Sudeći prema zvaničnim podacima republičke i gradske izborne komisije o broju glasača, u Beograd se u periodu od 2008. do 2016. doselio čitav jedan grad poput Subotice.
Sa svakim novim izbornim ciklusom, a u Srbiji je to sada gotovo svake godine, iznova se otvara pitanje ažurnosti i verodostojnosti biračkih spiskova. Svi brojevi, kao i činjenica da je gotovo nemoguće dobiti pouzdanu informaciju o tome koliko su spiskovi precizni, ukazuju na to da je kritika u vezi sa biračkim spiskovima potpuno opravdana.
Beogradski izbori održavaju se 4. marta 2018. a jedna od glavnih kritika i sumnji u moguće manipulacije glasovima građana zbog nepreciznih biračkih spiskova. Sumnjama doprinose i različiti podaci koje iznose predstavnici vlasti i institucije.
Sudeći prema zvaničnim podacima republičke i gradske izborne komisije o broju glasača, u Beograd se u periodu od 2008. do 2016. doselio čitav jedan grad poput Subotice.
U tom periodu je broj glasača u Beogradu, prema zvaničnim podacima, povećan za više od 100.000. Na osnovu tih podataka, ispada da je broj punoletnih stanovnika u prestonici godišnje rastao u proseku za više od 12.000.
“Beograd ima negativni prirodni priraštaj. S druge strane, kada se računa broj onih koji su otišli iz Beograda i onih koji su došli, neki prosek je manje od 10.000 godišnje u plusu”, kaže za Insajder demograf Instituta društvenih nauka Vladimir Nikitović.
Izborne komisije – birača manje, opozicija i ministar policije – ima ih više
Posle 2016, međutim, dolazi do obrta. Naime prema podacima izborne komisije broj birača od 2017. do 2018. smanjio se za oko 13.000.
Podatak o padu broja glasača ne uklapa se međutim ni sa tvrdnama opoozicije, ali ni sa tvrdnjama ministra policije.
Uoči ovogodišnjih beogradskih izbora, opozicija je u oktobru prošle godine tvrdila da ima čvrste dokaze da se broj stanovnika u samo dve opštine za četiri meseca povećao za više od 15 hiljada stanovnika.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je, međutim, tvrdio da se prema podacima MUP-a broj stanovnika povećao za svega 6.000 ljudi. Ispostavilo se da ni sam ministar nije izneo tačan podatak.
Naime, Gradska izborna komisija je nedavno saopštila da će, prema poslednjim podacima, pravo glasa na beogradskim izborima imati 1.607.000 birača, a to je za oko 13.000 manje nego na izborima u aprilu 2017.
“Mi nemamo potpune i pouzdane informacije, imamo samo deo. U Srbiji ne postoji registar stanovništva, na osnovu koga bi u svakom trenutku mogli da imamo pouzdanu informaciju, na osnovu broja rođenih, umrlih, odseljenih… Popis se radi na deset godina, i mi smo već sada daleko od onog koji je urađen 2011. i upravo taj period između dva popisa je prostor za manipulaciju”, kaže Vladimir Nikitović.
Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov kaže da ta organizacija prati sva dešavanja oko beogradskih izbora, da su u toku analize, ali da za sada nisu primetili veća odstupanja i anomalije. I on, međutim, napominje da kvalitet i pouzdanost biračkih spiskova i dalje upitni.
“Ministarstvo za lokalnu samoupravu nije prihvatilo naš predlog da se uradi takozvana revizija biračkog spiska. To bi bilo urađeno po međunarodno priznatom modelu, u kome bi se na određenom uzorku u različitim segmentima uradila provera biračkog spiska, na osnovu čega bismo imali jasnu ocenu u kakvom je on zapravo stanju“ , kaže Nedeljkov.
U Srbiji i mrtvi u biračkim spiskovima
Ažuriranje biračkih spiskova je u nadležnosti lokalnih samouprava, odnosno lokalnih matičnih službi koje dodaju ili brišu podatke o biračima. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave tvrde da se birački spiskovi redovno kontrolišu.
“Ministarstvo, preko upravne inspekcije vrši redovne i vanredne inspekcijske nadzore nad vođenjem biračkog spiska i ažuriranjem dela biračkog spiska za područje jedinice lokalne samouprave”, kažu u Ministarstvu.
Uprkos tome što je to isto Ministarstvo i prošle godine tvrdilo da birački spiskovi nikada nisu bili ažurniji, ispostavilo se da je to nije baš tako. Prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da se u biračkom spisku mogu naći osobe starije i od 120 godina, dok, istovremeno, u njemu nije bilo osoba s važećim ličnim kartama.
Više birača od broja stanovnika
Sumnju u regularnost biračkih spiskova izazvao je i podatak da je ukupan broj registrovanih punoletnih birača veći za čak 800.000 u odnosu na onaj koji je utvrđen popisom stanovništva 2011.
Do sličnog rezultata se dolazi sada za Beograd, kada se uporede podaci iz poslednjeg popisa stanovništva i jedinstvenog biračkog spiska.
U Ministarstvu za lokalnu upravu očiglednu nelogičnost, i 2011. i sada, uporno objašnjavaju na identičan način.
„Popis stanovništva predstavlja faktički broj građana jer se radi po principu dobrovoljnosti i anketiranja građana koji su dostupni da daju podatke. Ovde treba imati u vidu da se prema poslednjem popisu ne tako mali broj građana nije ni odazvao”, navodi se u odgovoru Ministarstva.
Pouzdanost i tačnost biračkih spiskova, otklanjanje svake mogućnosti manipulacije, spadaju u osnovne pretpostavke demokratije. Uprkos tome što su netačni birački spiskovi bili ključna kritika demokratske opozicije još devedesetih, ovaj problem do danas nije rešen.
(izvor: insajder.net)
