Javno preduzeće Srbijagas godinama unazad beleži dugove veće od milijardu evra, dok dugove koje ne može da plati Srbijagas, plaćaju građani Srbije direktno iz budžeta. Istovremeno ovo javno preduzeće, koje je inače generalni sponzor Fudbalskog kluba Vojvodina, najavljuje da će finansirati projekat za novi stadion.
Nije saopšteno koliko će to koštati Srbijagas, ali jeste saopšteno da je Fudbalski klub Vojvodina dobio novo rukovodstvo i da će direktor kluba biti Dušan Bajatović, dugogodišnji direktor Srbijagasa.
PROČITAJTE JOŠ: FINANSIJER SNS KUPIO JOŠ JEDNU TELEVIZIJU!
Srbijagas je javno preduzeće u čijem je vlasništvu najveći deo magistralnog gasovoda u Srbiji, manji sistemi za distribuciju u više gradova, a osnovna delatnost ovog preduzeća je trasport, distribucija i skladištenje gasa.
Međutim, Srbijagas godinama unazad izlazi iz ovih okvira preuzimanjem fabrika za proizvodnju računarske opreme, đubriva, pilića, stakla, keramičkih crepova…
Imenovanje Bajatovića na čelo Fudbalskog kluba i ulaganje u projekat stadiona nastavak je trenda poslovanja bez jasnog plana, inače prezaduženog preduzeća Srbijagas.
Fabrika fudbalera
Na sajtu Srbijagasa pre dva dana je objavljena vest da je Fudbalski klub Vojvodina finansijski stabilizovan, kao i da je planirana izradnja novog stadiona. Skupštini Fudbalskog kluba se u ime novog rukovodstva obratio novi direktor – Dušan Bajatović.
„Mi želimo da Vojvodina postane fabrika rezultata i fabrika fudbalera“, rekao je Bajatović koji se istovremeno zahvalio državi Srbiji i Gradu Novom Sadu jer su, kako se navodi, takođe pomogli finansijsku konsolidaciju Kluba. Nije saopšteno koliko je ova konsolidacija koštala državu, grad, a koliko Javno preduzeće Srbijagas, ali je novi direktor najavio i novu, veliku investiciju.
„To je investicija na državnom nivou, vredna 25 miliona evra. Projektovanje novog stadiona „Karađorđe“ (na slici iznad kako sada izgleda) platiće Srbijagas, a prvi tenderi mogu da se očekuju krajem septembra i početkom oktobra ove godine. Biće to potpuno nov, savremen stadion na starom mestu, koji će se raditi po najboljim i najvišim evropskim i svetskim standardima“, rekao je novi direktor kluba.
Prema njegovim rečima, Grad Novi Sad će biti vlasnik ovog stadiona koji će imati 16.800 mesta.
I dok se u mnogo bogatijim zemljama ovakve investicije pažljivo planiraju, umesto planirane rekonstrukcije stadiona Karađorđe, Bajatović najavljuje izgradnju novog i ujedno novi trošak za Srbijagas.
Fabrike računarske opreme, stakla, pilića, đubriva, keramike…
Ovo nije prvi put da Srbijagas i Bajatović, uprkos rastu dugova tog javnog preduzeća, najavljuju ulaganja koja nemaju veze sa osnovnom delatnošću.
Zbog dugova za isporučeni gas, a na osnovu odluka tadašnje Vlade Srbije, Srbijagas od 2009. godine preuzima vlasništvo u preduzećima kao što su Staklara, Metanolsko- sirćetni kompleks, Agroživ koji se bavi proizvodnjom pilića, preduzeće Toza Marković za proizvodnju keramičkih pločica i crepova, dok kupovinom akcija stiče vlasništvo u preduzeća za proizvodnju računarske opreme Informatika.
U međuvremenu je Staklara ponovo neuspešno privatizovana, dok je u pojedinim preduzećima, poput Azotare, proglašen stečaj.
U istom periodu Srbijagas počinje velika ulaganja. Najveća su ona koja se tiču realizacije naftno-gasnog sporazuma Srbije i Rusije iz 2008, a koji je podrazumevao izgradnju panevropskog gasovoda Južni tok i proširenje skladišta gasa Banatski dvor. Zbog realizacije projekata formirana su i nova preduzeća u kojima je ruski Gasprom većinski vlasnik s 51 odsto udela, a manjinski vlasnik je Srbijagas sa 49 odsto. To je značilo i nove funkcije za rukovodstveće kadrove Srbijagasa.
