U znak podrške u borbi protiv korona virusa, predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić uručio je ambasadorki Kine u Beogradu Čen Bo donaciju za kupovinu zaštitnih maski namenjenih građanima u kineskoj provinciji Hubei, gde je virus prvi put identifikovan. Sredstva u vrednosti od 5.000 evra, kako je saopšteno, prikupljao je lično predsednik saveta Tomislav Nikolić.
U trenutku kada smo sa svih strana opkoljeni koronavirusom, bivši predsednik Srbije a sada predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom želi svojim ličnim primerom da ukaže na “čelično prijateljstvo sa Kinom; i u dobru i u zlu”. Da li to gospodine Nikoliću znači da se u trenutku dok se i sami spremamo za pojavu virusa u našoj državi trebamo okrenuti našoj braći u Kini i njima pomagati? Da li to znači da su jednoj državi kao što je Kina, koja ima kapacitete da u rekordnom roku od sedam dana završili ceo bolnički blok, potrebne naše pare?
U mirnim vremenima, bez virusa poput korone, našoj državi i dalje nedostaju najosnovniji medicinski aparati, pomagala, kao i potrošni materijal. Mamografi i skeneri se kvare ili ne rade sa odgovarajućim softverima, liste čekanja usled manjka aparata, su duge po nekoliko meseci, pa čak i godina. Deci se vadi krv u domovima zdravlja sa debelim bronilama a ne sa tankim koje su prilagodjene njihovoj anatomiji. Ne postoje osnovni higijenski uslovi u pojedinim bolnicama, toaleti su dotrajali ili nikada od izgradnje nisu ni obnavljani. U pojedinim bolničkim odeljenjima u Srbiji, gospodine Nikoliću, i dalje postoje čučavci gde teško obolele osobe moraju da prolaze kroz još jednu agoniju na dnevnom nivou. Da li mislite da za ovakve stvari ne trebaju pare? Zašto Vi lično ne usmerite svoju energiju na prikupljanje sredstava za ove stvari?
Dok pojedini mediji izveštavaju da u Srbiji u apotekama već zadnjih nedelju, pa čak i dve, nema zaštitnih maski kao i rukavica mi upućujemo donaciju upravo za te iste potrebe, ali nekom drugom. Mi ćemo se snaći. “Zamolićemo” dve firme koje se bave proizvodnjom opreme da malo ubrzaju proces. Praćemo ruke sapunom, ali ne tečnim, već običnim i služićemo se narodnim lekom poznatijim kao rakija, beli luk i slanina.
Dok Vlada Japana razmišlja o odlaganju Olimpijskih Igara Dečji pulmolog na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj Branimir Nestorović nam, veoma cinično i šovinistički poručuje da “žene mogu slobodno u šoping u Italiju”. Gospodine Nestoroviću, ne znamo da li ste upućeni ali postoji veliki broj žena koja u šoping ne može ni u svojim gradovima a ne u gradove u Italiji.
Umesto da se okrenemo unutrašnjoj situaciji, rešavanju unutrašnjih pitanja vezanih za pojavu koronavirusa, treba svi da sednemo i da “razmislimo o tome koliko možemo i koliko je potrebno da danas pomognemo Kini. Da oni koji imaju malo više pomognu i odvoje za našeg večitog prijatelja”.
