad hoc pokreta i inicijativa.
Upravo to se dešava trenutno u zemlji: građani se samoorganizuju iz najrazličitijih razloga – od borbe za očuvanje aerodroma u Nišu, borbe protiv besramnog pokušaja pljačke u Požegi, preko pokušaja sprečavanja nasilnih izbacivanja građana iz njihovih prebivališta i borbe za zdraviju životnu sredinu i uslove stanovanja.
Samo u poslednjih dvadsesetak dana Novosađani su organizovali nekoliko protesta i peticija u više delova grada. Prvo su građani Rotkvarije, okupljeni oko inicijative „Ne damo livadicu“, protestom i peticijom reagovali na najavu da bi na zelenoj površini na uglu ulica Jovana Subotića i Kisačke trebalo da nikne osmospratnica. Kako su naveli, reč je o poslednjoj zelenoj površini u krugu od nekoliko blokova. Nakon dve nedelje, organizovan je i protestni piknik, dok su se istovremeno građani Limana, okupljeni oko inicijativa „Sačuvajmo Liman od Betona“ i „Ne damo park – ulice Boška Buhe i Milice Stojadinović protiv betoniranja“ suprotstavili ideji izgradnje šest javnih garaža u tom delu grada. Kako je predviđeno planom generalne regulacije Limana sa Univerzitetskim kampusom, koji je na javnom uvidu do 25. maja, na mestu zelenih površina i već postojećih parkinga trebalo bi da budu izgrade garaže na više etaža, na štetu zelenih površina.
Protesti građana uznemirili su gradonačelnika Miloša Vučevića (na slici iznad, desno), koji ih je na konferenciji za novinare optužio za opozicioni politički angažman, odbacujući pri tom navode da gradska vlast uništava zelene površine i ubrzano betonizuje Novi Sad.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević optužio je na konferenciji za novinare građanske inicijative da iz političkih ciljeva organizuju peticije i proteste protiv izgradnje javnih garaža i obdaništa, podsetivši da je jedan od najvećih problema u gradu upravo parking. Vučević je rekao da će se zahtevima Limanaca baviti nadležne komisije i službe grada. Takođe, podsetio je da je plan po kome bi na Limanu II, na zelenoj površini trebalo da bude izgrađen vrtić, usvojen još 1999. godine, za vreme vlasti Demokratske stranke, te da tada nije bilo protesta ni peticija.
– Znaju da ne mogu da imaju politički uticaj kroz Demokratsku stranku i ostale stranke, kao što su stranke Đilasa i ostalih, pa će ići kroz te inicijative i grupe, da se politički organizuju. Sad vidim da je popularno “ne dam parkić”, “ne dam ovo, ne dam ono”. Super, ne dajte ništa – rekao je Vučević, a na pitanje ima li dokaze za takve tvrdnje odgovorio je sa:
– To je moja politička ocena. Dozvolićete da imam pravo na političku ocenu.
Beton, beton, samo beton
Hana Ljiljak, aktivistkinja angažovana na prikupljanju prigovora u obe limanske inicijative, kaže za VOICE da je razočaravajuće to što je neko u Urbanizmu uopšte mogao da napravi ovakvu vrstu plana i da u XXI veku, gde se u svakom segmentu društva ozbiljno uvažavaju ekološki aspekti, Novosađane osudi da žive u betonu.
– Od Grbavice su nam napravili beton, novi kvart Nova Detelinara bukvalno nema drveća ni zelene površine, deca nemaju gde da se igraju. Sve je beton, a to su novi kvartovi koji bi trebalo da predstavljaju napredak, a mi idemo unazad, kao i u većini stvari koje se dešavaju u Srbiji. Nama preostaje da se borimo sami i nadamo se da ćemo uspeti da se nešto uradimo, pošto nam se niko nije javio kao podrška. Nijedna institucija. Išle su komšije od vrata do vrata, sami smo štampali plakate i obrasce za primedbe kako bi ih predali do zakazanog roka 25. maja – kaže ona, dodajući da je cilj da se pokrene što veći broj građana.
Naši sagovornici podsećaju i da su, kroz samodoprinose i obavezna izdvajanja u fondove za stambenu izgranju i javno uređenje, građani Limana već platili i svoje stambene prostore i postojeće urbanističko uređenje, koje je izgrađeno u skladu sa normama zajedničkog stanovanja, a koje sadašnji predstavnici vlasti uporno žele da naruše. Ističu da su upravo postupci vlasti prethodnih godina i doveli do problema sa parkiranjem u celom gradu, jer se povlađivalo privatnim investitorima radi uvećavanja njihovog profita.
Dejan Radosavljević iz inicijative „Ne damo Livadicu“ ocenjuje da je današnja situacija u odnosima prema javnim prostrima žrtva politike koja je vođena s ciljem da se spreče građani da aktivnije participiraju, kako u urbanističkim, tako i u drugim važnijim pitanjima za funkcinisanja grada. Smatra da ovakve akcije imaju potencijala i da, bez obzira na to koliko male bile u začetku, bez resursa i posebne infrastrukture, mogu da postanu rezervoar za jačanje participacije građana u donošenju odluka i upravljanju.
