U drugim zemljama raketni sistem S-300 služi za odvraćanje agresora svojom sposobnošću da štiti nebo od neprijateljskih letelica i projektila.
U Srbiji, kaže Sreto Malinović, penzionisani general avijacije, sistem S-300 služi za odvraćanje pažnje javnosti sa gorućih društvenih tema.
PROČITAJTE JOŠ: “NE PLAŠIMO SE VUČIĆA, PA NAS NEĆE UPLAŠITI NI NJEGOVI POLTRONI KOJI NAS BLATE”
– Novina je što je ovoga puta ministar odbrane demantovao informaciju da nabavljamo sistem S-300 – kaže Malinović (na slici ispod), komentarišući to što se u medijima periodično pojavljuju informacije da Srbija nabavlja ovaj ruski raketni sistem.
Poslednji put, ova informacija se pojavila pre dva dana na ruskom portalu Sputnjik na srpskom jeziku. U pitanju je bila vest ruske novinske agencije TAS koja je, pozivajući se na nezvanične izvore, objavila da je Srbija poslala zahtev za isporuku raketnog sistema S-300PMU-2 do 2021. godine i da ruske vlasti trenutno preispituju taj zahtev. Agencija TAS je u istoj vesti objavila i to da potvrdu te informacije nisu mogli da dobiju u Federalnoj službi za vojnotehničku saradnju Rusije, ali ni u koncernu „Almaz Antej“, koja ove sisteme proizvodi.
PROČITAJTE JOŠ: GRBOVIĆ JE BEZ IKAKVOG MENADŽERSKOG ISKUSTVA DOBIO NA UPRAVLJANJE “ŠTARK ARENU”
Lažna vest agencije TAS, nikako nije prvi put da se u domaćoj javnosti spominju spekulacije oko nabavke raketnog sistema S-300. Samo prošle godine tabloidi su pisali da je predsednik Vučić dogovorio sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom nabavku četiri baterije S 300. Par meseci pre toga Tanjug je preneo izjavu direktora Federalne službe za vojnotehničku saradnju Rusije Dmitrija Šugajeva, da su u toku razgovori o mogućoj prodaji ovog raketnog sistema. Početkom 2016. godine, Dimitrij Rogozin, vicepremijer Rusije poklonio je pred novinarima srpskom premijeru Aleksandru Vučiću maketu lansera raketnog sistema S-300, naglašavajući da NATO-u ne bi palo na pamet da napadne Srbiju 1999. da je ona posedovala ovaj sistem.
Prema rečima Srete Malinovića, nabavka sistema S-300 ne bi smela da se posmatra izolovano od celog sistema Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.
– Neophodan je strateški pristup u kojem bi se, u zavisnosti od analize potreba i mogućnosti, napravio plan nabavke. Moj stav je da bi revitalizacija vazduhoplovstva bila prioritet, pritom pod tim ne podrazumevam dovlačenje polovnih MIG-ova. Nabavka sistema S-300, po mom mišljenju, svakako ne bi bio prioritet – navodi Malinović.
Cena prava sitnica
Kako je pisao portal Tango siks, cena sistema S-300 varira u zavisnosti od niza okolnosti, uključujući i od međudržavnih odnosa Rusije sa državom koja je zainteresovana da ga kupi. Poslednja objavljena cena je bila za Iran koji je komplet koji obuhvata komandni punkt zajedno sa dva diviziona sa četiri baterije platio oko milijardu dolara. Naravno, cena zavisi između ostalog i od broja i tipova raketa, obuke, logistike i drugih pratećih elemenata. Kako se ističe, familija raketnih sistema S-300 i dalje nema zabeleženo praktično borbeno iskustvo. Naime, nijedna zemlja koja ga poseduje do sada nije bila napadnuta.
(izvor: danas.rs)
