Predlog (i izbor) izvesnog Marija Spasića za člana UO RTS-a, dipl. komunikologa nepoznatog akademskog porekla iz Trstenika, novi je naprednjački šamar normalnoj i pristojnoj Srbiji. Ovaj genijalni predlog stiže iz REM-a, jedne u nizu imperatorovih busija, odakle se upokojavaju oni koji se opiru jednoumlju.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) HIT: KOKA-KOLA NAPRAVILA SPRDNJU SA BEOGRADSKIM NAPREDNIM IDIOTIMA!
I više nije ništa čudno ni šokantno: starleta na mestu PR menadžera Narodnog pozorišta u Beogradu, devojka za laku noć iz Gubin Dola na mestu predsednice jedne od centralnih beogradskih opština (umalo gradonačelnica); plavojka koja je izbačena iz nekog rijalitija na čelu, ni manje ni više, Teslinog muzeja; ergela golobutinaških, napućenih rojki u Ministarstvu spoljnih poslova… Da ne pominjem petparačku, još tragičniju „kadrovsku politiku“ po gradovima Srbije. Da ne pominjem bulumentu statista, poput pomenutog Spasića, u zemlji s gomilom epizodista – redom od premijerke i ministara do najbližih kraljevih seiza.
Seća li iko kraljevog obećanja uoči osvajanja vlasti kako će stručni, nestranački ljudi voditi državu?!
Zanimljivo je da ovo guranje neobrazovanog polusveta dominira u sferi kulture, garnirano medijskim bitangama koje opstaju prodajući veru za večeru. To su oblasti na koje je normalan, misleći deo Srbije posebno osetljiv i na šta prvo i burno reaguje.
PROČITAJTE JOŠ: (FOTO, VIDEO): GLEDAMO U ZLATNU KAPIJU BEOGRADA I PITAMO SE KO JE OVDE LUD?!
A kralj, mizantropski uživa posmatrajući ih kako pizde u nemoćnom besu. I likuje, gurajući im prste sve dublje u oba oka, pa ih još i uvrće. Ovo ruganje onima koje Luj XIV iz svoje destruktivne frustriranosti vidi kao elitu samo nagoveštava dubinu neizlečivo bolesne sujete i trajne osujećenosti da se domogne tih krugova. Impotencija generiše prepotenciju, tako tipično za diktatore kroz istoriju.
Otuda nije preveliko čudo što se zabava proglašava kulturom, a kultura (p)ostaje predmet interesovanja i bavljenja manjine koja se samim tim proglašava elitom, a jaz nerazumevanja, podozrenje i mržnje jednih prema drugima postaje dominantna slika odnosa kojim politika (ili jedan čovek) vešto upravlja u svoju korist. Pa se jedni zgražaju što nema novca za kulturu jer oni koji drže novac nemaju kulture, a ovi drugi, iždžikljali iz kraljevih saksija, inadžijski prkose onim prvima. I svi se lepo zamajavaju na kraljevu radost.
A on nam mudro saopštava porukom širokog spektra (manimo se kosovskog formata): „Najbolje da svi izgubimo mnogo, da bismo svi nešto dobili. Sve drugo je katastrofa“!!!
Lutrijsko pitanje: ko se nada lepšoj budućnosti?
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) NEBOJŠA ZELENOVIĆ GOVORIO PRED SAVETOM EVROPE O PRITISCIMA NAPREDNJAKA
(izvor: beogradski-glas.rs / Milan Bečejić)
