Prijatelji ubijenog predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića kažu da je on od 28. jula 2017, kad mu je zapaljen automobil, pa sve do ubistva 16. januara ove godine…
… svakog jutra telefonirao Kosovskoj policijskoj službi (KPS) i pitao šta ima novo u istrazi, koja je „bila u toku“. Četiri meseca posle njegovog ubistva, njegova porodica, saradnici i javnost u Srbiji nalaze se u sličnoj situaciji. Istragu je zbog složenosti slučaja početkom marta od Osnovnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici preuzelo Specijalno tužilaštvo Kosova koje „prikuplja dokaze i saslušava svedoke“, ali osumnjičenih još nema, kao ni bilo kakvih zvaničnih informacija. Da li i zbog čega u Beogradu, Prištini i međunarodnoj zajednici nema političke volje da se reši ubistvo Olivera Ivanovića ili će ono biti predmet eventualne „političke trgovine“, kako upozoravaju sagovornici Danasa?
– Mi smo odmah rekli da je ubistvo Olivera Ivanovića političko i da dok ne bude političke volje neće biti otkrivene ni ubice ni nalogodavci. Ali, od prvog dana se vidi da ta politička volja ne postoji. Specijalno tužilaštvo radi svoj posao – saslušana je venčana Oliverova supruga Nataša Ivanović, sad treba i sin, ali se o istrazi ništa ne zna. SDP još nije vraćen risiver s naših kamera niti nam je rečeno šta je istraga utvrdila – kaže za Danas Ksenija Božović, zamenica predsednika SDP.
Prema njenim rečima, SDP je upravo završila prikupljanje potpisa građana koji podržavaju peticiju ove inicijative u Skupštini severne Mitrovice da Oliver Ivanović dobije ulicu ili trg u gradu u kom je proveo veći deo života i u kom je ubijen s leđa sa šest hitaca iz „duge devetke“ – pištolja marke „zastava M70A“, kako je utvrđeno obdukcijom. Prikupljeno je više od 1.500 potpisa.
– Nema neke velike političke volje da se Ivanovićevo ubistvo reši zato što je postalo predmet političke trgovine. Svi govore kako znaju ko je to uradio. Moguće je da mnogi i znaju ko je ubio Olivera, jer je reč o malom prostoru koji kontrolišu mnoge obaveštajne službe. Vlada u Beogradu kampanjom protiv Olivera napravila je od njega „pokretnu metu“ da je mogao da ga ubije bilo ko. Apsolutno je moguće i da se njegovo ubistvo nikad ne rasvetli, ako dođe do političke trgovine vlasti u Beogradu i pojedinih činilaca na Zapadu – kaže za Danas Marko Jakšić iz Narodnog pokreta Srba sa KiM „Otadžbina“.
Ivanovićevo ubistvo je u neku ruku i presedan, jer ga u javnosti niko nije doveo u vezu s kosovskim Albancima, već su odmah počela međusrpska sumnjičenja.
– Takva situacija nastala je Vučićevim dolaskom na vlast, od kad se bombe, paljevine i napadi više vezuju za razne kriminalne grupe bliske Beogradu, nego za kosovske Albance. Na njihovoj meti su svi koji se ne slažu sa politikom Aleksandra Vučića. Pre četiri godine ubijen je Oliverov kum Dimitrije Janićijević, posle njega Ivica Rajčić, Miloš Šćepanović… Oliver Ivanović je tragičar sopstvene političke sudbine – zalagao se za dijalog sa Zapadom, koji ga je pustio niz vodu – prvi put kad je po Vučićevom nagovoru uhapšen između dva izborna kruga, jer je bio opasan kao kandidat za gradonačelnika severne Mitrovice i sad kad se to završilo njegovom tragičnom smrću – smatra Marko Jakšić.
Politički analitičar Dušan Janjić ukazuje da je iz izjava zvaničnika u Beogradu i Prištini „očigledno da Srbija i Kosovo nikako da nađu model saradnje u istrazi o Ivanovićevom ubistvu što pokazuje da je pitanje statusa važnije od pitanja bezbednosti i života ljudi“.
– Ali, tu nije reč samo o statusu, nego i o interesnim grupama koje podržava jedna ili obe strane. Tu se radi o svesnoj ili nesvesnoj interpretaciji bezbednosti, jer uprkos ocenama NATO, Euleksa i međunarodne zajednice očigledno je da je stepen kriminalizacije toliki da je moguć i teroristički akt poput ubistva Olivera Ivanovića, bez obzira da li je motiv sprečavanje obnove suđenja Ivanoviću ili početak političkih procesa koji bi mogli da dovedu do podele KiM – kaže za Danas Dušan Janjić.
