Srbija neće postati članica Evropske unije ni 2025. godine smatra devet od 12 kandidata francuskih političkih partija na predstojećim evropskim izborima, preneo je danas European Western Balkan.
Pooštrena izborna retorika, ali i potvrda da Francuska neće biti blagonaklona prema budućem proširenju EU, poruka je koja stiže iz Pariza, piše taj portal.
Pristupanje Srbije Evropskoj uniji – za ili protiv, tako je glasilo pitanje upućeno dvanaestorici kandidata za evropske poslanike koji su u televizijskoj debati “L’Émission politique” francuske državne televizije građanima predstavljali programe za evropske izbore u maju.
Devet crvenih tastera, dva zelena i jedan uzdržan, rezultat je koji bi znake za uzbunu trebalo da uključi u Beogradu.
Jedina dva kandidata koji su se izjasnili da Srbiju vide u EU do 2025. jesu kandidat opozicione Socijalističke partije i kandidat centrističke partije Unija demokrata i nezavisnih. Doduše, ovakav rezultat ne treba da čudi s obzirom na to da iz Francuske u poslednje vreme glasno govore – Srbija i Zapadni Balkan neće u EU tako brzo i tako lako.
Među onima koji su se u debati izjasnili protiv Srbije u EU bila je kandidatkinja vladajuće stranke predsednika Emanuela Makrona i bivša minsitarka za evropske poslove Natali Loazo koja je u martu bila u poseti Beogradu. Predsedniku Aleksandru Vučiću i tada je prenela sličnu poruku.
Ta istina, prema mišljenju političkog analitičara iz Fondacije za otvoreno društvo i člana BiEPAG Srđana Cvijića, deo je pooštrene predizborne retorike.
Upravo poslednje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela britanska agencija “YouGov”, urađeno u sedam evropskih država (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Švedska, Norveška, Finska i Danska), pokazalo je da su Francuzi najskeptičniji po pitanju proširenja.
Čak 52 odsto ispitanika iz Francuske ne želi Srbiju u Evropskoj uniji.
Nerazvijena demokratija, rasprostranjena korupcija i percepcija da nove članice “otimaju” radna mesta Francuzima, samo su neki od razloga za stav francuskog javnog mnjenja, objašnjava Cvijić i dodaje da to Srbiji svakako neće pomoći da napreduje ka EU.
Međutim, Srbija nije jedina zemlja kojoj je od politike “štapa i šargarepe” ostao samo štap. Naime, Evropska komisija dala je obećanje Severnoj Makedoniji i Vladi Zorana Zaeva, da će, ukoliko reši spor oko imena države sa Grčkom, kao nagradu, dobiti otvaranje pristupnih pregovora. No, nakon što je rešenje za ime pronađeno, iz Evropske unije, odnosno Francuske, počeli su da stižu upozorenja da pregovori ipak neće početi kao što je to ranije obećano.
Nedoslednost i nespremnost EU da ispuni obećano u slučaju Severne Makedonije, prema mišljenju stručnjaka za Balkan sa Katoličkog instituta u Parizu Luika Tregure, lako može uticati i na rešavanje kosovskog pitanja.
Dodaje i da ljudi i vlade u regionu nisu glupi i da vide koje su realne okolnosti što se budućeg proširenja tiče.
Međutim, čini se da, odlučili se balkanski političari da budu poSlušni ili neposlušni đaci, šargarepa će, bar u narednom periodu, ostati skrivena u evropskom džaku.
Devet “ne” za Srbiju u EU došlo je kao hladan, ali ne i iznenadan tuš. Zapravo, potvrdilo je ono što već godinu dana niko na Balkanu ne želi da čuje – proširenje Unije je među građanima EU nepopularno, a niko od evropskih političara nije spreman da postane žrtva tog političkog rizika.
(Izvor: N1)
