Današnji gost našeg portala bio je Igor Salak, zamenik predsednika Demokratske Stranke.
Sa njim smo razgovarali o beogradskim izborima, nedavno usvojenoj strategiji EU za Zapadni Balkan i situaciji u Demokratskoj Stranci.
Nedavno ste u Strazburu prisustvovali usvajanju Strategije EU za Zapadni Balkan.
Kakvi su vaši utisci?
U Strazburu sam bio zajedno s našim političkim prijateljima iz Partije evropskih
socijalista, a od njih smo bili više nego srdačno i kolegijalno primljeni. Ali i
uopšte; u Strazburu su dominirali srdačni i prijateljski glasovi prema Srbiji.
Tabloidna javnost u Srbiji je od svega kao najvažnije izvukla to što je Evropska
Unija u svojoj Strategiji za zapadni Balkan prvi put definisala i rok u kojem se
proces pridruživanja naše zemlje Uniji može završiti, ali to nipošto nije
najvažnije. Strategija je značajan dokument ne samo zato što nam je nedvosmisleno
potvrdila da imamo evropsku budućnost, već i zato što nam je ukazano na to šta su
naše slabosti i šta je potrebno da uradimo da bismo stakli status punopravnog člana
Unije. Ovom drugom bi trebalo posvetiti mnogo više pažnje nego okvirnim rokovima.
Aktivno ste se na toj sednici borili za što brži ulazak Srbije u EU . Koliko vam
realno deluje da ćemo 2025. godine postati punopravna članica?
Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj Uniji je jedan od strateških ciljeva
Demokratske stranke od njenog ponovnog osnivanja 1990. godine i obaveza svakog
demokrate je da se za taj cilj bori. Jednako u Strazburu kao i u Mionici, Pećincima,
Žitištu ili Beogradu. Pri tom sam potpuno svestan činjenice da Srbija s ovom vlašću
neće ući u EU ni 2025. ni bilo koje druge godine. Za punopravno članstvo u EU Srbija
treba da ispuni određene uslove, a ova vlast te uslove niti može niti hoće da
ispuni. Ova vlast nikad neće uspostaviti vladavinu prava, osloboditi medije ili
omogućiti nesmetan rad nezavisnih institucija, a to su samo neki od preduslova za
punopravno članstvo u evropskoj porodici država. Ova vlast to neće i ne može uraditi
zato što ona počiva na sistemskoj zloupotrebi i kontroli sudske vlasti, medijskim
manipulacijama i lažima, te potpunoj kontroli svih državnih institucija i svake pore
društva. Pominjanje 2025. godine kao godine u kojoj Srbija može pristupiti Evropskoj
Uniji jeste izraz i dokaz dobre volje Brisela. Sad je sve na nama. Što se pre
ratosiljamo ove antidemokratske i antievropske vlasti, to su veće šanse da 2025.
godine stvarno postanemo punopravan član EU. Naravno, to neće biti Evropska Unija
kakvu smo do sada poznavali, jer i EU čekaju brojni izazovi i reforme, ali će i
dalje biti najbolje mesto za život u ovom delu sveta.
Konačno se u Strazburu progovorilo i o katastrofalnom stanju u medijima u Srbiji,
da li mislite da postoje šanse da se stvari na tom polju počnu menjati na bolje i
šta očekujete u budućnosti povodom medijskih sloboda?
Slobodni mediji su temelj svakog demokratskog društva. Na njima počiva sloboda
društva. Ljudi svoje stavove i zaključke donose na osnovu informacija kojima
raspolažui, a te informacije danas dobijaju upravo putem medija. Jasno je onda
koliko je važno da mediji budu slobodni i nezavisni, kako bi istinito i nepristrasno
mogli informisati građane. Nažalost, ova vlast je na različite načine uspela da pod
svoju kontrolu stavi sve uticajne medije u meri kakve nije bilo čak ni u vreme
režima Slobodana Miloševića. I Milošević je zloupotrebljavao medije, ali on, za
razliku od sadašnjeg autokrate koji vlada ovom zemljom, nije bio opsednut medijima.
Vrlo dozirano se pojavljivao u medijima, a opoziciju je povremeno potpuno ignorisao.
Ovaj sad se “ne skida” s televizije, a svakodnevno putem svojih medija napada, blati
i kleveće opoziciju. Kad su me u Strazburu pitali zašto je opozicija u Srbiji toliko
slaba, odgovorio sam im: Opozicija u Srbiji je verovatno jača nego što bi bila
opozicija u vašoj zemlji kad bi trpela pritiske koje mi trpimo. Internet je za sad
jedino polje slobode, ali ne treba uopšte sumnjati u to da će režim sve više
nastojati da i tu slobodu ograniči. Zato će borba za oslobođenje medija i slobodu
govora dugo trajati i biće vrlo teška, ali nju ne treba da vode samo političke
partije i opozicija već i svi novinari i medijski poslenici, pa i čitava demokratska
javnost.
