Aleksandru Vučiću i njegovom timu očigledno ponestaje glupih izjava kojima nam vređaju zdrav razum, pa su počeli da recikliraju stare. Tako je predsednik Srbije juče rešio da ponovi jedan od svojih klasika i medijima saopšti da će se ubuduće graditi zgrade sa manjim brojem spratova jer istraživanja pokazuju da se u višespratnicama rađa manje dece.
To je rekao povodom najave da će od prvog maja početi izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti u sedam gradova, i to četvorospratnica van Beograda, a u glavnom gradu zgrade od pet i šest spratova jer je to, valjda, idealan broj spratova za uspešno upražnjavanje seksa.
“Želim da imamo što više dece, ne interesuje me ko će šta da komentariše, a ovi što ‘štite’ državu od mene, neka nastave to da rade”, pojasnio je predsednik, onako fino kako samo on to ume.
Ma koliko dovođenje visine zgrade i broja rođene dece u korelaciju zvuči smešno, nerealno i dosta glupavo, ovo zapravo nije prvi put da se Vučić hvata tog argumenta. U junu ove godine je čak i izneo precizne podatke.
“Ima po toj nekoj analizi, kada napravite soliter od 40 spratova i odvedete 110 bračnih parova, imaćete sutra 120-130 dece. A ako budete odveli u kuće, dvospratnice, trospratnice ili maksimalno četvorospratnice, imaćete bar 210 ili 220 dece. Molio sam posebno za te delove Srbije da idu nešto niže zgrade, da se zauzme i veći prostor”, rekao je predsednik tada za “Pink”. I tu izjavu je takođe ukrasio dodatkom u stilu “smejte mi se koliko hoćete”, ali istina je da ovde stvarno ništa nije smešno. Više je nekako nerealno.
Toliko nerealno, da pre zvuči kao nešto što bi objavio Njuz.net, a ne stvarna izjava jednog predsednika države. Sticajem okolnosti, upravo je ekipa Njuza bila ta koja je uspela da pronađe jedino istraživanje u kojem se uopšte spominje korelacija između zgrada i broja dece.
U pitanju je studija američkog naučnika Džoela Sigarta iz 1979. godine, sprovedena u Njujorku, u kojoj je jednom broju porodica dato da žive u zgradi od 14 spratova, a drugi su živeli u trospratnicama. Na kraju se pokazalo da nema nikakve razlike u demografskim varijabilama između dve grupe, osim toga što su ovi u niskim zgradama imali više dece. Pored toga, grupa iz visokih zgrada je prijavila jači osećaj otuđenosti, ali i sam autor istraživanja zaključuje da te razlike verovatno nemaju veze sa samim zgradama niti brojem njihovih spratova, već sa drugim faktorima.
Drugim rečima, to je jedno zastarelo istraživanje iz Njujorka koje ne samo da nije kredibilno niti prihvaćeno u naučnim krugovima, već je i toliko besmisleno da ga više niko (osim Vučića) ne citira. Doduše, postoji mogućnost da je predsednik pronašao neki drugi, kredibilniji izvor, ali budući da iz predsedništva još uvek nisu odgovorili na molbu NOIZZ-a da nas upute na konkretnu studiju, polako počinjemo da verujemo da i oni besciljno pokušavaju da izguglaju dokaze da Vučić ipak nije lupio. Kako stvari stoje, sasvim je moguće i da je u pitanju istraživanje koje je Marko Đurić lično sproveo na Kosovu, gde je, kako sam kaže, prisustvovao žačeću svakog deteta.
I tu dolazimo do zaista tužnog i dosta zastrašujućeg dela najnovijeg ispada predsednka Vučića, jer čovek koji se poziva na zastarela naučna istraživanja i lažne vesti prilikom donšenja najvažnijih odluka u državi stvarno nije neko ko bi ikada smeo da odlučuje o bilo čemu, a kamoli o budućnsti jedne zemlje. Pa čak i ako je ta zemlja Srbija, koja ga je sama izabrala. To njegovo “smejte mi se koliko hoćete” odavno više ne pije vodu, jer nikome ovde više ništa nije smešno. Posebno ne u trenutku kada se trudnce i porodilje širom zemlje bore za osnovna prava, iz ministarstva za rad izjavljuju da je žena poslodavcu potrebna “da radi, a ne da rađa”, a sam ministar vodi bitku protiv “porodiljkse mafije”.
Srbija svojim građanima odavno šalje jasno poruku – jebite se. Izgleda da je nova taktika malo drugačija: jebite se, ali samo ispod petog sprata.
(izvor: noizz.rs / Ljubica Krstić)
