Još jedno pismo čitalaca stiglo je na naš mail. U pismo se objašnjava katastrofalna situacija u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, koja je zamenila “Agenciju za privatizaciju”.
Pismo prenosimo u celosti i možete ga pročitati u nastavku teksta.
Ako i vi imate vest, pošaljite preko naše kontakt forme.
Poznato je da je ova Agencija zamenila ozloglašenu Agenciju za privatizaciju. Manje su poznate igranke koje se tamo odvijaju. Da li je nedostatak nekretnina za ”upravljanje”, ili opšti pad morala, ili jačanje ove Agencije u zakonskom smislu i uticaju koji ima na sve stečajne upravnike i stečajne procese, nisam siguran, ali rezultat je poražavajući.
ALSU (Agencija za licenciranje stečajnih upravnika) je dakle Agencija koja ima ingerencije da licencira stečajne upravnike. Ali ne samo to. Ova agencija ima i ingerencije da dodeljuje stečajne predmete stečajnim upravnicima, koji bi obavljali poslove u njeno ime, kao i da kontroliše njihov rad, ali i oduzima licence i tome slično. Znači u jednom telu je zakonski organ i koji vas licencira i koji vam daje posao.
Stečajni upravnici su ljudi koji su obučeni da se snađu u veoma kratkom vremenu u bilo kom preduzeću, koje je zapalo u teškoće i sprovedu zakonske procedure. Svesni su rizika i opasnosti posla, koji dolazi sa svih strana, jer u stečaju nema zadovoljne strane. Ujedno, stečajni upravnik je u najizloženijem položaju, u odnosu na sve druge učesnike u postupku kao što su sud, Agencija, bivši direktor, radnici, drugi državni organi, gde nastupa kao preduzetnik, a odgovara sa svojom celokupnom imovinom. Ima velike troškove da bi se uopšte i bavio ovim poslom. Prevara nastaje kada stečajni upravnik dobije posao preko pomenute Agencije ALSU, potpiše ugovore, obavlja posao savesno, stručno i ne bude isplaćen. Pokrene postupke pred sudom, a sud presudi u korist Agencije. Da apsurd bude još veći, stečajni upravnik potražuje minimalne iznose (iznose manje od minimalne zarade u r. Srbiji), a obavlja poslove za visoku struku i to sa iskustvom i licencom i drugim pratećim troškovima koji idu uz to. Troškovi sudskih taksi u nekim slučajevima prevazilaze
iznos koji se potražuje.
Naslov sa početka, upravo govori o nemoralu organa i pojedinaca u državnoj Agenciji ALSU. Poznato je koliko ti pojedinci zarađuju mesečno, a predstavljaju samo serevis.
A dozvoljavaju sebi bahaćenje i diskreciono pravo da ne plate, tamo gde su u obavezi da plate i gde je jasno da da su napravljeni troškovi i da ih je izmirivao stečajni upravnik. Tačnije, oni ne poštuju svoje ugovore i pravilnike, koji su obostrano potpisani.
Pouzdano znam za predmet koji je stečajni upravnik vodio pune dve godine. Pokušavao je da vrati imovinu, koju je upravo Agencija prodala pre postupka otvaranja stečaja. Upravnik je zaključio stečaj. Tri godine Agencija nije reagovala na fakturu upravnika. Postupak je pred sudom, sa ogromnim taksama za veštačenja i ostalo.
Agencija ALSU se uvek na sudu brani da oni nisu nasledili Agenciju za privatizaciju, time želeći da ostave u vazduhu stečajnog upravnika i ceo posao koji je uradio, kao da je to bila neka dečija igra.
Skori primer je rad upravnika na stečaju velikog giganta punih sedam meseci. Preko kancelarije stečajnog upravnika su odobravani bukvalno milioni za tog giganta. Međutim, za svoj rad stečajni upravnik nije dobio ništa, čak ni za troškove. To je bilo daleke 2015. Godine. Promenili su tog upravnika, kao da nije nikada ni postojao, kao da stečaj nije sudski predmet, nego igrala se deca bez ikakve obaveze.
Imajući u vidu da su stečajni upravnici ipak elita, ali uspavana, verovatno i uplašena elita, ali i značaj posla koji obavljaju za ovu zemlju. Takođe, jasan je signal države da ih je baš briga. Jasan je signal i suda da ga je baš briga. Konkretno u Beogradu u privrednom sudu je upravo predsednik suda osoba koja je bila prethodno direktor Agencije za privatizaciju ili kako vole da kažu ALSU. Pogrešno su postavljene stvari i zakonski. Nije određen novac za vođenje stečajnih postupaka po Zakonu o stečaju. Tako da stečajni upravnik ima da bira između dve opcije, ako su to uopšte opcije. Jedna je da zatvori stečaj i time legalizuje, ali i
preuzme odgovornost na sebe za sve moguće malverzacije koje su mogle biti u nekom
preduzeću koje je došlo u probleme. Naravno sve finansira od svojih (ličnih) sredstava, ako je preduzeće bez imovine, a takvih je najviše. Druga, je da vrati stečaj sudiji ili Agenciji i time više nikad ne dobije ni jedan stečaj. Znam primer kada je upravnik vratio stečaj, ne samo što nije više dobio stečaj- a to mu je osnovni posao za koji se školovao, već je tom sudiji trebalo 100 (sto) dana da razreši datog upravnika. A stečaj je inače hitan postupak.
Dok upravo čekam odgovor iz Agencije ALSU, da li će platiti za minimalne troškove na
određenom stečaju koji je završen početkom 2016 godini, a obećali su da će odgovoriti u toku dana- što se nije dogodilo… nastao je ovaj tekst….
