Intervju

INTERVJU: Ivan Krstić Krcko – član Glavnog odbora Demokratske Stranke

Dobro došli na novu sekciju portala Gerila.rs – intervjui. Potrudićemo se da redovno razgovaramo sa funkcionerima i članovima opozicionih stranaka u želji da se u Srbiji čuje i glas onih koji su iskreni protivnici trenutnog režima.

Takođe, omogućićemo i svima vama koji nas čitate da postavite pitanje našim budućim gostima kako bi razgovor bio što kvalitetniji.

Naš današnji, a ujedno i prvi gost je Ivan Krstić, član Glavnog odbora Demokratske Stranke i višedecenijski borac za pristojnu, slobodnu i demokratsku Srbiju. Pre svega, Ivanu bismo se zahvalili na odličnoj saradnji u proteklom periodu i na činjenici da je naš prvi gost u novoj sekciji.

Sa njim smo razgovarali o trenutnom stanju Leskovca, gradu u kome živi i situaciji u Demokratskoj Stranci:

Ivane, kako ocenjujes trenutno stanje u Leskovcu i Jablanickom okrugu?

Situacija u Leskovcu se ne razlikuje od one širom Srbije. Za nas koji i dalje mislimo svojom glavom, dovoljno je pogledati u frižidere i shvatiti da smo svakim danom sve siromašniji. Potencijali kojima raspolažemo se ne koriste u dovoljnoj meri. Umesto da razvija poljoprivredu, ova vlast je uništava smanjivanjem subvencija, povećanjem poreza. Novih radnih mesta nema, a i ona koja se otvaraju rezervisana su za politički podobne. Stručna sprema i kvalifikacije za odredjeni posao su nedovoljna preporuka. Potrebno je biti redovan na mitinzima SNS kako bi se uopšte mogli nadati nekom poslu. Apatija je sveprisutna, a sve to je rezultiralo masovnom odlasku mladih, obrazovanih i stručnih kradova. U odnosu na prethodni popis stanovništva, samo u Leskovcu je broj stanovnika manji za vise od 5000 ljudi. Opada prirodni priraštaj i, ako se nesto ne promeni, u Leskovcu će ostati samo cčanovi vladajućih stranaka i ljudi koji pripadaju trećem životnom dobu.

Šta je po tebi trenutno najveci problem u Leskovcu?

Kada se suočavate sa ovolikim problemima, teško je izdvojiti onaj najveći. Ako bih morao da izdvojim jedan, to je svakako nezaposlenost. Ova vlast se služi manipulacijom podacima. Za više od pet godina vlasti, imali smo najavljen dolazak bar sedam investitora i otvaranje isto toliko fabrika. Umesto toga, dobili smo otvoren kineski tržni centar, toalet na groblju i septičku jamu. Priča o smanjenom broju nezaposlenih je priča za laku noć. Oni koji su nezaposleni u Leskovcu, kada čuju izjave predsednika, se već sa strahom pitaju da li su baš oni jedini koji su bez posla u Srbiji. Na žalost, ima nezaposlenih mnogo više od procenta koji je ova vlast spremna da prizna. Nama u DS nije jasna i ta potreba bivših radikala da ono što urade predstave kao “nikad ostvareno do tog trenutka”. Asfalt, zamena vodovodnih cevi, kanalizacija spadaju u redovna i tekuća održavanja. Međutim, u Leskovcu se i od redovnog održavanja septicke jame pravi medijski spektakl. Tužno je gledati obrazovane, zrele ljude koji, zbog jeftinih politickih poena, pokušavaju da nesto svakidašnje predstave nesvakidašnjim. Veliki problem jeste i postavljanje nestručnih kadrova na odgovorna radna mesta. Prošlog leta smo, primera radi, imali situaciju da je Lokalna poreska administracija poslala 4500 neispravnih poreskih rešenja. Još uvek ne znamo imena funkcionera protiv kojih je DRI pokrenula prekršajne i krivične postupke niti imena onih koji su sklopili sporazume o odlaganju gonjenja sa nadležnim tuzilastvom. Planiranje budžeta je takođe slaba strana ove vlasti, a najstrašnije od svega je to što niko nikada nije kažnjen zbog propusta u radu.

Da li možeš da uporediš stanje u Leskovcu sada i za vreme dok su Demokrate obavljale vlast?

