Vatikan će danas, 2. marta, otpečatiti arhivu o najkontroverznijem papi u istoriji, Piju XII i možda razjasniti zašto je “ratni” poglavar Katoličke crkve ostao nem tokom holokausta. Pristup planini dokumenata unapred je zatražilo 200 istraživača. Ova dokomentacija će postati dostupna javnosti posle inventure za koju je arhivistima Svete Stolice trebalo 14 godina.
Među istraživačima će biti cenjeni nemački istoričar Hubert Volf i njegovih šestoro asistenata, koji su već obezbedili dvogodišnje finansiranje za proučavanje dokumenata pokojnog pape. Volf, specijalista za odnose Pija XII i nacista, jedva čeka da mu u ruke dospeju dokumenti 70 papskih nuncija, Pijevih “očiju i ušiju” iz tog vremena.
Među dokumentima bi trebalo da budu i zapisi o apelima jevrejskih organizacija da im se pomogne i Pijeva komunikacija s američkim predsednikom Frenklinom Ruzveltom. Tu su i posleratni dokumenti o odnosu prema sveštenicima za koje se sumnjalo da gaje simpatije prema komunistima.
Vatikan je pre više decenija objavio dokumente koji pokrivaju razdoblje holokausta, ali neki ključni delovi nisu bili među njima, uključujući papina pisma i odgovore o nacističkim strahotama.
“Jezuiti su objavili dokumente o koncentracionim logorima koje je papa dobio, ali nismo videli njegove odgovore. Ili ne postoje, ili nisu u Vatikanu”, rekao je Volf AFP-u.
Eugenio Paćeli, budući papa Pije XII, bio je nuncij u Nemačkoj od 1917. do 1929, gde je doživeo uspon nacista na vlast, a potom je vraćen u Rim jer ga je njegov prethodnik Pije XI imenovao svojim državnim sekretarom. Paćeli je za papu izabran 2. marta 1939. i pontifikat mu je trajao do 1958.
Iz dosad objavljenih dokumenata vidljivo je da su ga izvestili o sudbini evropskih Jevreja. “O tome nema sumnje, Pije XII znao je za ubijanje Jevreja”, kaže Volf.
“Nas zanima kada je to prvi put saznao i da li je poverovao toj informaciji”, dodaje istoričar.
Pije XII je na badnji dan 1942. izgovorio božićnu poruku o kojoj istoričari i danas raspravljaju. U dugom tekstu nalazi se i referenca na “stotine hiljada ljudi koji su, bez ikakve svoje krivice i često samo zbog nacionalnosti ili rase, osuđeni na smrt”.
Jesu li poruku izgovorenu na italijanskom i emitovanu samo jednom, u kojoj se eksplicitno ne spominju Jevreji i nacisti, čuli i razumeli nemački katolici? “Čuli su je samo nacisti”, kaže Volf, objašnjavajući da su radio talasi tada bili ometani i da je papa, ako je stvarno hteo da ga nemački vernici čuju, trebalo da govori nemački.
“Pije XII je posle rata rekao britanskom ambasadoru: ‘Bio sam vrlo jasan’. A ovaj mu je odgovorio: ‘Ja vas nisam razumeo'”, isprčao je istoričar Volf.
Zagovornici postupaka Pija XII kažu da je on bio bivši diplomata, obučen da bude oprezan i zabrinut da li bi u suprotnom mogao da zaštiti katolike od progona. Tvrde da jednostavno nije mogao da bude direktnan.
Istoričari smatraju da je Crkva sakrila oko 4.000 Jevreja u svojim institucijama u Rimu tokom rata.
“Istina, bilo je Jevreja koje su spasili u samostanima”, kaže američki istoričar Dejvid Kercer, dobitnik Pulicerove nagrade. “Ali zašto su ih na drugim mestima ubijali ljudi koji su se smatrali hrišćanima?”, pita on.
Za njega nema sumnje da je papino ćutanje ključno u tome.
“Nije bio srećan zbog masovnih ubistava. Izgledao je uzrujan. Ali ipak, nikad nije izgovorio reč ‘Jevrejin'”, naglašava Kercer.
Volf dodaje da je Pije XII posle rata ostao vrlo povučen i nikada nije rekao ništa o holokaustu. Takođe, nije priznao stvaranje Države Izrael 1948. Zašto?, pita Volf.
