Posle trideset dana od prvog zaraženog koronavirusom, danas, 6. aprila 2020. godine, zabeleženo je ukupno 2.200 potvrđenih slučajeva COVID 19, i 58 preminulih. Pedeset i osam osoba o kojima vlasti izveštavaju kao da su ti ljudi samo brojke, a ne nečija porodica, nečiji roditelj, ili pak dete. Prilikom svake konferencije i preseka obolelih i preminulih zaraženih koronavirusom, navodi se da su pacijenti imali razna hronična oboljenja, brojne komorbiditete, dijabetes, hipertenziju i kardiovaskularna oboljenja. Opravdavaju smrti govoreći kao da su zbog svih tih oboljenja umrli, a ne zbog koronavirusa. Svi dobro znamo da se sa hroničnim bolestima može živeti, lakše ili teže, ali moguće je. Ovo je, pak, virus koji je skratio životni vek pedeset i osam osoba u Srbiji i 73,839 osoba u svetu. Skoro milion i po zaraženih širom planete Zemlje, preko sedamdeset hiljada preminulih, desetine hiljada zaraženih medicinara, ali koronavirus se i dalje ne shvata ozbiljno. Koliko taj broj mora da poraste kako bi se ljudi, a prvenstveno vlast, osvestili i shvatili da ovaj virus nije šala?
Prvi smrtni slučaj koronavirusa zabeležen je u Kikindi 20. marta ove godine. Preminuo je muškarac starosti od 59 godina. Naime, koronavirus nije jedina bolest sa kojom se borio, već je imao brojne druge zdravstvene tegobe, koje vlast nije oklevala da napomene. Druga žrtva bila je baka stara 92 godine, koja je bila hronični bolesnik te je koronavirus brzo odneo njen život. Još jednom, vlast se nije ustručavala da naglasi brojna hronična oboljenja koje je ova žrtva imala. Dolazimo do trećeg preminulog. Žena od 60 godina bez ikakvih drugih oboljenja. Nakon uspostavljanja anamneze koja je pokazala da žrtva ima lakšu kliničku sliku, smeštena je u bolnicu “Dragiša Mišović” u Beogradu. Pacijentkinji je naglo pozlilo i ubrzo je, potom, preminula. Obdukcija nije urađena, po odluci Svetske zdravstvene organizacije, već su urađena posebna testiranja. Izgovori koje vlast inače navodi u ovom slučaju su irelevantni, jer ova žrtva nije imala nikakvih drugih tegoba.
Trinaest dana kasnije, u Srbiji je pedeset i osam preminulih.
Poslednjih pet konferencija, iznošenje ličnih podataka žrtava svedeno je na minimum. Šta se tačno dešava? Na konferenciji održanoj 31. marta kada je dr Goran Stevanović izjavio da je broj preminulih usled zaraze koronavirusom porastao sa 16 na 23 slučaja, nikakvi podaci nisu izrečeni. Ni pol žrtava, ni starost, ni njihova zdravstvena slika. Šta se krije? Sutradan, održana je konferencija gde se izneo presek starosti žrtava od 61/62 godine, navodeći da su preminuli pacijenti imali razna hronična oboljenja. Isti scenario ponavlja se i 2. aprila kada je saopšteno da su tri osobe, preseka starosti od 57/58 godina sa brojnim drugim oboljenjima, preminuli. Ništa drugačije nije bilo ni 3. aprila kada su izvestili da je od koronavirusa preminulo još osmoro ljudi, što je najveći zabeleženi broj preminulih od pojave ovog virusa u Srbiji. Ostali smo uskraćeni za pojedinačna godišta žrtava, s ozbirom da je opet napravljen presek godina od 70 godina, kao i za njihovu zdravstvenu sliku. Otkud to da se sada pravi presek starosti žrtava koronavirusa i uopšteno izveštava o oboljenjima preminulih. Pitaću opet – šta se krije?
