Društveni mediji mogu biti digitalno mesto gde provodimo polovinu svog života i gde se povezujemo sa drugima, ali nije tajna da se iza tih prijateljskih platformi krije lukava mašinerija koju zaista ne poznajemo.
Naravno, postoji manipulacije i nemorala iza ovog posla. Na primer, i dalje ne postoje regulacije koje će obezbediti bezbednost korisnika tako da neko zaista može da iskoristi naše privatne podatke. Pa ipak, koliko je sve to naša odgovornost? Na kraju, mi slobodno ili naivno dajemo sve naše informacije.
I dok developeri i inžinjeri tvrde da sve vreme rade kako bi obezbedili sigurnost naših informacija, ne govore nam da bi, zapravo trebalo a budemo zabrinuti koliko znaju o nama. Nije teško primetiti koliko i najsitniji deo našeg života podeljen na društvenim mrežama nađe mesta u algoritmima tih mreža za marketinške svrhe.
Sve što vidite na društvenim mrežama je pametno izabrano da prija vašem ukusu i interesovanju da biste na kraju postali i potencijalni kupac. Kako digitalni svet funkcioniše, i da li možemo da kažemo da imamo slobodan pristup ovim platformama? Šta se dešava kada nas društvene mreže koriste kao laboratoriske miševe da bi napravili eksperimente?
Tokom 2012. godine grupa istraživača sa Fejsbuka je objavila studiju koja je izazvala veliku kontraverzu. Objasnili su da su nasumično izabrali 700 hiljada korisnika kako bi testirali njihovo emocionalno i društveno ponašanje „onlajn“. Kako su to uradili? Eksperiment se sastojao od stvaranja algoritma sposobnog za filtriranje informacija i prikazivanjem samo pozitivnih ili negativnih informacija za svakog odabranog korisnika. Cilj je da se vidi kako je emocionalno ponašanje povezano sa društvenim medijima i informacijama kojima smo izloženi dok pokazujemo kako se ti faktori mogu menjati od strane platforme.
Očigledno su mnogi korisnici pomislili da su prekoračili granicu i bili besni na društvene mreže jer su prešli veoma ozbiljne moralne granice. Nakon svega, oni su manipulisali i rušili privatnost 700 hiljada korisnika, ali najgori deo svega je to što nisu tražili pristanak drugih. Dve godine nakon objavljivanja studije, Majk Šropfer je priznao da su stvari trebali da urade drugačije, ali da je tolika buka nastala jer oni nisu uspeli da objasne svrhu eksperimenta i odali utisak da su samo manipulisali svojim korisnicima.
Šropfer je rekao da su oni uveli niz pravila za buduće eksperimente. To ne znači da će nas koristiti u pogrešne svrhe. Sve kompanije koje nude određene proizvode moraju da naprave analizu i istraže sve kako bi poboljšali proizvod. Sada će se buduća istraživanja zasnivati na informacijama koje smo pristali da podelimo.
Međutim, koliko je društvenih mreža uradilo istu stvar? I šta je urađeno kako bi se to regulisalo?
Ova pitanja možda još nemaju jasan odgovor, ali otkrivaju da nismo promenili naše ponašanje na društvenim mrežama. Iako ovi eksperimenti krše naša prava i mi imamo odgovornost u korišćenju novih tehnologija.
(izvor: bizlife.rs)
