Ako pitate Kruševljane ko je Ivan Mandić, reći će vam: “To je onaj koji je stao na žulj Gašićevim kriminalcima i nema nameru da popusti.” Ako pitate naprednjake, reći će vam: “On je nasilnik, narkoman, istetovirani fašista.” A sam Mandić za sebe kaže: “Ja sam ona budala koja gine za ideal i srećan sam zbog toga.”
Danas Ivan Mandić “gine” za bojkot. Kaže da bi učešće na lažnim izborima bilo kao kada bismo lopovima otključali vrata svoje kuće, dodavali im nameštaj i dali još i napojnicu pri izlasku. Odluke Nebojše Zelenovića i Saše Paunovića da izađu na izbore, iako ih razume, smatra pogrešnim i nesolidarnim, jer “treba braniti Srbiju a ne samo delove”.
“Kada gospodin Zelenović kaže da je dobro da postoje oaze slobode u Srbiji, moje pitanje je da li Šapčani uopšte ikada imaju potrebu da izađu negde van granica svog grada i da li Šapčani imaju porodicu, prijatelje, saradnike, poznanike i u ostatku Srbije”, kaže Mandić za Gerilu.
Ovaj Kruševljanin danas vodi lokalni odbor Stranke slobode i pravde u svom gradu, a šta je još rekao u intervjuu za Gerilu, pročitajte u nastavku.
Gerila: Vi ste, kao predsednik odbora Stranke slobode i pravde u Kruševcu, proglasili bojkot izbora u vašem gradu. Koji rezultat očekujete da će bojkot doneti Kruševcu?
Mandić: Ne očekujem rezultat, već borbu, jer je ta odluka već sama po sebi rezultat. Bojkot je rezultat kriminalne i pljačkaške politike koju vlast sprovodi, a mi se protiv toga borimo I borićemo se. Bojkot je nužno delegitimisanje ovog i ovakvog političkog sistema kakav je režim uspostavio i nepristajanje na ovaj i ovakav život koji su nam servirali kao normalan. Stranka slobode i pravde je odlučna i dosledna u bojkotu kompletne farse koju nazivamo političkim životom i životom uopšte, kao i kompletna kruševačka opozicija.
Svaka politička organizacija živi za izbore. Izbori su praznik demokratije. Demokratije nema. Praznik i nije praznik ako se ne osećamo slobodno I spokojno. Dakle, izbori ne postoje. Bolje pitanje za vlast jeste kad će biti izbora u Srbiji i Kruševcu, nego kakav je rezultat neučestvovanja u farsi i kriminalu Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Naša je obaveza, a pravo građana da odluče da li ćemo lopovima koji nam pljačkaju kuću aplaudirati na tome i davati legitimitet otključavanjem vrata od kuće ili ćemo to pokušati da sprečimo. Ako ne možemo da sprečimo, bar ne moramo da im dodajemo stvari iz soba da bi ih lakše izneli. Učešće na ovim lažnim izborima je baš to – lopovima otključati, dodavati nameštaj iz kuće i na kraju im još dati napojnicu.
Ko ima želju da uđe u korumpiranu i zarobljenu instituciju Skupštine koja je pod kontrolom jednog čoveka i jedne partije ili jednog lokalnog šerifa? Ko ima želju da ga prekidaju horde recitatora amandmana i glasača na zvonce? Ko ima potrebu da odborničke i poslaničke klupe deli sa Jutkama, Šešeljima, Simonovićima i ostalim ubicama, silovateljima i ratnim zločincima zarad mandata, nešto para i malo jeftinije kafe? I na kraju ko može da učestvuje u nečemu u čemu je ishod potpuno izvestan i zavisi od volje kriminalnog klana, a ne od volje građana? Nastavićemo da se borimo van institucija kao i do sada, zajedno sa građanima sa kojima treba stvoriti bolju sinergiju i poverenje. Mi koji pretendujemo da budemo glas građana, moramo slušati njihovu volju i želje. U ovome smo zajedno. Mučimo iste muke, brinemo iste brige i pokušavamo da nađemo izlaz iz režima autokratije i partokratije i nema sumnje da ćemo u tome uspeti, samo je pitanje dana kada ćemo odlučiti da upravo to i uradimo. Kruševljani nisu ni mali ni naivni. Jasno im je ko se predano bori svih ovih godina protiv nepravde u gradu. Naša borba nije počela proglašenjem bojkota, već traje mnogo duže, tako da se sa farsom od izbora neće ni završiti. U Kruševcu će biti izbora kad se za to steknu uslovi i to na dva načina: Ili će vlast omogućiti fer, slobodne i demokratske izbore ili ćemo ih mi omogućiti. U oba slučaja, aktuelna vlast više neće biti vlast i to će biti rezultat kao odgovor na vaše pitanje, za slobodu grada i Srbije.