Prema njegovim rečima, „političke volje za rešavanje Ivanovićevog ubistva nema ne samo zato što je ograničena statusnim uslovljavanjem u Prištini, nego i zbog činjenice da ne postoji efikasni intermedijator za bezbednost“. Janjić smatra da „Euleks to ne može i neće da bude, dok je lokalna vlast za to nespremna, a ako bi se pokazalo da bi to mogao da bude Specijalni sud, onda bi i razni moćnici u strukturama bezbednosti i politike bili zainteresovani da se spreči otkrivanje motiva ovog ubistva“.
Dušan Janjić i Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba na KiM slažu se da „politika ima presudan uticaj na istragu o Ivanovićevom ubistvu“.
– Postoje indicije da su informacije tokom istrage Tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici „curile“ i ka Beogradu i ka Prištini, zbog čega je istraga prebačena u Specijalno tužilaštvo Kosova, da bi se zaštitila od političkih uticaja. Prema mojim saznanjima, uvid u rad ovog tužilaštva ima jedino Ambasada SAD u Prištini, dok su i druge države sa Zapada prisutne u sastavu Euleksa isključene iz toga što može da ukazuje na umešanost dela međunarodne zajednice sa lokalnim vlastima u Beogradu i Prištini – objašnjava Rada Trajković.
Ona procenjuje da pomaka u istrazi neće biti „dok su na vlasti aktuelne vlade u Beogradu i Prištini, koje su direktno uvezane preko Milana Radojčića – posrednika sa kojim pregovara Ramuš Haradinaj i kod kog dolaze zvaničnici Vlade Srbije, ne samo Marko Đurić, nego i razni ministri“.
– Beograd uopšte nije ozbiljno uslovljavao briselske pregovore sa otkrivanjem Ivanovićevih ubica. Srpska lista ćuti o Ivanovićevom ubistvu. Što je tiče međunarodne zajednice, Euleks zvanično zadužen za bezbednost na KiM, stvara privid normalnog stanja u nenormalnoj situaciji zbog pregovora u Briselu i potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma. Ne postoji namera da se radi na ozbiljnoj istrazi i utvrđivanju odgovornih za tako strašan zločin – napominje Rada Trajković.
Ukoliko bi „prikupljanje dokaza“ postalo „trajno stanje“ istrage Ivanovićevog ubistva, Rada Trajković ocenjuje da bi to „potpuno kompromitovalo kosovske institucije, Euleks, Misiju UN, ambasade Kvinet u Prištini i Kfor koji bi „trebalo da budu primer ozbiljne i temeljne istrage na koju politika nema uticaja“.
Skraćeni rokovi
– Svaka od strana – Beograd, Priština, međunarodna zajednica imaju more podataka s kojima pokušavaju da ucenjuju. Onaj ko ne bude imao hrabrosti i mudrosti da prihvati saradnju i raščisti stvari rizikuje da na njega padne teret političke odgovornost, pri čemu treba imati u vidu da uvek postoji mogućnost reinterpretacije motiva. Ipak, imajući u vidu da Zapad skraćuje rokove za borbu protiv organizovanog kriminala, možda bi u naredna dva, tri meseca moglo da se utvrdi ko je i zbog čega ubio Ivanovića. Ukoliko Beograd, Priština i međunarodna zajednica u ovom slučaju ne iskorače u borbi protiv terorizma i kriminala u ozbiljnom bezbednosnom problemu naći će se ceo region, pogotovo što bi problem mogao da se prelije i u Sandžak – upozorava Dušan Janjić.
Usmeravanje
– Tokom nedavne posete Prištini Čedomir Jovanović je izjavio da je Oliver Ivanović je ubijen da bi se poremetili odnosi Beograda i Prištine, Tačija i Vučića i šanse da se stvori ovde mir, a da iza toga stoje oni kojima je ‘u interesu ludilo u odnosima Srbije i Kosova, Srbije i BiH, isti oni koji su u Crnoj Gori u haosu tražili šansu za sebe’. Stiče se utisak da je došao u Prištinu samo da bi izgovorio tu rečenicu i, u nedostatku informacija o istrazi, uneo dodatnu konfuziju u javnost – kaže Rada Trajković.
Drecun: Kriva je Priština
Predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije Milovan Drecun smatra da „političke volje da se otkriju Ivanovićeve ubice nema u Prištini i onim zapadnim državama koje je podržavaju“. On smatra da je sad evidentno da je insistiranje SAD, EU i Prištine da kosovske vlasti sprovedu istragu bila greška, jer se sad vidi da nemaju kapaciteta, da u njima vlada korupcija i da su pod uticajem organizovane albanske mafije i politike“. Na konstataciju Danasa da su tokom istrage u sukob sa zakonom došla dva srpska policajca, Drecun uzvraća da je reč o „pripadnicima KPS, gde je problematična i obuka“. On smatra da se srpskim vlastima ne može pripisati odgovornost kroz pitanje da li je Beograd odgovoran što je gašenjem srpskih institucija na severu KiM na osnovu Briselskog sporazuma sam sebe onemogućio da samostalno sprovodi istragu.
(Izvor: Danas.rs)