– Pukom silom, a uz maksimalno zatvoren pristup informacijama, danas se formalno ispunjavaju propisi, u smislu da su donosioci odluka oglasili da će se, na primer, na Limanu zidati osam garaža od tri do pet spratova, tako što su u ćošak mesne zajednice okačili neki javni oglas. Ali građanima to nije dostupno, građani su usmereni na nekoliko mejnstrim medija, što gradskih, što nacionalnih i relativno teško informacija dopire do većine. Imali smo situaciju da ljudi na Limanu, kojima se danas to dešava pod prozorom, do pre par dana nisu imali pojma da se ista stvar dešava ovde. A to nije drugi grad, regija, država, to je isti grad – ističe Radosavljević.
PROČITAJTE JOŠ: SAŠA PAUNOVIĆ: UPOZNATI EVROPU SA ZLOUPOTREBAMA SNS-A I MEDIJSKIM MRAKOM!
Marijana Mutavčijeva iz inicijative „Sačuvajmo park kod muzeja“, slaže se s tom ocenom, ističući da se sve sprovodi u tišini, uz minimalan broj onih koji su upoznati s ciljevima planiranih izmena planova generalne ili detaljne regulacije.
Ljudi nisu informisani, jer ti planovi stoje ili na sajtu Urbanizma ili po mesnim zajednicama. Koga vi poznajete da prati planove generalne ili detaljne regulacije? Nikoga. Jedino ako neko skrene pažnju i to postane viralno, kada se podeli na Fejsbuku. To kod parkića u Futoškoj je izazvalo dosta veliki revolt, jer je bio plan da se NIS proširi na zelenu površinu. Znači, da se proširi jedna privatna firma koju smo prodali Rusima. I to je, naravno, izazvalo ogroman revolt građana – navodi Mutavčijeva. Podseća da su se građani protiv postavljanja montažne garaže kod muzeja organizovali vrlo brzo, uspešno prikupili više hiljada potpisa i preko 80 prigovora na taj plan, koji su upućeni nadležnima.
– Ljudi, kada ih povučeš za rukav i objasniš im situaciju, vrlo rado potpisuju peticiju. Skupili smo preko 3.000 potpisa, što nije uopšte malo, to je cifra koja govori o tome da su ljudi vrlo zainteresovani. Međutim, nisu motivisani možda da izađu na ulice, jer su se mnogi protesti završavali kako su se završavali – kaže Mutavčijeva.
Budni Novosađani
Novi Sad poslednjih godina beleži brojne ad hoc građanske inicijative, koje su nastajale i nestajale s problemima koji su ih tištili. Prošle godine, građamni su se usprotivili pokušaju Naftne industrije Srbije da proširi jednu od svojih benzinskih pumpi u širem centru grada, nauštrb parka. Pre tri godine, sačuvali su park kod Muzeja Vojvodine. Samoorganizovani Novosađani iz mesne zajednice „Omladinski pokret“ uspešno su odbranili park kod Železničke stanice koji je, po planu gradske vlasti, trebalo da postane „Dino park“. Trenutno su najaktuelniji protesti na Limanima. Pomenimo i da su se pre četiri godine građani organizovali protiv uništavanja zelene površine, radi izgranje parkinga kod Spensa. Neuspešno.
Solidarnost u borbi
Za uspeh ovih inicijativa najvažnije je da se omasove, da organizuju svoje komšiluke i da svaka u svojoj sredini bude nosilac promena, a Radosavljević kaže da su ovoga puta građani shvatili da samo umrežavanjem mogu da stvarno uzmu stvar u svoje ruke, te da su proteklih dana u komunikaciji bile brojne inicijative iz različitih delova grada.
– Pojavljivanje više žarišta u isto vreme u Novom Sadu neminovno dovodi do naše obaveze i potrebe da se sve te inicijative na neki način udruže, da pre svega razmene iskustva, informacije, metode borbe, i mislim da je to potpuno normalan razvoj događaja – kaže on, dodajući da bi jedna tako udružena grupa uspešnije mogla da prati dešavanja, reaguje na vreme i bori se za interese šire zajednice.
– Sad smo, praktično, došli do momenta da branimo naše kuće i komšiluke. Ostali smo bez poslova, bez fabrika, mislim da je ovo – nećemo dati naše komšiluke – nešto što povezuje ljude. Mislim da je to razlog zbog kog će se ljudi odazivati na ovakve događaje, jer ako ovo ne odbranimo, onda će nam ulaziti u stanove. Ovo je poslednja linija odbrane – istakao je Ozren Lazić iz Omladinskog centra CK 13.
PROČITAJTE JOŠ: KRAGUJEVČANI NISU POPUSTILI PRED VULINOM!
(izvor: voice.org.rs, Dalibor Stupar)
