Predstavnici aktuelne vlasti u Srbiji hvale se da je stopa nezaposlenosti u Srbiji manja nego ikada pre i ne libe se da kažu kako, maltene, u zemlji više i nema ljudi bez posla. Te tvrdnje, međutim, mogu samo da uvrede armiju nezaposlenih i ne mogu da prođu proveru na terenu, gde je stanje mnogo teže nego što se iz izjava nadležnih može zaključiti. Kako navodi Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, to da su svi zaposleni i da nezaposlenih nema možda može da se kaže za članove vladajuće Srpske napredne stranke, ali ne i za ostale građane.
Kao sindikalac sa dugim stažom, ona tvrdi da zapravo nikada nije bilo ovoliko stranačkog zapošljavanja kao sada.
– Zapošljavaju samo svoje. U ovoj zemlji se definitivno više niko, čast retkim izuzecima, ne može zaposliti ako nije član SNS. Da se ne lažemo, stranačkog zapošljavanja je uvek bilo, ali kao sada – nikada.
No, ukazuje naša sagovornica, stanje sa novim zapošljavanjem je toliko teško da se i članovi SNS-a sve češće zapošljavaju na povremenim i privremenim poslovima jer drugih nema.
– Tvrde da nezaposlenost opada, ali ja ne mogu da se setim kad sam čula da je neko dobio posao, a svakoga dana slušam da je neko dobio otkaz. A po prirodi posla sam stalno među ljudima i dnevno komuniciram sa desetinama, nekada i stotinama radnika. Toliko ljudi me pita da li mogu da pomognem da se zaposli neko njihov, kao da radim na birou za zapošljavanje a ne u sindikatu. Naš zakon o radu je takav da se otkaz danas dobija za mrk pogled. Dati otkaz je danas ništa lakše. Zato su oni koji još rade isprepadani, istraumirani, svi grčevito drže to malo jada od posla i plate. Oni koji se pak zapošljavaju u fabrikama gde država daje subvencije za njihova radna mesta rade proste poslove, za male plate, to je tzv. šrafciger industrija.
Imajući u vidu stanje na terenu, Savićeva smatra i da su vrlo diskutabilni zvanični podaci o zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. Jer, kako kaže, način na koji se sada tretira pojam zaposlenosti i šta se smatra zaposlenošću, zatim kako se podaci obrađuju, prilagođeno je tome da se dođe do što manjeg broja nezaposlenih.
– Ogroman broj radnika u Srbiji, sigurno više od 250.000 njih, radi na povremenim i privremenim poslovima, a to se teško može nazvati pravom zaposlenošću. Neko ko radi mesec, dva ili samo 15 dana godišnje statistički spada među one koji rade. Zato se i može govoriti da je stopa nezaposlenosti samo oko 15 odsto, kao što je na osnovu ankete o radnoj snazi saopšteno krajem prošle godine – naglašava ona.
S druge strane, ističe Savićeva, ogroman broj, pogotovu mladih, odlazi u inostranstvo. Među njima je i dosta onih koji su bili na evidenciji nezaposlenih, a ovde nisu mogli da dobiju posao i da nije bilo takvog odliva ljudi, broj nezaposlenih bi bio mnogo veći.
– I to je sigurno uticalo na smanjenje broja nezaposlenih. Nažalost, te ljude nismo zaposlili mi, nego su ovde samo odškolovani o trošku roditelja ili države i praktično kao radna snaga poklonjeni drugima.
