Iako su masne mrlje u Zapadnoj Moravi primećene u avgustu, pojedina udruženja građana tvrde da ovo zagađenje datira od prošle godine. Oko krivca se sve vreme prepucavaju lokalne i republičke vlasti, a čačanska javnost zbunjena je oprečnim izjavama funkcionera i nesposobnošću države da otkrije zagađivača. Da je vrag odneo šalu, jasno je iz izjave doktorke Ane Mišović, direktorke Zavoda za javno zdravlje u Čačku, koja se prvi put oglašava upravo za naš list, da se ne može reći hoće li u narednim sezonama Zapadna Morava biti bezbedna za kupanje, navodnjavanje i ribolov!
Spekulacije da je zagađivač čačanska „Sloboda“, preduzeće teške industrije, ne jenjavaju, dok funkcioneri samo unose pometnju. Milun Todorović, gradonačelnik Čačka, kaže da nema dokaza o krivici prozvane fabrike, ali je zato Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog okruga, izričit da je za akcident odgovorna upravo „Sloboda“. Ni rukovodstvo giganta ne sedi dokono, angažovali su jednu od akreditovanih laboratorija i saopštili da su njihove ruke čiste.
PROČITAJTE JOŠ: ŠIRI SE KRUG PODRŠKE SERGEJU TRIFUNOVIĆU, GLUMCI REKLI ŠTA MISLE O ZABRANI
Ekološki akcident bio je 15. avgusta i to je jedina nesporna činjenica koja je saopštena javnosti. Naime, analiza čačanskog Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) potvrdila je prisustvo masti i ulja u Zapadnoj Moravi, kao i da zagađenje dolazi iz reke Lupnjače. Zato je naloženo spuštanje brane i zatvaranje sezone kupanja na Gradskoj plaži. Muk je trajao dva meseca, da bi, posle novog akcidenta krajem oktobra, krenula bura optužbi i opravdanja.
Lupnjača nastaje u krugu „Slobode“ i zato se od početka sumnja na otpadne vode iz fabrike. Umesto da uveliko znaju ko je zagađivač, Čačani su mesecima svedoci neadekvatnog rada institucija, nesposobnosti lokalne i republičke vlasti, namerne zaštite krivca i političkih prepucavanja. U ispitivanje i analizu uzoraka u međuvremenu je uključena laboratorija Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, ali se sve oteglo kao gladna godina.
Ima li sve veze s politikom?
Iako su nadležnosti Čačka za otkrivanje krivca minimalne, posle najnovijeg akcidenta na Zapadnoj Moravi prvi su se oglasili gradonačelnik Todorović i njegova pomoćnica za zaštitu životne sredine Mirjana Đoković. Pozvali su inspekcijske službe u nadležnosti Moravičkog upravnog okruga (MUO) da brže i bolje odrade svoj posao.
„Ne može se odugovlačenje pravdati time da inspektorka nema vozilo da izađe na lice mesta i da nema adekvatnu obuću“, upozorila je Đokovićeva. „Kolege moraju da nađu zagađivača jer umesto da otklanjamo posledice moramo da eliminišemo uzrok.“
PROČITAJTE JOŠ: PISMO JEDNE PENZIONERKE VUČIĆU: “VI NAS SISTEMATIČNO UNIŠTAVATE”
Mada su se masne mrlje u Lupnjači pojavile na 50 metara nizvodno od kompanije „Sloboda“, što gradonačelniku govori da je zagađivač „u tom delu grada“, on ipak nije direktno okrivio ovu firmu. Kaže da su u protekla tri meseca tri puta bili u fabrici, gde su ih uveravali da su dali više od dva miliona evra za prečišćavanje otpadnih voda, a da je Ministarstvo odbrane angažovalo akreditovanu laboratoriju i da po njihovim nalazima „Sloboda“ nije zagađivač.
Iako je dotad bio nem, posle izjava sa lokala, za reč se javio načelnik MUO. Jolović je frapirao javnost rekavši da on dva meseca zna da je za sve kriva „Sloboda“, ali je on o tome ćutao. Prema njegovim rečima, inspekcijski nadzor urađen je u avgustu i u oktobru, tri inspekcijske službe i ZZJZ nedvosmisleno su utvrdili da se štetne materije u Lupnjaču ulivaju u fabričkom krugu „Slobode“, a onda je Ministarstvu odbrane podnet zahtev da nastavi dalji nadzor.
Načelnik Jolović veli da nije hteo da se oglašava sve dok ga čačanske vlasti nisu optužile, skupa sa inspekcijom MUO, da ne radi svoj posao kako treba.
„Da li sam imao informaciju o tome ranije? Da, kako nisam, ali vi novinari niste pitali mene, nego neke druge ljude i nemojte sada da mi spočitavate što sam ćutao sve vreme“, izjavljuje Jolović. Trebalo je, izgleda, da se novinari raspituju ko šta zna o akcidentu, umesto da onaj koji sve zna službeno obavesti javnost ko zagađuje čačanske vodotokove.
Izgleda da bi bilo čudo kada u Srbiji sve ne bi imalo makar indirektnu vezu s politikom. Tako je i Jolovićevo priznanje stiglo uoči predstojećih lokalnih izbora u Dragačevu, a njega nema na izbornoj listi SNS-a.
