Više od 90 odsto ispitanih policajaca smatra da živi u lošoj materijalnoj situaciji i da ima pravo na dodatni posao. Pitanje je samo koji dodatni posao smeju da obavljaju po zakonu.
“Kada bi policijskim službenicima plate bile veće, ne bi imali potrebu da rade dodatni posao već bi se u potpunosti posvetili poslu koji obavljaju u MUP-u”, glasi jedan od komentara ispitanih policijskih službenika u studiji “Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom” Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Na osnovu uzorka od 796 članova policijskih sindikata koji su u isto vreme i policajci, istraživači BCBP-a Sofija Mandić i Saša Đorđević zaključili su da 97 odsto ispitanika smatra da su plate male, a troškovi života veliki. Takođe, većina ispitanika (90 odsto) smatra da policajac treba da ima pravo da obavlja dodatni posao van MUP-a.
Međutim, više od dve trećine ispitanih policajaca (67 odsto) smatra da bi trebalo da ima pravo da obavlja dodatni posao kojim bi komercijalizovao znanja stečena u MUP-u, što je u suprotnosti sa važećim zakonom.
– Tu nastaje problem i potreba da se ova oblast nespojivih poslova detaljno uredi, kaže Saša Đorđević iz BCBP-a povodom predstavljanja rezultata istraživanja.
“Nespojivi poslovi” su delatnosti i aktivnosti koje policajac obavlja van radnog vremena, koristeći znanje i veštine koje je stekao tokom rada u službi ili koristeći policijska ovlašćena, što bi dovelo do sukoba interesa.
Integritet policije narušava se time što pored redovnih zadataka policajac obavlja i dodatne poslove zbog ostvarivanja ličnog interesa, pri čemu sputava rad službe. Zbog toga je njima zabranjeno da obavljaju delatnosti koje su u sukobu sa profesijom, kako objašnajva Sofija Mandić iz BCBP.
Prema nezvaničnim podacima, znatan deo pokrenutih disciplinskih postupaka u MUP-u tiče se policajca koji se bave takozvanim “crnim obezbeđenjem” raznih imućnih ljudi, lokala i klubova za šta se zarađuje od 2000 do 5000 dinara za noć. Ispitanici se slažu da je u Srbiji rasprostranjena praksa da policajci obavljaju dodatni posao koji nije u skladu sa zakonom – stoji u publikaciji “Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom”.
– Te delatnosti bi u ovom slučaju konkretno bile poslovi privatnog obezbeđenja, privatnog detektiva, prodaja automobila, atestiranja vozila, poslovi igara na sreću, naplate dugova i slično, kaže Mandić.
Sve ovo je, objašnjava Mandić, bilo predviđeno jednim zakonom, ali iz 1992. godine koji više nije na snazi.
Većina ispitanih policajaca zna da van radnog vremena ne mogu da naplaćuju dugove za druge ili da deluju politički, ali visoki procenat ne zna da poslovi privatnog obezbeđenja (65%), privatnog detektiva (63%), ugostitelja (72%) i člana upravnog odbora privrednog društva (54%) nisu spojivi sa policijskim delatnostima.
Srpski policajac danas ne zna uslove na osnovu kojih može dodatno da radi, niti kome bi trebalo da se obrati za dozvolu. Eksplicitna lista nespojivih poslova nije uneta u zakonske akte. U takvom pravnom vakumu moguće je da policajci obavljaju te poslove, misleći da neće biti uhvaćeni niti odgovarati.
Iskustva u Srbiji u toj oblasti su loša – saglasni su svi učesnici današnje prezentacije među kojima su bili i Vladimir Pavićević, potredsednik Policijskog sindikata Srbije, Mile Lazarević, zamenik predsednika Sindikata srpske policije, Vladimir Džigurski, izvršni potpredsednik strukovnog udruženja policije dr Rudolf Arčibald Rajs i Đorđe Vučinić, zamenik sekretara Udruženja za privatno obezbeđenje.
U Srbiji se više od deset godna propušta šansa da se oblast nespojivih poslova detaljno uredi zakonom, iako su u međuvremenu usvojena dva zakona koja uređuju rad policije – 2005. i 2016. godine. Aktuelni zakon predviđa da zaposleni u MUP-u “ne mogu obavljati poslove kojima komercijalizuju znanja i veštine stečena u Ministarstu”, kao i da to koji su to nespojivi poslovi propisju ministar. Akt ministra kojim to propisuje još se čeka.
U međuvremenu donet je Nacrt o izmenama i dopunama zakona o policiji kojim se u potpunosti napušta ideja da su nespojivi poslovi oni koji komercijalizuju znanja stečena u policiji.
– Ovo ali i još mnoge nejasnoće iz predloženih promena zakona smatramo korakom unazad. Potrebno je sačiniti listu poslova koji su nespojivi, ali i pracizne uslove i kriterijume za bavljenje dodatnim poslovima koji nisu zabranjeni, kaže Sofija Mandić iz Beogradskog centra za bezbednosu politiku.
Pavićević, iz Policijskog sindikata Srbije, smatra da je intergitet policije odavno poljuljan ali i ukazuje na rezultate studije koje govore da je najveći broj policajaca (55 odsto) nezadovoljan atmosferom i uslovima rada, kao i da građani (97 odsto njih prema ranijem istraživanju BCPB) smatraju da politika u potpunosti ili delom utiče na rad policije.
– Nekompetentno rukovodstvo u MUP-u, loš odnos prema zaposlenima i prezentacija zaposlenih u MUP-u u javnosti su sve razlozi za to – kaže Pavićević ističući da će presuda Žandarmima u slučaju sukoba sa braćom premijera Vučića i gradonačelnika Beograda Malog imati dalekosežne posledice po rad MUP-a.
“Kada će naredni put policajac smeti da interveniše ako ne zna da to nije slučajno nečiji brat ili rođak? Građani ne mogu biti bezbedni kada je nezadovoljan onaj koji ih čuva”, izričit je Pavićević.
Prema istraživanju BDCP-a ove godine više od 56 odsto građana veruje policiji, dok oko 66 odsto njih policiju smatra korumpiranom. Među onima koji ne veruju najviše je mladih ljudi od 18 do 29 godina.
Od slučaja Savamala i neuspeha policije da pronađe “kompletne idiote” do činjenice da su inauguraciju predsednika obezbeđivali istaknuti huligani, među kojima često sedi i pripadnik Žandarmerije, kao i podatka da je u poslednjih pet godina na ulicama Srbije izvršeno 98 mafijaških ubistava od kojih većina nije rešena, dodatno ljulja imidž policije među građanima.
I dok se konačan odgovor na “Da-Ne” pitanje o tome da li policajci u civilu mogu da nastave da obezbeđuju noćne klubove zajedno sa navijačima, splavovi ostaju daleko od potpuno bezbednih mesta za izlaske.
(izvor: vice.com)
