Tužno je živeti u Vučićevoj Srbiji. Tužno i mučno, jer ovaj oblik vladavine daleko je bliži nekoj srednjovekovnoj apsolutističkoj monarhiji nego moderno uređenoj evropskoj državi u prvoj polovini 21. veka.
Režim Aleksandra Vučića iz dana u dan stvara užasno lošu sliku i veoma neprijatnu atmosferu u društvu, po kojoj ili si podanik njegovog bezgrešnog lika i dela, ili si državni neprijatelj kome je sasvim legitimno crtati metu na čelu.
Pošteđen nije niko, sećamo se kakva užasna kampanja se vodila protiv pokojnog Olivera Ivanovića, protiv lidera opozicije, javnih i medijskih ličnosti koji su odbili poslušnost, pa čak i prema vladikama koje izgovore nešto što se kosi sa izjavama diktatora na vlasti.
Svaka izjava, svaki intervju, ma svaka rečenica koju Vučić i njegovi besni psi izgovore mora u sebi da sadrži gnusne napade na protivnike režima. Nesposobni kriminalci koji su uzjahali državu, predvođeni Aleksandrom Vučićem – čovekom sa 0 dana radnog staža, čovekom koji nikada u životu ništa nije pošteno radio, svojataju vlast kao pitanje života i smrti. Jer osim da žive na grbači naroda, bukvalno ništa drugo nisu sposobni da rade. I nažalost pokušavaju celokupan narod da uvuku u svoje bolesne i lude igre.
Svi ti njegovi nazovi mediji, koji laju i reže u ime lidera naprednjaka su leglo mržnje i licemerja.
Na svakih nekoliko dana kreira se novi državni neprijatelj o kome se orkestrirano piše bukvalno sve najgore – i sve zasnovano na lažima. Ne postoje sudski dokazi, ne postoje hapšenja, ne postoji mogućnost da se druga strana brani – postoje samo bolesni tekstovi koji imaju za cilj da zaplaše i eliminišu svakog ko se ne pokloni pred Aleksandrom Vučićem.
Svima njima su sa druge strane puna usta priče kako nas ceo svet mrzi i kako ceo svet lažima napada ovu državu. A onda oni rade to isto. Smeta im ono što su zapadni mediji pisali o Srbima i Srbiji, naročito 90ih godina, smetaju im namešteni slučajevi i afere – a onda oni rade to isto. Koja je razlika? Zašto stvaramo atmosferu linča i mržnje u sopstvenom narodu?
Ako već ima neko ko krši zakon u Srbiji, a svakako da ima, izvedite ga pred lice pravde, sudite mu pošteno, nemojte gajiti mržnju među narodom. U moru nedaće i problema koje imamo, najmanje što nam treba jesu tolike unutrašnje podele i deljenje na “podobne” i “nepodobne”.
Ukoliko neko izjavi nešto protiv vlasti – to ne znači da je protiv države. Kada neko iznese dokaz o lošim postupcima vlasti – to nije udar na državu. Vučić nije država, Vučić nije narod – on je lider jedne političke stranke. I izabran je da bude predsednik države, iako to nažalost nije.
Njegovim bolesnim medijima ne vredi pričati – želimo im da odgovaraju za svaku laž i svaku klevetu koju su izneli. Apelujemo na naše sugrađane koji nas čitaju – ne padajte na lažnu propagandu. Ne prihvatajte ono što nam Vučićeva vlast servira, ne smemo da se mrzimo samo zato što imamo drugačije političko mišljenje. Ima nas koji se sećamo tih 90-ih i ogromnog broja incidenata koji su se dešavali među narodom samo zato što su mišljenja bila drugačija. Ne smemo to da dozvolimo, isti smo narod, u istoj državi živimo i iste probleme imamo. Jednom kada zlo padne sa vlasti, a kad-tad mora pasti, glavna obaveza novog režima jeste da obezbedi da se nikada više ovakvo vreme i ovakva mržnja ne vrati. To jednostavno mora biti nacionalni interes.