Resorni odbor za pravna pitanja Demokratske stranke odgovorio je na otvoreno pismo prof. dr Dragora Hibera u kojem je on, obraćajući se članovima Glavnog odbora DS, poručio da se demokratija ne brani fabrikovanjem i paušalnim kvalifikacijama.
Odgovor Resornog odbora za pravna pitanja DS, u celosti prenosimo u nastavku.
—————————————
- U prvoj tački svojih primedbi, Hiber odmah zaključuje da su potpisi za Glavni Odbor DS (GO), falsifikovani, što ipak, ne utvrđuje Hiber nego sud, te time krši prezumpciju nevinosti (ovde konkretno za Aleksandru Jerkov), i time disfalifikuje objektivni pristup svrstavajući se na jednu stranu. Dalje, saziv za sednicu GO nije lažna isprava kako navodi Hiber, jer i bez tih četiri sporna potpisa ona ispunjava uslove predviđene aktima stranke (Poslovnikom o radu GO), za sazivanje sednice GO. Dakle, ova je isprava zakonita i bez četiri osporena potpisa pa nema krivičnog dela. Ono što je bitno je da je Hiber već utvrdio da su potpisi falsifikovani a na to ipak može ukazati samo veštak grafoskopske struke u parničnom ili krivičnom postupku!
- U pismu se Hiber pita kako je moguće da je Statutarna sazivanje sednice GO proglasila u skladu sa aktima (Statutom), i zaključuje da on ne zna na osnovu kod člana je to uradila. Evo odgovora: Uradila je na osnovu čl. 52 st.1 tač.1 Statuta koji joj daje mogućnost tumačenja statuta i opštih akata stranke! Čl. 53. Statuta navodi da svaki organ stranke može tražiti tumačenje Statuta, što znači da i Statutarna (pošto je organ Stranke) može ex officio tumačiti Statut i opšte akte. Tumačenja Statutarne su za sve obavezujuća (i za predsednika stranke) i nepoštovanje tumačenja povlači disciplinsku odgovornost.
- Dalje u tekstu, Hiber navodi da je zakazivanje sednice GO od strane 1/3 članova GO protivno Statutu. Hiber (kao ključni argument), navodi da u skladu sa Statutom, sednicu GO može sazvati samo predsednik i predsedništvo, a da po Poslovniku o radu Glavnog odbora to može da učini i 1/3 članova GO. Upoređujući ova dva člana, Hiber zaključuje da je ova odredba Poslovnika o radu GO nestatutarna!? Koliko je ovo naivan stav pokazuje sledeće:
Član 39. Statuta propisuje da se način rada i odlučivanja GO definiše Poslovnikom o radu GO. Način rada, se sastoji od sazivanja sednice i samog toga sednice. Svaki pravnik bi trebalo da zna da odredbe u Statutu o ovlašćenim sazivačima GO predstavljaju samo garanciju da se Poslovnikom o radu tim telima ne može oduzeti mogućnost sazivanja GO. Nikako ne znači da se krug ljudi koji mogu sazvati sednicu ne može proširiti. Time se ne predviđa ništa suprotno Statutu već se povećavaju prava članove stranke. Odredbe nižeg akta (opšteg) se poništavaju samo ako nisu u saglasnosti sa višim aktom (opštim), a ovde nema suprotnosti, već dopune.
Takođe, to da li je u saglasnosti sa Statutom navedeni Poslovnik o radu GO ili nije, ipak, ne odlučuje Hiber nego Statutarna komisija, te se do proglašenja neusaglašenosti ova odredba Poslovnika obavezno primenjuje. Dakle, Hiber prebrzo zaključuje da Poslovnik o radu GO nije u skladu sa Statutom.
Dalje, 1/3 članova GO može prinuditi predsednika da sazove radnu skupštinu stranke u skladu sa čl. 30 st.4 Statuta, pa je neozbiljna tvrdnja da ne mogu sazvati sednicu organa čiji su članovi!? Ova norma je Poslovnikom o radu predviđena i iz razloga što 1/3 GO u skladu sa čl.35 st.1 tač.10 Statuta podnosi predlog za pokretanje postupka izglasavanja nepoverenja predsedniku stranke, na osnovu koga sam GO pokreće postupak. Ukoliko bi samo predsednik i predsedništvo imali mogućnost zakazivanje sednice, i istu ne zakažu uopšte, onemogućava se odlučivanje o poverenju predsedniku stranke, pa bi se morao voditi postupak za njegovo isključenje. Dakle navedenim shvatanjem Hibera, dogovorom predsednika sa članovima predsedništva o nezakazivanju sednice GO onemogućilo bi se uopšte izglasavanje nepoverenja predsedniku stranke, iako 1/3 članova GO ima statutarnu inicijativu za smenu o kojoj GO mora odlučiti. Ne mora dalje da se objašnjava ovakva besmislena pravna konstrukcija!
- Pravno nasilje kako tvrdi profesor jeste oksimoron, ali nije metafora već antiteza, a kao stilska figura je pre ironija, ali dobro, to je bitno za profesora književnosti. Ovde je ipak najbitnije da profesor predviđa nadležnost drugostepenog organa Glavnom odboru. Prvo Hiber nije ovlašćen da tumači Statut i određuje nadležnost organa, već Statutarna komisija. Drugo Glavni odbor nije najviši organ stranke već Skupština, to bi trebao znati imajući u vidu da je član Demokratske stranke.
