Ideja o razmeni teritorija – sever Kosova za Preševsku dolinu – je aktuelna i kod Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i kod Edija Rame, premijera Albanije, posebno u prethodna dva meseca, potvrđuju za Danas diplomatski izvori izjavu koju je za jučerašnji broj našeg lista dao Škeljzen Malići, kosovski publicista i analitičar, bivši politički savetnik albanskog premijera.
Danasovi diplomatski izvori ističu da je razmena teritorija izlazna strategija Srbije, odnosno Aleksandra Vučića za Kosovo. “Ima sagovornika i na kosovskoj strani za tu ideju, a očigledno je da i Edi Rama na neki način posreduje”, ističu naši izvori.
Oni, međutim, navode da je problem u tome što je ta ideja o razmeni teritorija, u ovom trenutku, suprotna svemu što je međunarodna zajednica radila u regionu poslednjih trideset godina.
– Ideja “razmene” je možda izvodljiva u varijanti da se Srbija složi da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, da nekako prizna nezavisnost Kosova i onda da se napravi maksimalna autonomija za Srbe na severu Kosova i maksimalna ista autonomija za Albance u Preševskoj dolini. Ali to je druga priča, smatraju sagovornici našeg lista.
Diplomatski izvori spekuliše i da postoji nekakav papir na temu o razmeni teritorije koji kruži po određenim krugovima. Takođe, kako nam prenose diplomatski izvori, Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i posrednica u Briselskom dijalogu između Beograda i Prištine, ne bi se protivila ovoj nameri ukoliko se napravi nekakav konačni dogovor dve strane. Ono što oni, međutim, ističu kao važno je da “njena reč nije poslednja”. Izvesno je, tvrde oni, da Mogerini iskazuje stavove da bi Srbija trebalo “nešto da dobije”, ukoliko bi rešila kosovsko pitanje, a to je, iz ugla Brisela, razume se, priznanje Kosova – bilo ono formalno ili neformalno.
U pokušaju da saznamo da li su istiniti navodi koje je za naš list izneo Škeljzen Malići, a što su potom i naši diplomatski izvori potvrdili, da postoje razgovori o razmeni teritorija, pronašli smo sagovornike bliske Vladi Srbije koji nisu hteli da o tome zvanično govore. Način na koji vide ovakav ishod je poželjan za Srbiju, ali “bajkovit”. “Sigurno je da je to moglo nekada da se izvede. Amerikanci i Nemci su to nudili Vojislavu Koštunici dok je obavljao funkciju premijera, ali on to nije hteo. I sad je albanska strana uzela sve. Teško da će to da uspe, ali, hajde, da vidimo”, zaključuju sagovornici Danasa.
Pojedini sagovornici Danasa iz diplomatskih izvora kažu i da bi ovakav ključ razmene teritorije mogao da se primeni i na Bosnu i Hercegovinu, odnosno, kako nazivaju takav ishod – za “razbijanje Bosne”. “Intencija Beograda za izbegavanje “poražavajućeg scenarija” je vraćanje u igru projekta sveobuhvatnog srpsko-albanskog sporazuma kojim bi Sever Kosova, sa granicom kod Zvečana, postao deo Srbije, kao zalog za potpuno ili prećutno priznavanje Kosova od strane Srbije”, rekao je za jučerašnji Danas Škeljzen Malići.
Njujork: Čitaku traži promenu misije Unmik, Dačić kaže da nezavisnost nije nepovratna
Njujork – Konačni cilj Unmik je jasan, a to je održiv mir i šanse za pojedince da ostvare svoje želje i potencijale, izjavio je juče šef Misije UN na Kosovu Zahir Tanin na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, prenosi FoNet. Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, u izveštaju koji je unapred podeljen ambasadorima država članica, upozorio je kosovske političare na uzdržanost u izjavama o novom sudu za ratne zločine koje su tokom rata počinili pripadnici OVK. Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku ponovo je pozvala ambasadore SB UN da “prorede” dinamiku izveštavanja o stanju na Kosovu, optužujući Srbiju da “zloupotrebljava Savet bezbednosti kako bi projektovala paralelni svet”. Čitaku je zatražila da se redefiniše misija Unmikaa, navodeći da ta misija “nije mirovna, jer mir već vlada na Kosovu”, prenosi RTS.
Svaki pokušaj unilateralnog rešavanja problema na Kosovu i Metohiji je za Srbiju neprihvatljiv, rekao je Ivica Dačić, šef diplomatije Srbije, navodeći primer pokušaja formiranja vojske Kosova, kao i pokušaje učlanjenja u međunarodne organizacije. Dačić je rekao i da je, iz primera Surinama i Sao Tome i Principe, jasno da je proces priznavanja reverzibilan.
(izvor: danas.rs)