Gerila: Da li ste saglasni sa time da Nebojša Zelenović, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, bude izbačen iz Saveza za Srbiju zato što je odlučio da izađe na izbore u Šapcu? Mislite li da se time narušava dalja saradnja unutar opozicionog bloka i razjedinjuje opozicija?
Mandić: Mi nismo izbacili ZZS i gospodina Zelenovića iz Saveza za Srbiju. On je odlučio da ne ispoštuje jasan stav Saveza i dogovor o bojkotu lažnih izbora na koji je i sam pozivao u prethodnom periodu i iznosio razloge za bojkot ispred najviših međunarodnih institucija i domaće javnosti. Da li ga ja zbog toga osuđujem? Ne, jer moje nije da sudim ikome, a posebno ne građanima Šapca. Moje je da iznesem mišljenje da je pogrešio jer je odlučio da kreči stan u zgradi koja se ruši od krova do temelja. Kad gospodin Zelenović kaže da je dobro da postoje “oaze slobode u Srbiji”, moje pitanje je da li Šapčani uopšte ikada imaju potrebu da izađu negde van granica svog grada i da li Šapčani imaju porodicu, prijatelje, saradnike, poznanike i u ostatku Srbije? Struju koristimo istu i u Šapcu i u Kruševcu i u Nišu. Isto gorivo plaćamo. Napadaju nas sa istih nacionalnih frekvencija i isti vazduh dišemo. Za predsednika SNS je gospodin Zelenović jednako ološ i lopov kao i ja, a građani Šapca jednako građani trećeg reda u Srbiji kao i moji Čarapani. Kada otimaju reku Savu, otimaju i Beogradu i Šapcu. Kada zabranjuju pozorišne predstave, zabranjuju i Vranju i Šapcu. U svakom slučaju, znam da gospodin Zelenović nije imao nimalo laku odluku i verujem da mu izgleda da je doneo pravu odluku, ali sam siguran da na makro planu to nije uradio. Srpska opozicija koja se tako deklariše, mora tako i da se oseća bez kompromisa. I treba da joj bude potpuno jasno da Vučić i SNS ne bi ostali na vlasti ni mesec dana ako bismo se svi ujedinili oko bojkota i istrajali u njemu. Sa te strane, gospodin Zelenović je napravio potez koji nije solidaran ali je prilično emotivan Šapčanima. Velika je odgovornost, nadam se ne i velike posledice.
Oni koji iskreno žele da sruše ovaj režim i da vide leđa Aleksandru Vučiću, zaista to mogu i da urade bojkotom ovakvih izbora, no to nije njihov cilj. Ljudi će na ovim lažnim izborima tačno moći da vide kako Čede, Čankovi, Metle, Modernisti, Zvona i praporci u stvari vole da egzistiraju u ovakvom sistemu jer u njemu za njih ipak ima mesta i snalaze se nekako. Teško to ide, ali bitno da ide. Oni ne žele iskreno da sruše Vučića jer se plaše neizvesnosti pri promeni sistema, a Vučić ipak ume da kreira da se neki njegovi “politički protivnici” osećaju prijatno simulirajući to neprijateljstvo i demokratiju. I ja to razumem. Zato će građani imati prilike da tačno prepoznaju ko parazitira u ovakvom sistemu ovako ili onako, a ko želi da ga uništi. Iz ove priče zaista izuzimam gospodina Zelenovića i gospodina Paunovića, jer uz sve greške, po mom mišljenju, njihova pozicija u opoziciji nije upitna. I ako greše, greše zbog emocije, ne iz koristi i Vučića. Ne sumnjam ni da ćemo posle našeg bojkota i njihovog izlaska na izbore, stajati i dalje na istoj strani.
Gerila: Kao bivši član DS, kako komentarišete saznanja da će zamenik predsednika DS Saša Paunović izaći na izbore? Mislite li da ipak treba dozvoliti mogućnost građanima slobodnih opština i gradova da ih sačuvaju kao takve?
