Omladina Demokratske stranke nastavila je niz autorskih tekstova na aktuelne teme koje trpe najveće posledice od pandemije novog koronavirusa COVID-19, a ovaj put na temu obrazovanja.
Autorski tekst Đorđa Dimitrijevića prenosimo u celosti:
Obrazovni sistem Srbije dočekao je vanredno stanje u potpunosti nespreman. Digitalizacija nastave, kojom se Predsednica Vlade hvalila, svela se ne nastavu putem televizije, čije je snimanje počelo, na brzinu, tek posle proglašenja vanrednog stanja. Učitelji, nastavnici i profesori, kojima je ovo bilo potpuno novo iskustvo i koji nisu bili pripremljeni za nastup pred kamerama, su svoj posao obavili najbolje što su umeli, ali ovaj vid nastave nikako ne može zameniti interakcije sa đacima u učionici, zato što đaci mnogo bolje usvajaju gradivo ako su aktivno uključeni u čas. Takođe, programi nastave putem televizije nisu bili usaglašeni sa nastavom koju su đaci već imali u školi.
U međuvremenu je nastavnicima rečeno da sprovedu časove preko interneta, i da sa time moraju krenuti već sutradan. Jedina priprema koju su za to dobili je jednočasovna obuka za korišćenje platforme Google Classroom, i to samo u Beogradu, dok su nastavnike u unutrašnjosti ostavili potpuno nepripremljene. Iako ova platforma ima svojih prednosti, ona služi samo za postavljanje gotovih predavanja i domaćih zadataka. Kao što je slučaj i sa nastavom putem televizije, interakcija između đaka i nastavnika je minimalna. Stoga, nastavnici moraju sami da se snalaze kako bi ostvarili interakciju sa đacima. Ova situacija je novina i za učenike. Ni oni se uglavnom do sada nisu susretali sa nastavom preko interneta, tako da ne čudi da se sada žale da imaju mnogo više posla nego pri redovnoj nastavi. Neki od mlađih učenika koji nisu imali mnogo dodira sa tehnologijom ne umeju sami da prisupe platformi i rade na njoj, pa im u tome moraju pomagati roditelji, koji zbog toga zapostavljaju svoj posao.
U ovim uslovima teško je izvodivo održati tradicionalno usmeno ispitivanje, a kontrolisanje samostalnog rada pismenih testova gotovo je nemoguće. Iz tih razloga, nastavnici se moraju okrenuti netradicionalnim načinima ocenjivanja potput samostalnih ili grupnih istraživanja i projekata. Kako to sprovesti putem interneta, nastavnici, naravno, nisu obučeni.
Ono što je Ministrarstvo prosvete trebalo da uradi je da pre proglašenja vanrednog stanja obavi temeljno istraživanje na tržištu dostupnih platformi za nastavu putem interneta, utvrdi koje od njih bi bile najpogodnije za naš obrazovni sistem i da ozbiljno obuči nastavnike za njihovu upotrebu. S obzirom da se o zatvaranju škola govorilo nedeljama pre proglašenja vanrednog stanja, bilo je vremena da se sve ovo obavi. Budući da nema naznaka da će vanredno stanje uskoro biti prekinuto, još uvek postoji potreba da se ovo sprovede. S obzirom na situaciju, nije moguće takvu obuku održati uživo, ali se i ona može obaviti putem interneta, na isti način kako bi i nastavnici trebalo da podučavaju đake. Takođe, potrebno je i učenike upoznati sa načinom rada na toj platformi pre nego što se od njih bude zahtevalo da na njoj išta izvedu. Iako ništa od navedenog nije preduzeto, Predsednik je ipak izjavio da smo mi najbolje u Evropi organizovali nastavu putem interneta.
Ono što đake u ovom trenutku najviše zanima je da li će biti održani prijemni ispiti za srednje škole i fakultete. Praksa iz 1999., kada zbog bombardovanja nisu održani prijemni ispiti, i 2013., kada je iz Ministarstva prosvete procureo prijemni ispit za srednje škole, pa je onda povučen, i kada su učenici upisani na osnovu uspeha u školi, se nije pokazala kao uspešna, jer mnogi učenici koji su vredno spremali prijemni nisu upisani, dok oni iz manje zahtevnih škola jesu. U našem sistemu, prijemni ispit je mnogo validniji pokazatelj znanja i spremnosti na vredan rad nego prosek ocena, jer su standardi u školama različiti, dok je prijemni ispit isti za sve. To je pogotovu tačno u ovom trenutku, kada još nije izvesno kako će učenici biti ocenjivani i kako će ocene biti zaključivane, a te ocene će pri bodovanju uspeha iz škole pri upisu biti vrednovane podjednako kao one stečene u redovnim uslovima. Stoga prijemni ispiti ne smeju biti otkazani, već treba da se održe u septembru, ili kada bude bilo mogućnosti nakon završetka vanrednog stanja.
Svakako, nastavu putem interneta ne bi trebalo koristiti samo tokom vanrednog stanja, već to može da služi kao dopuna redovnoj nastavi. Ovaj vid nastave može biti odlična potpora radu na času, i prilika za samostalni rad učenika i dodatna interakcija sa nastavnikom. Ovim putem se mogu personalizovati zadaci dati svakom učeniku kako bi se istakla njihova lična interesovanja i preferirani načini učenja, a prevazišle njihovi nedostaci u prethodnom znanju.
Sve u svemu, stiče se utisak da je Ministarstvu prosvete bilo važnije da na konferencijama za medije predstavi kako sve savršeno funkcioniše, nego kako će nastava da izgleda u praksi. Vanredno stanje je u prvi plan istaklo zastarelost obrazovnog sistema Srbije, koji se tehnofobski drži nastavnih metoda iz dvadesetog veka. Međutim, iako će ovaj period biti težak, kako za učenike, tako i za njihove učitelje, nastavnike i profesore, vanredno stanje predstavlja odličnu priliku za osavremenjivanje nastave, upoznavanje sa novim tehnologijama i opšte poboljšanje obrazovnog sistema. Naravno, postoji rizik da će se sledeće školske godine sve vratiti na staro, ali hajde da se nadamo da lekcije naučene tokom vanrednog stanja neće biti zaboravljene i da će ovaj period predstavljati prekretnicu za obrazovanje u Srbiji.