Uporediti stanje u Leskovcu za vreme DS i sada kad odgovornost za vodjenje grada pripada SNS je kao uporediti performanse mercedesa i fiće. Grešili smo i mi, ali smo imali viziju kako da grad izvučemo iz čabra u kojem je bio. Nakon što su fabrike propadale jedna za drugom ’90. godina, uspeli smo da dogovorimo i realizujemo dolazak investitora koji su otvorili više hiljada radnih mesta. Započeli smo izgradnju Zelene zone i žalosno je što oni posle nas nisu znali kako da nastave realizaciju tog projekta. Ono što smo mi uspeli, ovi sada ne mogu ni da okreče. Uporedo sa velikim projektima, radili smo i na osnaživanju institucija, razvijali nove usluge, uspostavljali saradnju sa fondacijama, nevladinim organizacijama, donatorima Tražili smo izvore finansiranja i van budžeta, pokusavali da od Leskovca napravimo grad kojeg se njegovi stanovnici neće stideti. Mi svoju zahvalnost nismo izražavali parolama ” hvala ti što postojiš”. Funkcioneri iz redova DS nisu obišli cćtavu planetu o trošku budžeta.

Koliko je teško danas biti opozicionar u Jablaničkom okrugu i Srbiji uopšte?

U Srbiji vlast ne prašta opoziciono delovanje. Zbog opozicionog delovanja, ljudima se preti da će ostati bez posla ili na posao ne mogu uopšte računati. Nepoznati ljudi vas na društvenim mrežama vređaju, objavljuju neistine o vama. To ništa ne iznenađuje ako se ima u vidu politička kultura i politička nepismenost vaših neistomišljenika. Mediji vas dozirano prate. Ako procene da će vaše saopštenje poprilično uznemiriti vladajuću strukturu, ne objavljuju ga. S druge strane, nikakav pritisak vlasti i javnosti ne može nikome uskratiti pravo na slobodu govora i mišljenja. Žao mi je, ali mi ipak više verujemo svojim nego vođinim očima.

Koliko dugo si aktivan u politici i da li si ikada promenio stranku i ideologiju?

27 godina se borim za pristojnu i demokratsku Srbiju.Nade su bile velike od 2001 do 2003 godine odnosno dok nije ubijen prvi demokratski izabrani premijer dr Zoran Đinđić.

Na šta si najviše ponosan u svom političkom delovanju, a za čim najviše žališ?

Ponosim se na to da sam član jedne stranke koja je institucija i koja postoji i deluje već 28 godina. Što sam izabran u Glavni odbor glasovima članova DS koji su mi ukazali veliko poverenje i iskreno se nadam da to poverenje nije izigrano.
Ne žalim ni za čim.Možda ima neka propuštena šansa ali se iskreno nadam da ćemo u budućem vremenu to jest od sledećih parlamentarnih izbora kada smenimo ovu pošast od vlasti izgraditi demokratsku Srbiju u kojoj će se građani osećati slobodno i da neće živeti u stalnom strahu od neizvesne budućnosti. Mislim da mi kao stranka imamo sve kapacitete da izgradimo jedno moderno društvo i modernu Srbiju baš onakvu kakvu bi Zoran Đinđić voleo i kakvu je želeo da napravi.

Kako ocenjuješ trenutnu situaciju u Demokratskoj Stranci?

Od izbora Dragana Šutanovca za predsednika DS, krenule su promene na bolje u našoj stranci. To mogu posvedočiti i odbori stranke u unutrašnjosti Srbije koji u svakom trenutku mogu računati na pomoć i podršku najviših stranačkih funkcionera. DS je preležala sve bolesti koje prate bilo koju stranku nakon poraza na izborima – raslojavanje, prelazak članova u druge stranke, finansijski problemi. Sa svim tim izazovima smo se uspešno izborili, zaustavili trend opadanja podrške u biračkom telu, jasno definisali svoje ciljeve i prioritete, započeli ozbiljan rad na terenu i rezultati su tu.

SNS je u Leskovcu otvarao toalet na groblju i septičku jamu. Šta misliš šta je sledeće sto bi trebalo da svečano otvore?

Mi zaista mislimo da je i ovošsto je SNS otvorio, a zbog čega nam se cela Srbija smeje, dovoljno. Nečiji jedini kapaciteti su toaleti i septičke jame, i ne treba im davati još neku ideju jer postoji strah da će i ono ironično izrečeno, shvatiti ozbiljno i realizovati.

Na kraju ovog razgovora mogu slobodno da kazem da mi je najveca želja da moj grad Leskovac bude ono što je nekada bio a to je Srpski Mančester na koji će se ponositi svaki gradjanin.Da se ne stidimo što smo Leskovcani.

Comments

comments