Iskustvo nas je naučilo da pri kupovini stana treba biti vrlo oprezan. Treba detaljno pregledati sve papire i imati uvid u katastar.
Prema slučaju porodice Pavićević, međutim, ne treba zaboraviti ni proveriti da li je stan eventualno evidentiran u Agenciji za privredne registre (APR), piše RTS.RS.
Naime, dve godine posle kupovine stana, na vratima im se pojavilo obaveštenje javnog izvršitelja i šok za vlasnika posle čitanja.
„Shvatili smo da na našoj privatnoj adresi postoji preduzeće“, kaže vlasnica stana Stanka Pavićević.
Stan je prilikom kupovine bio potpuno čist u katastru, ali da se još vodi kao sedište firme porodica je saznala uvidom u dokumentaciju Agencije za privredne registre.
„Rečeno mi je da postoji zakon koji to dozvoljava, ali i da postoji jedna tačka u tom zakonu gde se za to odgovara tri do pet godina. Nikada nisam saznala kojim metodama da iskoristim tu tačku“, navodi Pavićevićeva.
„Kad registruje firmu, osnivač prijavljuje i sedište, odgovara za tačnost podataka bez dokaza o adresi sedišta“, odgovorili su nam iz APR-a.
Međutim, prema poreskim propisima, vlasnik je dužan da prijavi podatke o poslovnim prostorijama, da bude dostupan, a ako to nije, može da mu se privremeno oduzime PIB. Ipak, ako redovno izmiruje porez, nema ponekad ni provera.
Vlasnici stana su tek naknadno saznali podatke o osnivaču i njegovim poslovima sa Gradom na drugoj adresi, u kojima je ostao dužan 100.000 evra. U potrazi za naplatom ili imovinom, Grad je angažovao izvršitelje, a gde će najpre nego u sedište firme.
„Dolazili su nekoliko puta razni i uvek su bili iznenađeni što ovde nema ništa od tražene firme“.
Ipak, ostaje strah.
Prema rečima javnog izvršitelja, ovde se najpre mora skinuti adresa firme i to u Poreskoj upravi opštine. Traži se skidanje PIB-a i pasiviziranje adrese sedišta.
„Uobičajeno je da poreska inspekcija izađe na lice mesta i utvrdi prvo da ne postoji istaknuta firma, a zatim da ne postoji ni sedište te firme i automatski oni rade skidanje PIB-a i pasiviziranje adrese“, objašnjava javna izvršiteljka Snežana Petrović.
Druga mogućnost je da se na osnovu podataka iz APR-a podnese krivična prijava protiv odgovornih lica uz zakonske dokaze.
„Sa tim dokazima će se obustaviti svaki postupak izvršenja. Neće dolaziti izvršitelji da plene imovinu, a naročito se neće zadirati u vlasnička prava“, istiće Petrovićeva i dodaje da „stan ne može biti predmet duga, pa prema tome nema ni opasnosti od naknadnih troškova“.
Osim što tragaju za imovinom, izvršitelji nemaju strogu obavezu, osim da poverioca obaveste o zatečenom stanju. Grad bi, u ovom slučaju, mogao da pronađe drugo sredstvo izvršenja ili da nastavi po starom, pa se posete izvršitelja mogu nastaviti sve dok treća strana ne otkloni sumnje sa svoje imovine.
(Izvor: Nezavisni.rs)
