Današnji sagovornik našeg portala je Tamara Tripić, potpredsednica Demokratske Stranke i veliki borac za ljudska i manjinska prava, kao i ravnopravnost polova.
Sa njom smo razgovarali o aktuelnim političkim temama, a šta nam je odgovorila, pogledajte ispod.
Kako ocenjujete dosadašnji tok kampanje za beogradske izbore, ne samo Vaše koalaicije, nego i generalno?
Medijima dominira funkcionerska kampanja, odnosno otvorena zloupotreba državnih funkcija I državnih resursa u izborne svrhe, a sada smo već navikli na metode Srpske napredne stranke da se smanje penzije i plate da bi Srpska napredna stranka mogla da nam za naše pare deli besplatne lekarske preglede, pljeskavice, brašno, ulje, šećer. Mi smo već neko vreme zemlja koja žvi u ime Srpske napredne stranke, a skroz na račun svojih građana.
Naravno da je Vučiću u interesu da spusti zainteresovanost građana za ove izbore jer on ima određen apsolutni broj glasova kapilarnih ili drugim netransparentnim načinima prikupljenu podršku I povećanje izlaznosti samo njemu smanjuje broj odborničkih mesta i ukupan procenat osvojenih glasova. Četvrti mart jeste trenutak kada sa najmoćnijim političkim sredstvom, olovkom na glasačkom mestu sve ove probleme rešavamo I oslobađamo najpre Beograd, a od 5. marta i sve ostale opštine I gradove u Srbiji.
Aktivni ste u Demokratskoj Stranci već više decenija, učestvovali ste na velikom broju izbora, da li mogu da se povuku neke paralele između ovog glasanja 4. marta sa onim iz 1996. godine?
Na ovim izborima Gradska izborna komisija je ostala zatvorena za javnost iako je rad ovog organa javan. Domaći posmatrači više od mesec dana nisu dobijali akreditacije iako je odavno konstatovano da ispunjavaju sve uslove. Nije usvojena ni jedna od preporuka domaćih i međunarodnih posmatrača za unapređenje zakonodavnog okvira za sprečavanje funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa u kampanji, u pogledu pritisaka na birače i korupciju u izbornom procesu kao i ponašanje medija I time jeste ostavljen prostor za zloupotrebe u izbornom procesu. Beograd je za njih plen a građani samo sredstvo da plen osvoje I plen zadrže I zato njihova vlast mora da padne na ovim izborima.
Te 1996. godine ja sam prvi put izabrana za opštinsku odbornicu na izborima koji su bili po većinskom principu gde si na svoje ime gubio ili osvajao glasove, dragoceno iskustvo u pogledu stvaranja svesti o odnosu I odgovornosti koju političari moraju da imaju prema građanima.
Da li očekujete da će u slučaju poraza, Aleksandar Vučić mirno predati vlast u Beogradu?
Aleksandar Vučić ne razume ideju mirnog ponašanja. On je prelepljivao Bulevar Zorana Đinđića slikama Ratka Mladića kada je isti uhapšen, on podržava Miše Vaciće i mržnju i nasilje koji za njima ostaju, on deo svojih građana naziva ološima a emisije koje su promovisale razmenu različitih mišljenja je odavno ugasio. On svojim delovanjem ostavlja utisak čoveka koji ne razgovara već naređuje, on ne uvažava tuđe mišljenje, on ga guši. Ne znam kakav utisak Vama ostavlja, ali ja se naravno nadam i želim da verujem da će njegov odlazak u političku istoriju biti miran i civilizovan jer su građani umorni od agresije i agresivne retorike koja je naša stvarnost već šestu godinu.
Šta su trenutno najveći problemi u opštini Vračar?
Najveći problem građana Vračara je što je Srpska napredna stranka otela opštinu, što su ignorisali izbornu volju građana koji vrlo jasno nisu ukazali poverenje ovoj Stranci. Vračarci im to nisu zaboravili a najbolji dokaz za to je I rezultat Aleksandra Vučića I cele njegove koalicije koja ga je podržala na predsedničkim izborima kada je osvojio verovatno svoj najskromniji rezultat upravo na Vračaru.
Drugi problem opštine Vračar je što su građanke i građani Vračara taoci megalomanskih ideja Vesića i njegovih saradnika. Parkove su zamenili nepregledni betoni, a konkretne mere pomoći i saradnje sa građanima uspostavljaju se isključivo u skladu sa izbornim kalendarom a ne u skladu sa našim potrebama. Ne razumeju da se sa komšijama razgovara, a ne da se na svako okupljanje građana šalju agresivni predstavnici ove vlasti. Vračarom upravljaju kao uzurpatori, a Vračarci su sjajni sugrađani, spremni uvek na razgovor i o prioritetima u opštini, razumeju kada se opština fokusira na najugroženije, imaju sjajne ideje I spremni su uvek na ličnu inicijativu i akciju. Vesić i njegovi saradnici su zaboravili da se iza tih ulica, fasada i nepreglednih betonskih konstrukcija kriju sjajni ljudi, Vračarci i da opština mora ponovo da postane servis upravo tih građana
Govorili ste da Vučić ima odgovornost u nedavnom napadu na novinara N1 televizije, Nikolu Radišića. Da li ste i dalje pri istom stavu i kakav epilog očekujete?
