Žena nije u islamskom pravu uvek pasivni posmatrač. Štaviše, ona može da zauzme i proaktivni stav pred sudom. Jedan od razloga za to jeste nesposobnost muža da obavlja svoju bračnu dužnost, odnosno, da ženu zadovolji u postelji.
Šerijat je verski zakon koji tvori islamsku tradiciju, barem jedan njen deo, a izvodi se iz Kurana i hadisa, Muhamedovih izreka, pouka i priča iz njegovog života. Šerijat je postojani i nepromenjivi božanski zakon u islamu, i nije isto što i fikh, koji je samo nesavršena ljudska interpretacija tog zakona.
Brak u islamu nije vremenski određen, što znači da nije večan i da bračni par može da se razvede. Naravno, pod određenim uslovima, u skladu sa šerijatom. Ima dosta razloga za razvod koji su u vezi sa seksualnim odnosom između “bračnih drugova”: prevara je jedan od njih, ali islam poznaje i instituciju zaveta kojima se muž obavezuje da neće prilaziti svojoj ženi.
Jedan tip zaveta se zove “ila”, a podrazumeva da muž neće prilaziti svojoj ženi najmanje četiri meseca; ako uspe, brak je poništen, ako ne, brak se nastavlja. “Izhar” je zavet kojim muž proglašava svoju ženu zabranjenom kao da mu je majka; ako muž prekrši ovaj zavet mora da se iskupi postom i davanjem hrane sirotinji.
Žena, međutim, nije u islamskom pravu uvek pasivni posmatrač. Štaviše, ona može da zauzme i proaktivni stav pred sudom. Jedan od povoda za to može biti nesposobnost muža da obavlja svoju bračnu dužnost, odnosno, da ženu zadovolji u postelji.
Upravo to vidimo na ovoj otomanskoj minijatiri iz XVIII stoleća: muslimanka se žali zbog suprugove impotencije, optužujuće širi ruke ka njemu, a sve to posmatra kadija koji u ruci drži ženin dokaz — zibik (dildo). Po načinu na koji muž stoji kao “popišan”, ubeđeni smo da je da je dobila razvod.
(izvor: telegraf.rs)