„Varate se ako mislite da mi je povređena sujeta, jer nije, nema politizacije ovog slučaja“, tvrdi načelnik i dodaje da su čačanske vlasti informaciju da „Sloboda“ zagađuje Zapadnu Moravu dobile 8. oktobra od Ljiljane Rujović, republičkog inspektora za zaštitu životne sredine. Kako i dolikuje svakom prepucavanju, gradonačelnik Todorović je to odmah demantovao.
„Ni Jolović, niti republičke inspekcije nikada nam nisu dostavile nijedan akt koji ukazuje na bilo kog zagađivača, pa ni na ’Slobodu’“, uzvratio je Todorović. „Mi smo odgovorni ljudi i nećemo nikoga optužiti bez čvrstih dokaza, a njih nemamo. Ne možemo bez osnova da optužimo fabriku koja zapošljava 2.350 Čačana! Kada budem imao egzaktne podatke da je ta kompanija kriva, prvi ću ja izaći i reći.“
Uprkos Todorovićevim rečima da bi on „možda prikupio i političke poene“ ako bi za zagađivanje životne sredine ipak optužio „Slobodu“, u javnosti je uvreženo mišljenje da se neko ipak namerno trudi da zataška problem i prikrije pomenutu fabriku.
Čačanski ZZJZ, kako nam kaže direktorka Mišović, uradio je 15. avgusta uzorkovanje vode na mestu gde postoje masne mrlje, a rezultati su istog dana prosleđeni svim nadređenima.
„Obavestili smo naše resorno ministarstvo, iako to nije njegova oblast, pa smo izvestili Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kao i Ljiljanu Rujović, republičkog inspektora za zaštitu životne sredine, i Biljanu Stanojević, republičkog ekološkog inspektora“, kaže dr Mišović. „Rujovićeva nam je rekla da nije potrebno da obaveštavamo vodoprivrednog inspektora, ali smo i to učinili.“
U Čačku nema nadležnih
Od tada, zaključno sa 18. septembrom, ZZJZ je radio redovan monitoring zajedno sa kragujevačkim zavodom, pa je utvrđeno da je reč o petrohemijskom zagađenju. Kako detaljnije analize prevazilaze kapacitete i resurse čačanskog zavoda, uzorci su poslati akreditovanoj laboratoriji za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine novosadskog PMF-a.
„Mi smo tragali ne samo u delu kupališta već i uzvodno i tako smo došli do Lupnjače, gde se videlo da se mrlja povećava, jer smo hteli da nadležnima omogućimo da nađu zagađivača“, objašnjava dr Mišović. „Kako znamo geografiju svog područja, uzorkovali smo vodu i iz Pridvoričkog i Jezdinskog potoka, koji se nalaze iznad kompanije ’Sloboda’.“
U celu priču uključila su se i nezavisna udruženja, među njima i Udruženje ljubitelja ptica „Sove na oprezu“. Njegov član Dragiša Petrović kaže da je prvi prijavio masne mrlje još 16. aprila prošle godine, a od tada su registrovali 16 akcidenata u Lupnjači.
„Prvo zagađenje prijavio sam komunalnoj policiji u Čačku“, navodi Petrović. „Posle toga su prošle godine bila još četiri akcidenta, a ponovilo se i aprila ove godine. Kad sam shvatio da u Čačku niko nije nadležan, kontaktirao sam sa Ivanom Karićem, državnim sekretarom u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Uputili su me na njihove inspekcije, a odatle su posle nekoliko dana poručili da nisu nadležni oni već Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Od vodoinspektora Gordane Krsmanović dobio sam zapisnik u kome piše da postoje razlozi za pokretanje postupka po službenoj dužnosti. Tu sam video i da je 27. aprila ove godine urađen vanredni terenski inspekcijski nadzor, ali taj zapisnik nisam dobio jer kažu da nisam strana u postupku. Prema tome, neki postupak je pokrenut još u aprilu.“
Vlast nikada neće reći ono što zna, dodaje, a stanje je katastrofalno.
„Da je kriv pojedinac, već bi ga uhapsili, međutim, jasno je da je to neko moćan“, zaključuje Petrović. „Eto, i načelnik Jolović kaže da je kriva ’Sloboda’, a i sam imam razloga da sumnjam na njih. Možemo mi da sumnjamo na ’Slobodu’, ali to nikada nećemo i dokazati!“
Kako svi putevi izgleda vode u „Slobodu“, obratili smo se njenom direktoru Zoranu Stefanoviću, ali nas je SMS-om obavestio da je na službenom putu do zaključenja ovog broja i da „nije u situaciji da komentariše“.
Dok gradske vlasti i rukovodstvo MUO nastavljaju zbunjivanje javnosti oprečnim informacijama o ekološkoj katastrofi, ima razloga da se vratimo na upozorenje dr Ane Mišović – ne može se garantovati da će dogodine Zapadna Morava biti bezbedna za kupanje, navodnjavanje, sportsko-rekreativni i komercijalni ribolov. Stručnjaci, naime, kažu da polutanti nađeni u reci imaju terataogeni, mutageni i kancerogeni efekat na zdravlje ljudi. Ovakva zagađenja su u vezi sa raznim lezijama kože, sluzokože i disajnih organa, izazivaju iritaciju očiju. A ni pomor riba i ptica nije isključen.
PROČITAJTE JOŠ: VUČIĆ: “NIKAD NISAM REKAO DA SMO LIDERI U REGIONU”
(izvor: beogradski-glas.rs / Irena Mišović)
