Pre pedeset godina Južna Afrika zapanjila je svet – hirurg iz Kejptauna, Kristijan Barnard, uspešno je presadio srce mlade devojke.
Priča o prvom presađivanju ljudskog srca u istoriji počela je naletom automobila na 25-godišnju bankovnu službenicu Denis Darval dok je prelazila prometnu ulicu u Kejptaunu.
Automobil je Denis odbacio nekoliko metara i ona je udarila glavom u drugo parkirano vozilo. Brzo je postalo jasno da je nastupila moždana smrt. Ali njeno srce je još uvek kucalo.
Luisu Voškanskom (53) nedugo pre toga je rečeno da mu je ostalo još nekoliko nedelja života zbog teške bolesti srca. Bez oklevanja je prihvatio tada jedva zamisliv predlog doktora Barnarda – transplantaciju srca.
U to vreme su se uspešno presađivali bubrezi i jetra, ali presaditi srce, samu srž života, dotad se nitko nije usudio.
Otac stradale Denis Darval brzo je dao svoj pristanak.
Operacija je počela u ranim časovima 3. decembra 1967. Srce Denis Darval je izvađeno i stavljeno u poseban ohlađeni rastvor za transfer u operacijsku salu u kojoj se dvadesetak lekara, sestara i tehničara okupilo oko Luisa.
Napetost se mogla seći nožem. Svi su u mrtvoj tišini protezali vratove da bolje vide šta Barnard radi.
“Kada je napravljena poslednja anastomoza (povezivanje struktura), nastupio je trenutak istine”, rekao je jedan od učesnika operacije, tada mladi stažista.
“Anesteziolog je puls odbrojavao naglas: 50, 70, 75 i pola sata kasnije, 100”, priseća se.
“Nastupilo je opšte oduševljenje. Iznenada, profesor Barnard skinuo je rukavice i zatražio šoljicu čaja”, dodao je.
Voškanski je prvi put progovorio 33 sata nakon operacije i rekao da se oseća dobro. “Dao sam vam novo srce”, rekao mu je Barnard.
U međuvremenu se vest proširila svetom. Novinske agencije su slale vesti. “Transplantacija srca, prva u svetu, uspešno je danas izvedena u bolnici “Groote Schuur” u Kejptaunu”.
Bilo je to potpuno iznenađenje za naučnu zajednicu jer su svi očekivali da će prva transplantacija srca, kada je bude, biti izvršena u Sjedinjenim Državama.
Sa širokim osmehom, dobrim izgledom i zlatnim rukama, Barnard, 45-godišnji južnoafrički hirurg, postao je medijska zvezda. “U subotu sam bio slabo poznati hirurg u Južnoj Africi. U ponedeljak sam bio vođa sveta”, kazao je u intervjuu u povodu 30. godišnjice svog poduhvata.
Muškarac sa srcem devojke
Većina je bila oduševljena, ali bilo je i onih koji su mu slali zastrašujuća pisma, nazivajući ga mesarom i lešinarom, kaže medicinska sestra Den Fridman, danas u kasnim sedamdesetim godinama, koja je bila deo operacijskog tima.
Drugi su ga pitali ko mu je dopustio da se igra Boga, jer se u to doba srce nije smatralo samo organom i bilo je mnogo etičkih pitanja, objašnjava Fridman.
Pošto je u Južnoj Africi tada vladao aparthejd, zahvat je imao i političku dimenziju. Transplantacija je, naime, mogla da bude obavljena i nekoliko nedelja pre, ali je Barnard insistirao da donator bude belac.
“Nismo hteli da nas optužuju da crncima vadimo srca kako bi ih stavljali u belce”, objasnila je Fridman.
Četiri dana nakon zahvata Luis Voškanski dao je prvi intervju iz bolničkog kreveta. Mikrofon je bio sterilizovan, a novinar je stajao na vratima sobe da ne zarazi pacijenta.
U medijima su ga zvali “muškarcem sa srcem devojke”.
Umro je 18 dana kasnije, ali ne od srca, već od kobne upale pluća s kojom oslabljeni imuni sistem nije mogao da izađe na kraj.
Danas transplantacije srca, iako su i dalje visokorizične operacije, više nema na naslovnicama.
U svetu se godišnje presadi oko 3500 srca. Oko 88 odsto pacijenata preživi prvu godinu nakon operacije, 75 odsto ih preživi pet godina, a 56 odsto deset godina.
(izvor: nationalgeographic.rs)
