Foto: N1
U ponedeljak, 24. februara 2020. godine, poslanici Skupštine Srbije na vanrednom zasedanju započeli su raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji – poznatijeg kao “zakon o nestalim bebama”.
U Ministarstvu pravde napominju da je zakon usklađen sa zahtevima roditelja kao i da se zakonom uređuje i postupak u kome se dosuđuje pravična novčana naknada nematerijalne štete.
Takođe, napominju u ovom ministarstvu, tekst predloga zakona usklađen je sa preporukama Saveta Evrope, koji je dao pozitivnu ocenu na nacrt ovog zakona kao i da su u izradi teksta zakona učestvovali predstavnici svih relevantnih institucija.
Međutim, Predlog zakona o nestalim bebama, koji se nalazi u Skupštini Srbije, neprihvatljiv je kako za udruženja roditelja nestalih beba, tako i za nevladin sektor, jer po njihovom mišljenju neće rasvetliti sudbinu nestale dece. Kako ističu iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba, najsporniji deo dokumenta je član 21 po kome sud može da donese rešenje da nije moguće utvrditi šta se desilo sa nestalim detetom. Ovakav zakon, dakle, stvara opasnost da se u većini slučajeva usled proteka vremena i neadekvatnosti zakonskih mehanizama slučajevi okončavaju rešenjima da je nemoguće utvrditi činjenice o nestaloj deci.
Zašto se onda takav zakon uopšte donosi i kome takav zakon ide u prilog? Zašto se donosi bilo kakav zakon koji se već na samom početku vodi pretpostavkom da je nešto nemoguće utvrditi?
Iz roditeljskih udruženja su poručili da rade na tome da se ovaj zakon ne usvoji. Ističu da ovaj zakon državi daje legitimitet da stavi tačku na priču oko nestalih beba time što ne mogu da se utvrde činjenice i istina.
Da napomenemo, po ovom zakonu, roditelji imaju pravo na odštetu u slučaju nestanka bebe ne veću od 10.000 €.
Postavlja se pitanje da li ljudski život, patnja i trauma imaju cenu? Da li je ovo zaista pravična naknada za roditelje kojima je ukradena beba? Da li ovo znači da neka deca koštaju 10.000€ a neka 3.000€ i ko to, u stvari, odlučuje koliko košta život jedne bebe?
Predlog Zakona neprihvatljiv je i za Radišu Pavlovića iz Udruženja „Za istinu i pravdu o bebama“, koji objašnjava da se njegova organizacija zalaže za formiranje posebnog tužilaštva koje bi se bavilo slučajevima nestale dece.
– Mi se zalažemo za formiranje posebnog tužilaštva koje bi radilo na istragama koristeći između ostalog i saznanja do kojih smo mi došli tokom svih ovih godina. Problem je što je ovaj zakon napravljen i poslat u skupštinu pod direktnim pritiskom Saveta Evrope i Federika Sundberga. Nama ne trebaju novi zakoni već cela stvar može da se uredi kroz minimalne izmene u postojećim zakonima, kaže Pavlović, ističući da trenutno postoji 200 pretkrivičnih postupaka koji su pokrenuti na osnovu saznanja do kojih je došlo njegovo udruženje.
Na drugoj strani Fredrik Sundberg, šef Odeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, ima drugačije mišljenje od predstavnika udruženja roditelja i nevladinog sektora. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Sundberg je između ostalog rekao da Nacrt zakona o nestalim bebama predviđa mehanizam za traženje odgovora o sudbini dece koja su navodno nestala iz državnih porodilišta.
– To je njegova primarna uloga i to je u skladu sa onim što je Strazbur naložio – kazao je Sundberg.
Komentarišući ovu izjavu, Miloš Radovanović iz Udruženja za zaštitu zakonitosti i ustavnosti kaže da ova tvrdnja nije tačna.
– Efikasan mehanizam za traženje odgovora o sudbini nestale dece podrazumeva odredbe o dokaznim sredstvima kao što su isprave i drugi dokumenti, uvid i uviđaj, svedok pokajnik i svedok stručnjak, specijalna pravila o saslušanju svedoka, svedoka stručnjaka i pokajnika, kao i specijalna pravila o veštačenju. Tih dokaznih sredstava u zakonu, koji je predložila Vlada, jednostavno nema – kaže Radovanović.
Treba napomenuti da će Srbija, ukoliko usvoji ovaj zakon, ispuniti obavezu prema Evropskom sudu za ljudska prava, koji je 2013. godine, naložio državi Srbiji da uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenja za roditelje, koji veruju da su njihove bebe nestale nakon porođaja. Te 2013. godine Evropski sud za ljudska prava u doneo je presudu u korist Zorice Jovanović, koja je državu Srbiju tužila jer nikada nije dobila odgovore o sudbini svog deteta za koju joj je rečeno da je ubrzo po rođenju 1983. preminula, dok ona sumnja da je nestala iz porodilišta u Ćupriji.
U Strazburu se trenutno vodi još petnaest tužbi roditelja nestale dece iz Srbije.
