Glumci ispadoše korifeji pobune u ovoj zemlji. Prvo su istrajali oni u Narodnom pozorištu u borbi sa upravnikom, sada su lideri uličnih protesta, neki postadoše i predsednici političkih pokreta-partija…
Milan – Lane Gutović jedan je od glumaca koji se ne libe da misle svojom glavom i tuđi tekst izgovaraju samo na sceni, a u razgovoru za Blic je, između ostalog, govorio o junacima i prognanima u današnjem društveno-političkom kontekstu Srbije.
PROČITAJTE JOŠ: MARINIKA PORUČILA VUČIĆU: AKO SE BOJIŠ MUŠKARACA – HAJDE NA DUEL SA MNOM!
– Junaci su nekada bili tolika retkost da su o njima pesme pevali. Danas bi bilo čudo da na ulici ne sretneš par heroja. Prava epidemija junaštva. Ali glumci su junaci opšte prakse dok u vladi imamo usko specijalizovane heroje. Neki junaci iz vlade se recimo uopšte ne boje sramote, drugi se ne boje da u vreme epidemije gripa uvedu grupu neizlečivih rukovodilaca kod bolesne dece, a da deci nisu čak ni masku preko nosa i usta stavili. U zemlji u kojoj je ovoliko junaka, izdajice moraju dobro da se potrude.
Neki iz pozorišnog sveta plaćaju cenu slobodoumlja i nepristajanja, poput reditelja Kokana Mladenovića koji najčešće režira “po izbeglištvu”. Poslednju predstavu “Pad” je radio u Svilajncu, jednoj od retkih opozicionih opština, sad pravi “Sjećaš li se Doli Bel” u Sarajevu. Nema ni vas na televiziji osim u reprizama. Da li se i koliko suzio prostor za slobodnu reč i angažovano pozorište?
– Mi prognani bi se možda i pokajali, ali nemamo šansi. Nije loša ideja da nama, koji ne umemo da se kontrolišemo u neslaganju s njima, sagrade nešto kao TOI klozete gde bismo mi, ukoliko imamo želju da se preobratimo, mogli da se u samoći bavimo samokritikom. Možda će ovo jednom biti i usvojeno… Ko preživi – pričaće, ali ko priča – neće preživeti.
PROČITAJTE JOŠ: INCIDENT NAKON PROTESTA: POLICIJA LEGITIMISALA ZBOG NALEPNICA?!
Gledate li televizijske dnevnike i čitate li novine ili su vam doktori to zabranili?
– Mnogo sam razmažen pa im nalazim manu. Nekako više volim da dobijem informaciju, pa da ja donesem zaključke nego da dobijem zaključke, a da informaciju zamišljam.
Šta vi mislite zašto predsednik voli onoliko da se pojavljuje na televiziji? Čini se da je na ekranima više za ovih šest godina, nego vi za višedecenijsku glumačku karijeru.
– Ja ne moram, a predsednik mora da se pojavljuje često. Ja sam omiljen.
Kako stoji budućnost Srbije?
– Ne umem da vam odgovorim. Morala bi već da bude blizu zora, ali… možda mi sat kasni.
Je li vama jasno šta radi vlast, šta opozicija, a šta građani po ulicama srpskih gradova? Imate li utisak da su sve to odvojeni “ouri” ili ima i kooperacije?
– Srbija opet pokazuje lepo svetlo lice. Zanos koji nam je Gospod obećao dajući nam slobodu vidi se jasno. Ništa nije važno… Ni ko će s kim i zašto. Važno je da Srbija opet živi.
PROČITAJTE JOŠ: BUDUĆNOST PROTESTA – DA LI UPADAMO U RUTINU?
(izvor: noizz.rs)
