Maleno selo Rakita nadomak Babušnice do nedavno je sa svojih nekoliko stotina stanovnika živelo u miru – svako koga je tamo naveo put ostao je oduševljen predivnom prirodom, jer priroda je sve što ovi ljudi imaju. Tu nema silnih asfaltiranih kolovoza, već samo seoski put kojim meštani idu do svojih njiva. Nema prodavnica koje svetle tokom cele noći, ali zato imate komšiju koji će vam sigurno dati šolju šećera ako zatreba i još će vas i pozvati na kafu. Kao i u mnogim drugim malim mestima širom zemlje, život u Rakiti sigurno nije lak, ali ima jednu ogromnu prednost koje meštani nisu spremni da se odreknu – predivnu prirodu i mir koji ona donosi. I zato su se, kada su se pored njihove voljene reke pojavili bageri u želji da izmeste tok reke i naprave mini-hidroelektranu, meštani momentalno digli na noge i rekli glasno “ne”.
Samo što to njihovo “ne” nije bilo na Twitteru i Facebooku kao što je hiljadu puta bio sučaj u Beogradu, već su meštani ovog seoceta zajedno izašli iz svojih kuća i poslali toliko glasnu poruku da su nam ujedno i svima očitali lekciju o građanskoj svesti. A sve je počelo jednim naizgled malim protestom 23. juna ove godine, kada su se građani Rakite okupili, nezadovoljni činjenicom da im izgradnja derivacione mini-hidroelektrane uništava reku, ali i stvara klizišta zbog kojih je uništen deo atarskog puta kojim meštani idu do svojih imanja. Njihov protest je podržala Inicijativa Odbranimo reke Stare planine (ORSP), koji su zajedno sa meštanima zaključili da je ovim potezom potpisana smrtna presuda reci uz poruku da bez vode nema života, a oni im ovim putem uzimaju vodu.
PROČITAJTE JOŠ: LIDER U REGIONU PO BROJU LAŽI: “NIKAD NISAM REKAO DA SMO LIDERI U REGIONU”!
I tako je počela prava mala rakitska revolucija, puna građanskog bunta i potpomognuta ljubavlju prema prirodi. Protesti su se prethodnih meseci nizali jedni za drugim, a što je buka bila glasnija, to se u selu stvaralo više policije, ali i radnika sa bagerima i lopatama koji rade onako kako im je rečeno, kao i privatnog obezbeđenja koje je investitor angažova. Situacija je u poslednjih meseca dana toliko kulminirala da ovih dana pored reke možete videti gotovo isti broj uniformisanih lica kao i ljudi koji tu žive. Sve više deluje kao da je selo Rakita pod pravom opsadom, a sukobi meštana i privatnog obezbeđenja, brojne akcije okupljenih aktivista, pa čak i bomba koja je pronađena kod kuće u kojoj su smešteni izvođači radova dodatno pojačava taj utisak. Međutim, meštani ne odustaju.
Kada su im rekli da je njihova borba besmislena jer investitor ima sve potrebne dozvole i priča o izgradnji je praktično završena stvar, postali su samo još glasniji. Kad su nastavili da rade i kopaju, pa tako i pomeraju tok Rakitske reke, aktivisti i građani su uzeli lopate u ruke i samostalno vratili reku u korito. Kako su mašine postajale bučnije, tako su građani postajali odlučniji da neće odustati. Bitka je dostigla svoj vrhunac tokom proteklog vikenda, kad su meštani svojim telima fizički sprečili dalji nastavak radova.
RAKITA JUČE.
Narod je sprečio da kamion mešalica izruči beton za betoniranje vodozahvata.
Ostali smo pri čvrstom stavu da se nećemo pomeriti ni po cenu hapšenja. Posle oko 2 sata natezanja uspeli smo u svojoj nameri dok je kamion otišao nazad neobavljena posla.