Mandić: Kao bivši član DS, mada više mladi aktivista stranke levog usmerenja tada, ne komentarišem. Kao član Predsedništva Stranke slobode i pravde i predsednik kruševačkog odbora, mogu da kažem da ne opravdavam ali razumem. Ne opravdavam iz istog razloga koje sam već naveo vezano za Šabac, a razumem jer znam koliko je gospodin Paunović radio i dao sebe da bi pobedio u Paraćinu i kako je sa svojim saradnicima posvećeno obilazio i teren i sugrađane, ne dozvoljavajući SNS sekti da Paraćince izmanipuliše, prevari i porobi. Razumem jer znam koliko mi danas u SSP Kruševac, sebe dajemo na identičan način i zaista bi bilo teško da nakon takvog rada i pobede na nekim manje ili više normalnim izborima u budućnosti, kažemo “e dobro, sad je bojkot i evo grad u ruke naprednjacima”, dok su neke kolege iz opozicije u drugim gradovima sedele godinama u stranačkim prostorijama, čekajući da Vučić sam padne sa vlasti i da se SNS samopobedi. Međutim, trebalo se eventualno izdići iznad tog razmišljanja i gledati širu sliku, jer evo, baš bismo mi u Kruševcu verovatno ostvarili vrlo dobar izborni rezultat, da izbora ima, ali nećemo jer smo dosledni u obećanju datom građanima Srbije, a Kruševac je Srbija takođe. Treba braniti Srbiju, ne samo delove.
Trebalo je građanima iskreno još pre 6 meseci reći: Da, branićemo slobodne gradove po svaku cenu jer bojkotom u ostatku Srbije upravo želimo da dođemo do onoga što imaju Šapčani i Paraćinci i stvorimo Srbiju po tom modelu. To bi bilo pošteno i mislim da bi građani to tada shvatili. No, to se nije desilo. Sada je situacija mnogo delikatnija i osetljivija.
Da budem potpuno otvoren i iskren, mislim da bi za Srbiju najbolje bilo da kompletna opozicija bojkotuje izbore i mi ćemo u tom bojkotu istrajati i pobediti, a gospodinu Zelenoviću i Paunoviću, kad su već odlučili to što su odlučili, od srca želim pobedu nad naprednjačkim klanom! Nadam se da neće biti da smo krečili dve sobe, a da nam sobe oteše drugi ili se zgrada na kraju srušila.
Gerila: Kao jedan od organizatora protesta Protiv diktature i Stop krvavim košuljama, kako komentarišete odluku pokreta “1 od 5 miliona” da izađe na izbore?
Mandić: Kad pročitam ovo pitanje, shvatim da pored sve svoje samokritičnosti, mogu ipak na neke stvari da budem i ponosan. Ponosan sam što, eto, pokazujem doslednost u dvadesetogodišnjoj borbi protiv ovakvog sistema, režima, protiv SNS i Aleksandra Vučića, i kroz aktivizam i kroz politiku. U Kruševcu su skoro svi koji su bili na vlasti u proteklih 30 godina i dalje na vlasti kao SNS, a bili su i radikali i DSS i DS i G17 i SPS.
Ono što mi nije ponos, jeste činjenica da je društveni pokret ili društvena akcija pod nazivom “Protiv diktature”, pa “Stop krvavim košuljama” i naposletku “1 od 5 miliona” uokvirena u papir A4 formata na kojoj je regsitracija udruženja pod tim nazivom i što skoro svi mediji, ponavljam, tu široku društevnu akciju ili aktivnost ili spontani građanski bunt, gledaju kroz taj A4 papir jer su upravo to uradili oni koji su u ime svih onih ljudi koji su skoro godinu i po dana tražili pravdu na ulicama u preko 100 gradova Srbije, među kojima sam i ja, moja porodica i moji saradnici i saborci koji smo u bojkotu. Da pojasnim: bez ikakve strategije, dogovora, koordinacije, sinhronizacije sa pomenutih 100 gradova i ljudi koji su marširali pod pomenutim zastavama iza pomenutih transparenata i šetalica sa ovim sloganima, nekoliko ljudi je odlučilo o izlasku na lažne izbore, svojatajući sve ovo što sam upravo naveo. To ne samo da nije dobro, nego nije ni tačno da “1 od 5 miliona” izlazi na lažne izbore. Izlazi registrovano udruženje sa tim imenom i po odluci nekoliko ljudi u Beogradu, ali većina onih koji su ponosno marširali svojim gradovima tražeći slobodu i pravdu, neće izaći na te lažne izbore i davati legitimitet ni Vučiću, ni papiru A4 formata. Zbog navedenih razloga, imate more gradskih lokalnih neformalnih organizatora i građana koji čine “1 od 5 miliona” koji su se ogradili od odluke papira A4 formata. Da sumiram, društvena aktivnost i ljudi u protestu pod sloganom “1 od 5 miliona” ne izlaze na izbore već samo nekoliko ljudi koji su ime registrovali to čine. “1od 5 miliona” većinski ide u bojkot, a onima koji izlaze, ponovo, puno sreće u Vučićevoj farsi. To su mladi ljudi i razumem da su buntovni i izbrzani kakvi i treba da budu, ali ne preko leđa onih sa kojima su radili i sarađivali.