Lično ste bili u Pećincima na dan lokalnih izbora, kada se odvijalo neverovatno
kršenje zakona od strane Srpske Napredne Stranke. Da li postoji opasnost da ćemo
slične scene gledati i u Beogradu i kako ih sprečiti?
Sve što smo doživeli u Pećincima, ali i u Mionici, Vrbasu ili bilo kojem drugom
mestu u kojem su održani lokalni izbori, bila je samo prediigra, trening ili proba
za ono što nas čeka u Beogradu. Ne treba uopšte sumnjati u to da će Srpska napredna
stranka u Beogradu ispaliti sve što ima u svom “arsenalu” prevara, krađe, kupovine
glasova i svih zamislivih i nezamislivih manipulacija. Protiv toga se teško boriti
kad nemate praktično ništa osim sebe samih i kad vas, kao u slučaju Demokratske
stranke, sapliću i s leva i s desna. I “vaši” i njihovi. “Recept” za borbu protiv
još jedne krađe izbora je zajednička i koordinisana akcija opozicije, kako pre
izbora tako i na sam dan glasanja i, posle, prilikom brojanja glasova i sabiranja.
Jer ova vlast ne krade izbore samo na izborni dan i na glasačkim mestima. Najveći
deo posla se odradi pre glasanja i daleko od glasačkih mesta. Nažalost, u značajnom
delu onog dela političke javnosti koja se deklariše kao opozicija ne vidim iskrene
želje za takvim zajedničkim radom. Neki možda zbog svog neiskustva nisu ni svesni na
šta je sve spremna ova vlast u borbi za glasove. Shvatiće tek ako nam se ponove
Pećinci i kad njima budu otimali telefone iz ruku, kao što su otimali meni u
Pećincima.
Kakav je epilog divljačkog ponašanja Saše Bežanovića?
Epilog je to da su ga stavili pred kameru da ispriča one budalaštine kako sam ja
napao njega i kako su ga na smrt preplašile Aleksandra Jerkov i Goca Čomić, a onda
su ga sklonili. Do sledeće prilike. Ali taj Bežanović nije posebno važan. Ključno je
da pravda stigne njegove nalogodavce i one koji su ga posle nagovorili da onako
bezočno laže. To su trovači društva koji su razne bežanoviće ubedili da mogu onako
da se ponašaju bez straha od kazne ili posledica.
Šta očekujete od izbora u Beogradu? Da li je moguće da promene krenu nakon 4.
marta?
I moguće je i neophodno. Bila bi velika šteta ako propustimo ovu priliku da režimu
zadamo udarac od kojeg se sigurno nikad neće oporaviti. Što se tiče nas iz
Demokratske stranke, činimo i činićemo sve što je u našoj moći da Beograd dobije
novu gradsku vlast. Ako sve opozicione liste pređu cenzus, a kolaboracionisti i
pomagači režima ostanu ispod cenzusa, onda je uspeh vrlo blizu. Naravno, postoji i
opasnost da nam se u Beogradu ponovi scenario iz Zaječara, ali se nadam da će posle
izbora, ipak, svest o opštem značaju nadvladati lične interese.
Kao zamenik predsednika Demokratske Stranke, koji su trenutno najveći izazovi sa
kojima se DS suočava?
Demokratska stranka je u ovom trenutku u potpunosti posvećena izborima u Beogradu i
ostalim mestima u kojem se održavaju lokalni izbori. Za nas nema malih i velikih
izbora, važnih i nevažnih opština, glavnih i sporednih građana. Borimo se sve vreme
na čitavom “frontu” i ne biramo kad ćemo se i gde suprostaviti režimu. Za ove izbore
smo se pripremili koliko smo mogli. Konsolidovali smo lokalne organizacije,
aktivirali neke resurse koji su bili zapostavljeni, svuda napravili izuzetno
kvalitetne liste kandidata za lokalne parlamente. Objektivno gledano, naša lista za
beogradske izbore je ubedljivo najjača. Tu su ljudi različitih stručnih i obrazovnih
profila, ali svi odreda se vrlo dobro razumeju u ono što rade. Izazov je da sada to
predstavimo i pokažemo građanima. Pokrenuli smo i proces ponovnog okupljanja
demokratskog bloka, o čemu će još više biti reči posle lokalnih izbora. Naravno, ta
nesrećna blokada računa i finansijski problemi koji su nastali 2012. godine veoma
opterećuju rad stranke i iscrpljuje celokupnu organizaciju i članstvo.
Šta biste za kraj poručili našim čitaocima ali i ostalim građanima Srbije koji
nisu zadovoljni trenutnom vlašću?
Ova vlast neće otići sama i neće je niko drugi smeniti osim nas samih; građana
Srbije koji shvataju koliko je ova vlast upropastila državu i razorila društvo. Što
se pre udružimo i organizujemo u borbi protiv ove vlasti, to će biti bolje za sve. I
obrnuto: Što ova vlast duže bude trajala, to će posledice biti teže otkloniti. Ne
znam šta tu još treba da se priča. Sve smo već videli i čuli. Vreme je za akciju.