Od prvog slučaja koronavirusa u Srbiji slušamo kako smo mi neodgovorni, kako ne poštujemo samoizolaciju, kako se igramo sa svojim i tuđim životima i slično. Daleko od toga da govorim da to nije istina jer postoje slučajevi kršenja samoizolacije i policijskog časa, ali postoji i drugi, mnogo veći problem. Protokoli se menjaju svako malo, više ne znamo šta nam je činiti ako se, ne daj bože, zarazimo. Da li idemo u Dom zdravlja, da li prvo zovemo epidemilošku službu, da li idemo pravo u bolnicu…? Konfuzija je sveprisutna i to ne zaslugom građana, već vlasti. Sa druge strane, ti isti građani se neprekidno žale da brojevi, koje bi trebalo da pozovemo ako imamo bilo kakve simptome, nisu dostupni ili se na njih niko ne javlja. Ko je sada neodgovoran? Ko sada rizikuje tuđe živote?
Svakodnevno gledam kako se vlast poigrava sa nama. Sećate se kada je dr Braninimir Nestorović 26. februara izjavio da, kada je reč o koronavirusu, nema potrebe za panikom? U redu, nije mogao da pretpostavi da će nešto više od mesec dana kasnije broj zaraženih preteći dve hiljade, a broj žrtava dostići broj od 58. Ali ono što je bilo neumesno i zbog čega mu zamera skoro cela Srbija, jeste njegova sasvim neprikladna “šala”, a to je da žene mogu slobodno da idu u šoping u Milano, jer njih štiti estrogen i žene ne umiru od toga. Recite to porodici šezdesetogodišnjakinje koja nije imala nikakva hronična oboljenja, nikakve druge zdravstvene tegobe, a ipak je preminula. Recite to porodicama ostalih šesnaest žena koje su zvanično preminule od koronavirusa. Estrogen nas štiti, zar ne? To su samo blaži oblici obolevanja, žene ne umiru od koronavirusa? Ta neumesna šala koju je izrekao, dok se predsednik Aleksandar Vučić uporedno smejao, jeste šala kojoj se nismo smejali tada, a ni sada kada je šesnaest žena izubilo život zbog virusa oko kojeg, kako je dr Nestorović nedavno rekao, ne treba da brinemo. Opet, mi smo ti koji smo neodgovorni i ne shvatamo ozbiljno ovu situaciju, zar ne?
Još jedan vid nemarnosti i nasavesnosti ove vlasti jeste njena organizacija. Njena neažurnost je dovela do toga da brojni medicinari nemaju adekvatnu zaštitnu opremu, a svakodnevno su izloženi zarazi koronavirusom. Novinarka Ana Lalić izvestila je o stanju u Kliničkom centru Vojvodine, gde zdravstveni radnici nemaju povoljne uslove za rad i nisu zaštićeni. Ta vest dovela je do privođenja novinarke koja je samo rekla istinu i ukazala na veliki problem. Hoće li svako ko se usudi da kaže istinu tako proći, jer vlast nije u mogućnosti da ispoštuje protokol i obezbedi svu potrebnu zaštitnu opremu za rad? Lako je pričati kako građani ne poštuju protokole i igraju se sa životima, ali šta je sa vlašću koja isto to radi i ujedno rizikuje zdravlje medicinara koji se neprestano bore za naše živote?
Mislim da je krajnje vreme da se ova vlast uozbilji i prestane sa licemerjem kako broj žrtava ne bi porastao još više. Dosta je bilo prebacivanja odgovornosti s jednih na druge, nisu deca i ovo nije mala stvar, već je ovo pandemija koja svakog dana odnosi brojne živote širom sveta, pa i u Srbiji. Vreme je da vlast bude ta koja će prva da ispoštuje protokol, a tek onda da naređuje građanima šta da rade i kako da se ponašaju. Kako je Gandi davno rekao, budi promena koju želiš da vidiš u svetu. Savetujem vlasti da ga posluša, obećavam da neće boleti.
Autorka: Lara Popović, studentkinja Fakulteta političkih nauka
(autorski tekst je lični stav autora, a ne redakcije Gerile)
