Hapšenje zbog tuče u rijaliti programu, opskurni „ezoteričar, parapsiholog i radioesteziolog“ kao zvezda dečjeg festivala u Aranđelovcu, rvanje u čokoladi uz pevanje himne, milionski pratioci folk pevača… nisu scene iz apokaliptičnih filmova već Srbija ovih dana.
Skaredni akteri, bizarne situacije, legalizacija i promovisanje starleta i rijalitija, omalovažavanje znanja i veština za račun marketinga i samopromocije, udvorištvo i pripadanje masi kao vrlina… deo su puta koji je pređen do situacije kada je prag tolerancije pao u podrum dobrog ukusa i morala.
U ovakvoj atmosferi gaje se generacije koje će ubuduće imati još većih problema da odvoje dobro, pošteno, moralno, plemenito, humano, solidarno… ukratko – vrline od onoga čega bi se ljudi imali stideti.
PROČITAJTE JOŠ: SARČEVIĆEV BEZOBRAZLUK NEMA GRANICE: “PRENESITE LADNO DA SAM PODNEO OSTAVKU”
Kada su svojevremeno nekoliko devojčica naoružanih ljubavlju i divljenjem spram osuđivane folk zvezde Svetlane Ražnatović ispred njene kuće pitali da li im smeta što je osuđivana zbog prisvajanja novca od transfera fudbalera, one su, ne časeći ni tren, gotovo uglas odgovorile: „Svi bi da mogu“.
Tako je nečasno postalo časno, kriminal postao model, šund zamena za istinske vrednosti…
Svemu ovome nemerljivo su doprineli mediji pružajući konzumentima velike količine silikona, raskalašnih starleta, naoružanih kriminalaca koje su predstavljali kao „žestoke momke“, skupih, za ceo vek poštenog rada nedostupnih automobila … To su činili i na nacionalnim frekvencijama, u svim terminima, naočigled, pa i uz blagoslov onih koji su trebali da reaguju.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO): OSMACI PROTESTOVALI ŠIROM SRBIJE
Možda će neki izveštaj konstatovati jednog dana da je mazanje poluobnaženih žena čokoladom ili blatom uz državnu himnu neprikladno, ali to tada više neće biti važno, niti će se iko toga sećati u naletu novih i sve skarednijih sadržaja.
Protivteže u vidu obrazovnog, dokumentarnog ili umetničkog programa gotovo da nema, jer valjda komercijalne televizije na tome ne zarađuju dovoljno. I tu se krug zatvara, narodu hleba i igara, da bi narod to svakim danom sve više tražio. Tako se polako stvara i opravdanje: ljudi to žele ga gledaju, jer to postaje i stil života. A u medijima to, barem sudeći prema zakonu, ne bi smelo da bude pitanje stila, ponude i tražnje.
I svi ćemo se, kada se probudimo jednog jutra pitati „kako je do ovoga došlo, otkud nasilje, zašto ne živimo u normalnom društvu“. Nije normalno društvo nestalo u nekoj erupciji nepoznatog porekla, mi smo ga zaboravili zverajući u neke nove i stare Cece, Mikije, Šumadince…
(izvor: insajder.net)