ORSP pic.twitter.com/DCWYh4M4wT— Savski nasip (@savski_nasip) November 25, 2018
Scena koja više deluje kao da je iz nekog filma se zaista desila u ovom seocetu, kada je više desetina okupljenih građana svojim telima prečilo mešalicu da izruči beton za nastavak radova. Prisustvo velikog broja policajaca ne da ih nije obeshrabrilo, već su posle nekoliko sati natezanja sa njima i policajci i radnici jednostavno odustali.
– Inspekcija je donela rešenje o privremenoj obustavi radova 19. novembra, dok se ne reše neke stvari, ali investitor to nije ispoštovao u subotu. Građani su bili revoltirani time, ali i čitavom pričom oko izgradnje MHE i rešili su da ih zausta. Nakon toga, ni juče ni danas nema radova, ništa se ne dešava, tako da izgleda da su ipak rešili da ispoštju to rešenj – kaže Aleksandar Panić iz Inicijative ORSP za NOIZZ. On naglašava da je ovde reč o borbi za zakon, a ne protiv njega, jer se brojne MHE grade bez svih potrebih dozvola, ali i da oni žele ovim putem preko Rakite da pošaju poruku svim investitorima, kao i vlasti sa čime će se suočiti na terenu ako ne budu poštovali volju naroda i zakon.
Mala pobeda u rakitskom ratu, ali ogromna pobeda za građansku svest. I neverovatan podsetnik na sve ono što bismo mogli da postignemo, uradimo ili sprečimo kada bismo samo ustali iz udobnih fotelja i prestali da lupamo lajkove i šerove na društvenim mrežama.
Kako mali Perica zamišlja ekologiju
Čitava priča o mini-hidroelektranama (MHE) je suštinski jedan sjajan pokazatelj toga kako se u Srbiji sve radi naopako. Insistiranje države na tome da ovih postrojenja izgradi što više i što pre krenulo je od propisa Evropske unije sa kojima treba da se uskladimo, a prema kojima treba povećati proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora na 27 odsto. Obnovljivi izvori energije su, inače, sjajna stvar i da smo malo pametniji, mogli bismo odlično da iskoristio sve resurse koje imamo, a da pritom ne napravimo svojevrsni ekocid, što se danas dešava na svim lokacijama gde se grade MHE. Međutim, da bi to bilo urađeno kako treba, stvari moraju da se rade prema propisima, u skladu sa preporukama Zavoda za zaštitu prirode i, znate – zdravim razumom.
PROČITAJTE JOŠ: ŠIRI SE KRUG PODRŠKE SERGEJU TRIFUNOVIĆU, KOLEGE GLUMCI REKLI ŠTA MISLE O ZABRANI
Dobar primer za to je Danska, u kojoj udeo obnovljivih izvora energije iznosi 74 odsto. Znamo da će ovaj podatak verovatno silno šokirati vlast koja dozvoljava da se brojne zaštićene životinjske vrste ubijaju i da se narušavaju dragceni ekosistemi zbog MHE, ali Danska je sve to uspela da uradi a da pritom ne uništi sopstvenu prirodu. Kako? Pa za početak – uz pomoć dva grama mozga, a onda i bez brzanja samo da bi zadivili velike šefove iz EU i uz pomoć ozbiljnih stručnjaka koji su na tome radili dugo i sistemski rešili probleme.
S druge strane, imamo Srbiju koja je spremna da uništi parkove prirode, da promeni tokove reka, ugrozi ekosisteme i radi sve ono što njeni građani ne žele, ne bi li dobili dva procenta više energije iz obnovljivih izvora – jer, kako kaže Panić, upravo taj procenat bi dobili kad bi sve reke Stare planine nagurali u cevi za MHE. Drugim rečima, Srbija uništava svoju prirodu da bi se okrenuli “zelenoj energiji”, što se radi ne bi li se (pazi sad) – spasila priroda i klima. Potpuna ludost, ali ujedno i jedna od onih stvari kojima ljudi mogu da stanu na put, kada bi se samo mali više ugledali na to malo mesto puno nevrovatne energije zvano Rakita.
PROČITAJTE JOŠ: PISMO JEDNE PENZIONERKE: “VUČIĆ NAS SISTEMATSKI UNIŠTAVA”
(izvor: Noizz.rs / Ljubica Krstić)
