Naprednjaci su slavili rođus – deset godina od kako su im domaći i strani majeutičari pomogli da se stranački rode. To rađanje je oslabilo radikale, ali je zato politički unazadilo Srbiju. Četiri godine nakon osnivanja, naprednjaci su poletno zaseli Srbiji na grbaču i nemaju nameru, po rečima vlasnika ovog pogona za proizvodnju magle, da u bliskoj budućnosti sjašu. Dobro za njih, za njihove kumove, prijatelje, tetke, članove familije i kućne ljubimce, a loše za Srbiju.
PROČITAJTE JOŠ: MRAK: RTS CENZURISAO GOVOR MILENE RAŠIĆ, JEDNE OD NAŠIH NAJBOLJIH ODBOJKAŠICA
Pod upravom naprednjaka Srbi su uspešno digli ruke od sebe. Opozicija je u komi, civilno društvo se vratilo u udžbenike, demokratija je u rikvercu, a ja sam, kao što se da videti, mračan i konstantno nadrkan. Samo naprednjaci, trijumfalno raspoloženi, misle da Srbija u njihovom rođendanu ima razloga za radost. Oni napredniji među njima veruju da posle Mojsijevog silaska sa Sinaja nema drugog za život Srba važnijeg događaja od rađanja naprednjaka i njihovog uspona na vlast. Mojsije im je doneo tablice da žive po nekim pravilima, ali im je naprednjačko osvajanje vlasti donelo perspektivu, odškrinuo kapije budućnosti, probudio nadu, smanjilo šećer i vratilo osmeh na lice.
Jer, kada su naprednjaci preuzeli upravu, Srbija je, što ono reče Uške, bila pretvorena u rezervat očajnika. Tužna zemlja bez kompasa, na ivici provalije, sa ekonomijom na izdisaju, bez igde ikoga. A onda su se pojavili naprednjaci i upalili svetlo u dnu tunela. Sa naprednjacima, život se vratio u Srbiju. Penzioneri su živnuli i sad skakuću po parkovima kao vrapci. Radnici svakog jutra s radošću uskaču u pelene. Mladi puni entuzijazma pakuju kofere i odlaze da pomognu ekonomijama uspešnijim od naše. Žene odbijaju da rađaju, jer su svesne da su pare iz budžeta potrebne za druge, važnije stvari. Recimo, za izgradnju milionite crkve. Novak se vratio u formu. Leta su postala toplija, a jeseni blaže.
PROČITAJTE JOŠ: JORGOVANKA PROTIVZAKONITO ZAPOSLILA PENZIONERA I DALA MU PLATU 173 HILJADE!
Naravno, života u Srbiji ne bi bilo da nije najnaprednijeg od svih naprednih naprednjaka. Bez Vučića u Srbiji ne bilo ničega. Srbija bi utonula u gluvu noć. Pretvorila bi se u ogromnu pustinju. U carstvo guštera i zmija. U izložbeni prostor skeleta. A onda se, kao rezultat plitke metanoje, dobre računice i snažne volje za moći pojavio „modernizovan i europeizovan“ Vučić. A sa Vučićem su došli i dobošari lične vlasti. Da nije Vučića, ne bi bilo fabrika. Da nije Vučića, ne bi bilo puteva. Da nije Vučića, ne bi bilo trgovačkih molova. Da nije Vučića, Srbi nikad uživo ne bi videli ni Putina, ni Si Đinpinga. Da nije Vučića, ne bi bilo subote. Ma, ne bi bilo ničega.
Srbija, kakvu po meri lične vlasti prave Vučić i naprednjaci, nije Srbija u kojoj bih ja voleo da živim. Za razliku od Vučićevih uvlakača i beneficijara, ja ne bih voleo da živim u sistemu u kome sve odluke zavise od jednog čoveka. To je sistem koji stimuliše mizeriju, pruža šanse klimoglavima, a uskraćuje ih talentovanim i inovativnim pojedincima. U tom sistemu moćan pojedinac ignoriše institucije, eskivira pravila, sipa vodu u koaksijalni kabl i prezire nezavisne medije. Tretira vladu kao lični servis, a skupštinu svodi na antički hor. Političkom protivniku ne priznaje nikakvo dostojanstvo. U kritici vođe, ma koliko principijelna bila, vidi samo patologiju i ličnu mržnju. Demokratija je fragilni poredak i posrće pred ovakvom brutalnošću i primitivizmom.
Da ne dužim, ako neko misli da su naprednjaci usrećili Srbiju, predlažem mu da ih lepo vodi svojoj kući, pa neka ih tamo tetoši, hrani i poji o svom trošku. Za vreme praznika može naprednjake, u znak zahvalnosti, uzeti na leđa i nosati ih po šoru. Na svoju i radost i veselje njemu sličnih.
Što se mene tiče, naprednjaci bi zadužili Srbiju ako bi na narednim izborima slavno propali.
PROČITAJTE JOŠ: VLADA SRBIJE KONAČNO PRIZNALA DA NEĆE ULAGATI NI DINARA U NIŠKI AERODROM!
(izvor: autonomija.info / Tihomir Novak)