„Državni tajkun“
Na čelo Srbijagasa u oktobru 2008. godine imenovan je Dušan Bajatović, koji je ujedno i narodni poslanik.
PROČITAJTE JOŠ: “SVE ZEMLJE U REGIONU IMAJU VEĆI PRIVREDNI RAST OD SRBIJE ZA 70 DO 100%”
Funkcija direktora Fudbalskog kluba Vojvodina jedna je u nizu brojnih funkcija koje obavlja.
Dok u preduzećima u kojima je Srbijagas preuzumao udeo u vlasništvu sam Bajatović nema funkcije već imenuje rukovodstvo, u rusko-srpskim firmama direktor Srbijagasa je, po funkciji, na rukovodećim pozicijama. To su preduzeća Banatski dvor i Južni tok, odnosno sada Gastrans, koji sada umesto propalog Južnog toka gradi Turski tok.
Iako nije predviđeno istim međudržavnim sporazumom, u istim vlasničkim odnosima – 51 odsto ruska, 49 odsto srpska strana – formirano je i preduzeće za osiguranje Sogaz gde je Bajatović predsednik Nadzornog odbora.
Direktorska funkcija u Srbijagasu podrazumeva i rukovodeće pozicije u ranije formiranim rusko-srpskim firmama Jugorosgas i Progresgas trejding.
Iako nisu sve funkcije plaćene, direktor Srbijagasa spada u najplaćenijeg državnog službenika prvenstveno zbog visoke zarade od oko 13.000 evra mesečno u firmi Jugorosgas. Prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije o primanjima Dušana Bajatovića, u plaćene spadaju i funkcija direktora Srbijagasa, predsednika Nadzornog odbora Banatskog dvora, kao i funkcija poslanika u Narodnoj skupštini.
Bajatović je ranije izjavljivao da sve plate, osim one u Srbijagasu, daje u humanitarne svrhe.
Ipak, zbog velikog broja funkcija i velikog broja preduzeća kojima upravlja, Bajatović je sam sebe nazvao „najvećim državnim tajkunom“. Najspornije je, međutim, to što je Srbijagas od njegovog dolaska počeo da gomila dugove, koji se poslednjih godina kreću oko milijardu i po evra.
Ulaganje u sport, dok se dugovi pokrivaju iz budžeta
Dok se deo dugova Srbijagasa, koji počinju da rastu 2009, može objasniti ekonomskom krizom, socijalnom cenom gasa, preuzimanjem vlasništva u fabrikama uz objašenje da je to jedini način da se sačuva privreda, za pojedine poslovne poteze nema objašnjenja.
U takve spadaju i projekti izgradnje mreže distributivnih gasovoda širom Srbije bez jasnog plana isplativosti takvih investicija. Prema istraživanju Insajdera, reč je o poslovima čija je ugovorena vrednost veća od 370 miliona evra. Ugovori su uglavnom dodeljeni mimo tenderske procedure.
Novinari Insajdera mehanizmom dodeljivanja ovih poslova bavili su se u serijalu Energetski (ne)sporazum 2013. godine. U međuvremenu su probijeni svi rokovi za završetak dodeljenih poslova. Državni revizor konstatovao je u međuvremenu da način na koji su ovi poslovi dodeljivani nije bio u skladu sa zakonom, a na to su upozoravali i Agencija za energetiku i bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović. Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je pre najmanje pet godina predistražni postupak, ali bez rezultata, uz objašnjenje tužilaštva da MUP ne dostavlja informacije.
U međuvremenu su za jedan od najvažnijih projekata, izgradnju gasovoda Turski tok kroz Srbiju, ovom preduzeću odobrene nove garancije iz budžeta za kredit od 70 miliona evra, što znači da će kredit vraćati građani Srbije ako ne bude mogao da vraća Srbijagas. Iz republičkog budžeta plaćen je i dug prema NIS-u za preuzeti gas.
Umesto uspostavljanja kontrole i planiranja poslovanja Srbijagasa, ovo javno preduzeće od strateškog značaja nastavlja sa teško razumljivim ulaganjima u sport.
PROČITAJTE JOŠ: KAKO NAPREDNJACI JEFTINIM TRIKOVIMA ZAGORČAVAJU ŽIVOT MEDIJIMA U SRBIJI
(izvor: insajder.net)
