Napore građana Deliblata da reše problem seoske deponije koja je u nadležnosti JP Kovinski komunalac, lokalna vlast ignoriše i optužuje Deliblaćane za katastrofalno stanje na njoj.
Pitomo južnobanatsko mesto Deliblato, prostire se između dva specijalna rezervata prirode – Deliblatske peščare na istočnoj i jezera Kraljevac na zapadnoj strani sela. Ova dva rezervata, poznata po raskošnim prirodnim lepotama, prebogata su različitim biljnim i životinjskim vrstama, od kojih se neke mogu sresti samo na ovom području. Umesto da se neguje i koristi, ovo parče raja, koje je priroda podarila zemlji, oskrnavljeno je i zagađeno zahvaljujući nebrizi lokalne samouprave.
Žitelji Deliblata su, naime, izloženi nesnosnom smradu sa lokalne deponije, koja se nekontrolisano proširila do kuća u naselju Buk, najezdama insekata i glodara, te čopora poludivljih pasa i mačaka koje ovde pronalaze hranu. Na neograđenu i neuređenu deponiju, koja se, na jednoj strani širi do prvih kuća u selu, a na drugoj zalazi poljoprivrednicima u njive, bacaju se sve vrste otpada, od plastične ambalaže, otrova, tela uginulih životinja i životinjskih ostataka, do fekalija iz seoskih septičkih jama. Javno preduzeće Kovinski komunalac na ovu divlju deponiju dovozi otpad i nekontrolisano ga razbacuje
nedaleko od prvih kuća. Nedavno, obilni pljuskovi i nedostatak odvodnih kanala su izazvali bujice, koje su kuće u naselju zatrpale muljem, otpadom, fekalijama i telima uginulih životinja sa deponije.
Meštani Deliblata, a najčešće naselja Buk su, vise puta, bezuspešno, pokušavali da alarmiraju lokalnu samoupravu, u nameri da ukažu na probleme sa kojima se susreću i rizike kojima su izloženi. Po njihovim rečima, prethodna vlasti su se trudile da koliko – toliko uredi ovo ruglo i život u naselju Buk učini podnošljivim, ali dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, prepušteni su sami sebi i nehumanim uslovima za život. Njihove vapaje niko iz Saveta MZ Deliblato i SO Kovin nije hteo da čuje. Predstavnici lokalne vlasti ih se, kažu, sete samo pred izbore, kada donose lažna obećanja, novac i pakete namirnica,
kupujući glasove.
Bibliotekarka Larisa Mikić, aktivista iz Deliblata, koja je pokrenula potpisivanje peticije sa zahtevom komunalnom i inspektoru za zaštitu životne sredine da izvrše vanredni nadzor i utvrde da li deponija ispunjava predviđene uslove i izdaju naloge za njeno uređenje, za naš portal kaže:
“Deponija, za koju nisam sigurna da li je uopšte legalizovana, osim što čini ruglo koje skrnavi prelepu prirodu, predstavlja i ekološku bombu koja može izazvati katastrofalne posledice. Postoji vrlo ozbiljna i realna opasnost izazivanja i širenja epidemija, uzrokovanih fekalijama i lešinama uginulih životinja u fazi raspada. Sigurna sam da tazličite vrste štetnih materija sa deponije zagađuju zemljište, vazduh i da podzemnim vodama stižu do nekolicine izvora u blizini, čiju vodu ljudi koriste za piće. Osim toga, u tom delu sela krstare čopori pasa lutalica i divljih šakala, koji ugrožavaju bezbednost ljudi.”
Tvrdnju načelnice Opštinske uprave u Kovinu, Jelene Čolaković, date jednom našem dnevnom listu, da za divlju deponiju nije odgovorna opštinska vlast, već nesavesni meštani Deliblata, gospođa Mikić smatra besmislenom:
“Iako je, navodno, pravnica, gospođa Čolaković pokazuje da ne poznaje ni pravo ni posao za koji je plaćamo. Divlja deponija u Deliblatu, po mom mišljenju, ne ispunjava nijedno od 5 načela, predvođenih Zakonom o upravljanju otpadom, niti se sprovodi Nacionalni i Lokalni plan upravljanja otpadom. Kao što rekoh, nisam sigurna da je deponija legalizovana, ali je činjenica da ona nije ograničena, ograđena, obezbeđena zelenim pojasom, da ne postoje nikakve oznake koje bi građane upozorile o njihovim obavezama i oni, po inerciji, na deponiju dovoze sve vrste otpada, od kojih su neke veoma opasne.
Takođe, ne postoje, ili bar građani za njih ne znaju, lokaliteti za bezbedno uklanjanje uginulih životinja, fekalija iz septičkih jama i nekih vrsta hemijskih supstanci i otrova koji se koriste u poljoprivredi.
Građanima nije omogućeno da izdvajaju sekundarne sirovine, poslednjih godina nije postavljena nijedna kanta da smeće u selu, a tvrdnju načelnice da opština izdvaja ogromna sredstva za upravljanje otpadom ćemo proveriti i utvrditi gde se ta sredstva troše. Od gospođe Čolaković očekujemo samo da radi posao za koji je plaćamo, da, između ostalog, prouči Zakon o upravljanju otpadom i sprovodi ga u interesu građana. ”
Meštani Deliblata pokazuju spremnost da istraju u svojim zahtevima i, kako kažu, spremni sun a različite oblike protesta i blokada, da bi naterali opštinsku vlast da radi svoj posao.