- Jedan od ključnih Hiberovih argumenata je i (ne)spojivost analogije između Ustavnog suda i Statutarne komisije. Međutim, u tom profesorovom objašnjavanju ima nelogičnosti, netačnosti i nepoznavanja prava. Evo o čemu se radi: Statutarna komisija odlučuje o usklađenosti opštih akata Stranke, isto kao i Ustavni sud oko Ustava i zakona itd. O pravima članova Stranke konačno odlučuje Staturna komisija kao što o ljudskim pravima odlučuje Ustavni sud, stoga stav da je Statutarna nešto više od Ustavnog suda jer je organ disciplinskog postupka nije sasvim tačan, jer je i Ustavni sud drugostepeni organ sudija i javnih tužioca na odluke o prestanku funkcije, dakle i ona tada ima suštinski poziciju disciplinskog organa u drugostepenom postupku! Nešto vrlo slično je i sa ustavnim žalbama, kojima može poništiti akte državnih organa. Dakle nije to gramatički isto, ali po karakteru je slično, i ključna karakteriistika ovih organa je da u oba mogu biti samo stručna lica (10 god iskustva za Statutarnu, 15 god za Ustavni sud), da su nezavisna, jer kontrolišu rad ostalih organa, da ih biraju najviša predstavnička tela (skupština stranke i narodna skupština) i da nema pravne države, niti prava u stranci bez ovih organa, jer njihovu ulogu ne može da zameni nijedan drugi organ, ni po Statutu DS, ni po Ustavu RS.
I sudije, kako kaže profesor, naravno mogu odgovarati krivično, ali ne Vladi ili Narodnoj skupštini, već sudu, stručnom organu, sastavljenom od pravnika, a ne političarima. Ako ukazuje na odgovornost članova Statutarne za mišljenje ili glasanje, onda je profesor u koliziji sa čl.16 st.1 tač.3 Statuta, da svaki član ima pravo da izražava svoje mišljenje i da u skladu sa čl. 24 st.2 Statuta, niko ne može disciplinski odgovorati zbog iznetog mišljenja ili glasanja!!! (isto je propisano i čl. 16 st.2 Pravilnika o članstvu). Dakle članovi Statutarne komisije mogu disciplinski odgovorati, ali ne mogu odgovarati za glasanje! Glasanje je zapravo mišljenje, pa se time krši i ustavno pravo na slobodu misli.
- U svom pismu objašnjavajući ulogu drugostepenog organa, Hiber se poziva na primenu pravnog principa „ko može više može i manje“. Međutim, ono što profesor ne zna je da ovo pravilo ne važi za procesno pravo, za proceduralna pravila, jer su ona jasno određena i jasno određuju šta je čija nadležnost. To pravilo „ko može više može i manje“ se odnosi samo na materijalno pravne norme. U procesnom pravu nema više i manje, već podela nadležnosti i tačno predviđena pravila postupka. Tako da ova primedba Hibera o višem i manjem je u najmanju ruku…nelogična.
- Na kraju profesor priznaje da je odgovornost individualna, a ne kolektivna, što je u koliziji sa ranijim njegovim stavovima. A šta reći za Hiberovu tvrdnju da članovima Statutarne nije izrečena mera suspenzije zbog stavova mišljenja i akata, već zato što opstruirali odluke nadležnih organa. Pa u samom disciplinskom postupku Izvršni odbor je kao dokaz naveo glasanje i odluke! Inače, odluke proizilaze iz glasanja. Po osnovu prava glasanja ne može niko odgovarati, to se jasno vidi u Statutu. Dakle neka Hiber navede tu drugu radnju, koja nije glasanje kojom su oni povredili pravila o odgovornosti! Hiber čak navodi dalje u tekstu da ni odluke nisu razlog, pa šta jeste….pa odlukama su navodno opstruirali? Dakle, mislili su, glasali, i time doneli odluku. I ništa drugo. Bar ništa drugo nisu dokazali. Da nekome nađu da je primio novac ili koju drugu pogodnost ili da je izjavio negde da će namerno glasati protivno Statutu, to bi mogla da bude odgovornost za glasanje. Ali u disciplinskom postupku oni sem glasanja nisu ništa drugo utvrdili. Tako da je ovo bezprizorno spinovanje, da ne bi pukla bruka, da DS jedina posle KPJ, i SK, izbacuje članove zbog drugačijeg mišljenja. Ako je opstruisanje organa postojalo nekom radnjom koja nije mišljenje, moraju da je navedu i opišu! Ono što je posebno zanimljivo, kako Hiber zna za oduke, za sadržinu, za razloge, da li imaju formalne greške. Mi koliko znamo, odluke još nisu bile donete u pisanoj formi. Vest o tome se pojavila samo u medijima. Kako Hiber tumači nešto što nije ni video, a nije u tome ni nadležan?
Na sva ova pitanja, nadamo se da ćemo odgovor dobiti na zakazanom Glavnom odboru.
Resorni odbor za pravna pitanja Demokratske stranke