Gerila: Ko je Ivan Mandić u politici, a ko je Ivan Mandić van politike?
Mandić: Ovo je najlakše pitanje bez obzira koga pitate. Mnogo puta sam svojim prijateljima u razgovorima o politici govorio da ja nisam izabrao politiku, već je politika izabrala mene. Izabrala me je baš zbog onoga što jesam, jer ni politika ni ja nismo imali izbora. Ja verovatno pripadam njoj, kao i ona meni jer i da nisam deo stranke ili organizacije, radio bih isto što i sada radim u okviru stranke.
Moj proces prilagođavanja u neke političke okvire ide vrlo sporo, traljavo i skoro pa vrlo neuspešno. Zašto to kažem? Koliko god pokušavao da obuzdam svoj temperament i da kreiram kompromise, da gradim te neke političke veštine, slabo kad sam to uspevao zaista i da uradim. I dalje mislim da postoji mnogo ljudi koji bi se politikom bavili na onaj konvencionalan način, mnogo bolje, spretnije i uspešnije od mene, koji su mnogo pametniji, mudriji i pragmatičniji. Jedini problem je što se takvi plaše odgovornosti, obaveza i borbe, pa nam ostajem ja tako tvrdoglav, dosledan, principijelan, emotivan i temperamentan, mnogo puta nerealan ali vraški uporan čovek. Suštinski, mislim da sam ja privatno ono što je moj krajnji politilki proizvod i to je prosto samo servirano pred građane na eventualno prihvatanje ili neprihvatanje. To će vam reći moji prijatelji i saborci.
Ako biste pitali aktuelnu vlast ko je Ivan Mandić, rekli bi vam da sam narkoman, fašista, nasilnik, lopov i kriminalac. Strani plaćenik i ološ. I apsolutno nemam nikakav problem sa tim jer sam uvek znao da se težina reči ne meri kvalitetom rečenog nego kvalitetom onoga ko ih govori. Nekada je te iste sramota zbog izgovorenog kad se sretnemo na ulici, jer Kruševac je mali grad pa se svi odlično poznajemo, ali njima nije bitna istina već percepcija i manipulacija građanima. Hiljadu puta izgovorena laž postaje istina. E, u Kruševcu imaju problem što million puta izgovoriše te laži, a građani Kruševca ipak znaju istinu da dok sam igrao, donosio pehare i medalje, stvarao odbojkaše i odbojkašice za reprezentaciju Srbije, radio sa decom, ti isti koji me sada vređaju su ljubili slike svih vođa od Slobe, preko Koštunice, Tadića i danas Vučića, a ljubiće i Đilasovu ako treba samo da su zbrinuti. Zato me preziru jer nismo isti. Ni slični. Niti ćemo biti. Zato se i plaše, jer sve to znaju, što je moram reći, opravdan strah.
Ja sam van politike nezadovoljni građanin koji se bori za drugačiju državu i društvene prioritete, a u politici sam nezadovoljni političar koji se bori za drugačiju državu i društvene prioritete. Dakle, potpuno je ista ideja u koju verujem i koju živim i koja je moja, bez obzira u kojim okvirima se krećem. Ja sam u politiku ušao iz čistih idela i iz nje ću izaći čistih ideala ali i obraza.
Privatno sam bivši sportista i trener, privatnik, otac divnog deteta, muž predobre žene, deo porodice, prijatelj, drug i saborac. U politici sam sportista, trener i privatnik. Otac divnog deteta I borac za svu decu Srbije, muž i čovek koji uvažava kako svoju, tako i sve žene Srbije, deo porodice građana Srbije, Evrope i sveta, prijatelj i drug svima koji se osećaju jednako ljudima od krvi i mesa kao i ja.
Privatno i politički ja sam ona budala koja gine za ideal i apsolutno sam srećan zbog toga.