Juče je Boris Tadić u svojoj izjavi pomenuo Metjua Galicija, dobitnika Pulicerove nagrade koji je izjavio da je “najverovatnije sledeća žrtva, medijska žrtva na tlu Evrope – neko od novinara Srbije jer je stvorena atmosfera kriminalizacije, stigmatizacije, satanizacije svih onih koji se protive ovoj vlasti. Promoviše se mržnja prema svima koji drugačije mislle, argument protiv nekog zakona i projekta brane se ličnim uvredima i najbrutalnijim obračunima tabloida sa svakim ko se usudi da ima drugačiju ideju o dove vlasti. Nažalost, za razliku od italijanske mafije, u Srbiji od tabloidnog iživljavanja nisu pošteđeni ni članovi porodice.
Obračuni na ulici postali su svakodnevica, brutalna ubista, vršnjačko nasilje, mi smo ponovo zemlja bure baruta i živimo mračan period međuljudskih odnosa.
Na šta ste najviše ponosni u svojoj političkoj karijeri, a za čim eventualno žalite?
Najviše sam ponosna na 5. Oktobar jer je upalio svetlo u Srbiji. Koliko god svi posle pričali šta nije urađeno nakon 5. Oktobra, ja se jasno sećam šta smo sve uspeli da uradimo upravo nakon tog 5.oktobra. Najviše sam ponosna na moju Stranku koja je još u sivilu 90tih verovala u modernu i evropsku budućnost Srbije, u vladavinu prava, u državu koja je socijalno odgovorna i koja podstiče toleranciju i uvažavanje svih ljudskih prava. Ponosna sam jer je Demokratska stranka vratila Srbiju i u Ujedinjene nacije I u sve važnije medjunarodne organizacije, vratila građanima dostojanstvo uspostavljanjem vizne liberalizacije i nije zaboravila da vrati sve one zaostale dečije dodatke, devizne štednje I penzije koje je vlast 90tih poharala.
Ljudi su poželeli da dođu u naš Beograd, a kada je Nenad Bogdanović završio ARENU, koncerti su ponovo postali deo beogradskih dešavanja. Ja sam uživala uz FAITH NO MORE u mom gradu jer se Beograd vratio na mapu evropskih metropola.
Žao mi je što smo verovali da će uspostavljanje nezavisnih institucija biti samo po sebi garant njihove nezavisnosti i time ostavili izgradnju Srbije kao nedovršenu jer se danas snaga svih institucija u zemlkji meri snagom uticaja onoga koji ih vodi.
Bavite se aktivno, već duži niz godina pitanjem ljudskih i manjinskih prava, kao i ravnopravnosti polova. Kako ocenjujete trenutno stanje u Srbiji na tim poljima?
U nedelji u kojoj je jedno dete od 9 godina sebi oduzelo život pod pritiskom nemaštine, kada nas svakodnevno preplavljuju snimci vršnjačkog I porodičnog nasilja, u godini kada su se desila dva brutalna ubistva pred centrima za socijalni rad a počlinioci su od ranije poznati kao brutalni nasilnici, jasno vam je da je stanje I više nego sumorno.
Nasilnika je uvek bilo ali je odgovornost države ako ne prepozna rizike na vreme, ako ignoriše očaj majke koja na kraju biva ubijena zajedno sa svojim detetom upravo pred Centrom za socijalni rad. Ova vlast mora da shvati da vlast sama po sebi ne podrazumeva samo privilegije i konstantnu promoviju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom već veliku odgovornost i mukotrpan rad kako bi postal servis svojih građana, ona ruka podrške kada nedaće zakucaju na vrata.
Za kraj, Vaša poruka našim čiitaocima i ostalim biračima pred predstojeće beogradske izbore?
Hajde da Beograd vratimo našim građanima, da ga oslobodimo od nesposobnosti i vratimo među najmodernije evropske metropole, da budemo grad kulture a ne izvoza kulturnih radnika, da naša deca budu ponosna na grad u kom žive a ne na rođake koji su uspeli iz njega da pobegnu. Hajde da vratimo nadu u naše živote i da oslobodimo 4. Marta Beograd, a da već 5. Marta krenemo u oslobađanje Srbije.
