Sada već moglo bi se reći po ustaljenoj praksi, na samom kraju godine Vlada Srbije ponovo je iz budžetskih rezervi dala novac pojedinim gradovima i opštinama u Srbiji. Reč je o iznosu od 8,3 miliona evra koji je raspoređen na 12 opština i gradova, među kojima se i ovoga puta našao Beograd. Najviše novca, više od četvrtine ukupnog iznosa, dobio je Kragujevac, jedan od najrazvijenih kada je reč o industriji, ali istovremeno i jedan od najzaduženijih.
Uprkos činjenici da svi gradovi i opštine dobijaju sredstva koja su im opredeljena godišnjim budžetom, sredstava iz budžetskih rezervi već godinama predstavljaju svojevrsan izvor dodatnog finansiranja lokalnih samouprava, ali bez jasnih kriterijuma. Sredstva dobijena iz budžetskih rezervi ne samo da se dodeljuju već i troše mimo utvrđenih pravila. Naime, sredstva iz budžetske rezerve lokalne samouprave mogu da troše bez saglasnosti gradske skupštine i informisanja javnosti, na šta već duže vreme upozorava Fiskalni savet.
Uprkos tome, Vlada Srbije nastavlja sa praskom finansiranja iz budžetskih rezervi pa je tako na sednici 21. decembra odlučila da 985.000.000 dinara odnosno 8.347.457 evra dodeli pojedinim lokalnim samoupravama zbog smanjenog obima prihoda budžeta.
Ubedljivo najviše novca dobio je Kragujevac oko 3.4 miliona evra.
Nešto manje, i to 1.5 miliona evra dobio je Beograd. Ovo je međutim bar šesta dotacija iz republičkog budžeta kasi glavnog grada u ovoj godini.
Grad Beograd je prema dostupnim podacima samo u ovoj godini od Republike Srbije dobio ukupno najmanje 7,7 miliona evra.
Vesić za Insajder: Nova pomoć Vlade Srbije za rekonstrukciju fasada u Zemunu
Dok su ranije namene ovih transfera bile spomenik Zoranu Đinđiću i isplate odštete roditeljima koji su vrtiće plaćali više nego što je zakonom predviđeno, ovog puta, sudeći po rečima zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, novac je opredeljen za fasade.
Na pitanje novinara redakcije Insajder zbog čega je Grad zatražio dodatnu finansijsku pomoć od Vlade Srbije, Vesić navodi da će novac Grad iskoristiti da pokrije deo troškova za rekonstrukciju 70 fasada na teritoriji gradske opštine Zemun.
Dodaje i da će drugi deo troškova finansira Grad kao i da se te fasade nalaze u starom jezgru Zemuna pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
„Grad Beograd, pored ovih 70 fasada, iz svog budžeta finansira restauraciju još 80 fasada na teritoriji grada Beograda“ , istakao je Vesić za Insajder.
Na pitanje zašto je Vlada sredstva Gradu dodelila pod obrazloženjem da je u pitanju „smanjenje obima budžeta“, zamenik gradonačelnika objašnjava da se ova formulacija koristi jer je to jedina zakonska formulacija koja postoji. Tvrdi takođe da se sredstva koja Grad dobija od Vlade strogo namenska odnosno da se koriste za svrhu za koju su dodeljena.
Sve ostale opštine ukupno dobile manje od Kragujevca
Osim Kragujevca i Beograda, veću sumu novca dobio je i Niš i to 1,2 miliona evra, a skoro polovinu ovih sredstava i Opština Vrbas.
Iz ovih gradova , međutim, nismo dobili odgovor na pitanja za koje namene su tražili i dobili pomoć iz republičkog budžeta.
Lajkovac je Opština koja je ovoga puta dobila najmanje sredstava, nešto više od 42.000 evra.
Po 85.000 evra dobili su i Valjevo, Užice, Beočin i Bor. Bačka Palanka je dobila oko 380. 000 evra, Novi Sad 423. 000 evra, dok je pomoć od više od 250 hiljada evra dobio Vršac.
Novogodišnje finansijske injekcije
Ovo nije prvi put da Vlada Srbije uoči ulaska u Novu godinu potpuno diskreciono dodeljuje novac pojedinim lokalnim samoupravama. To je učinila i krajem prošle godine. Kako je tada pisao Insajder, Vlada je iz budžetske rezerve odvojila skoro 40 miliona evra i prosledila ga pojedinim lokalnim samoupravama.
Bez ikakvih detaljnijih kriterijuma ili obrazloženja 76 od 120 jedinica lokalne samouprave dobile su vanredni novac, a da nije bilo jasno za koje namene niti zašto su neke dobile tri miliona evra, dok je drugim dodeljeno 200 hiljada.
I tada je najveći iznos novca dobio Kragujevac i to četiri miliona evra, dok su se pri vrhu spiska po dobijenim vanrednim sredstava takođe našli i Beograd i Niš.
Iako po zakonu dužna, Vlada već tri godine ne polaže račune
Inače, sama odluka Vlade da se finansijski, osim stalnih transfera, pomogne lokalnim samouprava nije sporna. Sporno je dodeljivanje novca svih građana iz budžetske rezerve bez utvrđenih i jasnih kriterijuma što otvara prostor za razne zloupotrebe, ali i trošenje tog novca bez ikakve kontrole.
Kontrola je dodatno umanjena zbog činjenice da Vlada Srbije već tri godine nije usvojila Završni račun.
Ovaj dokument, podsetimo, osim polaganja računa o tome kako je koje ministarstvo trošilo novac svih građana u prethodnoj godini, mogao bi da pruži informacije i o tome na koji način je Vlada raspolagala budžetskom rezervom jer po zakonu uz završni račun obavezna da dostavi i izveštaj o korišćenju sredstava budžetske rezerve.
Predizborne injekcije
Osim novogodišnjih transfera, novac dobijen iz budžetskih rezervi, kako je pokazala analiza Insajdera, Vlada neretko koristi da bi “pokrila” dugove pojedinim gradovima, ali iznosi uplata kao po pravilu rastu u periodu održavanja izbora, kako redovnih tako i vanrednih.
PROČITAJTE JOŠ: “ZALAGAĆU SE DA VUČIĆ IMA FER SUĐENJE”
(izvor: insajder.net)
