Država koristi aparat sile za pritisak i obračun sa novinarima, kaže urednik portala KRIK Stevan Dojčinović, a programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović smatra da akcija Uprave za sprečavanje pranja novca protiv NVO i medija pokazuje da je država oteta i zarobljena i da je na njenoj meti svako ko je kritikuje, prenosi N1.
Naglasio je da postojeći zakonski okvir obezbeđuje dovoljan broj mehanizama i indstrumenata za kontrolu, a da su civilne organizacije svejedno bile obavezne da imaju godišnju reviziju i obezbede finansijske izveštaje za APR, kao i za donatore.
Zbog toga, objašnjava, ne vidi da postoji razlog za posezanjem za vanrednim mehanizmima kontrole, kao što je Uprava za sprečavanje pranja novca, koja bi trebalo da prati krupne slučajeve pranja novca i organizovanog kriminala, a ne da se bavi civilnim društvenim organizacijama.
”Da bi Uprava za sprečavanje pranja novca kontrolisala nekog, trebalo bi da postoje osnovi sumnje, grupa indikacija i činjenica koje na posredan način ukazuju da neko pere novac ili finansira terorizam”, rekao je Petrović, i naglašava da na sajtu Uprave nije uspeo da nađe ni jedan jedini indikator koji bi opravdao ovu istragu.
S druge strane, Dojčinović je rekao da Uprava ovakve istrage ne inicira sama, uveren da nije u pitanju rutinska kontrola, kako je saopšteno, već da istragu vodi “neko iza”, ko je angažovao Upravu da mu pomogne.
Najčešće su to tužilaštvo, koje istražuje nekakvu kriminalnu grupu i angažuje Upravu da prikupi podatke o transakcijama, obrazlaže urednik KRIK, uz napomenu da mu se ipak čini da je u ovom slučaju nalogodavac – BIA.
„Da je u pitanju tužilaštvo, tu bi morala da postoji osnovana sumnja, a potpuno mi je neverovatno da bilo koji tužilac može da pomisli da se ona grupa nevladinih organizacija bavi pranjem novca.“, naglašava Dojčinović.
Po njegovom mišljenju, Srbija se, izgleda, približava “ruskom modelu” proizvodnje stranih agentura, ali smo još daleko od toga, jer ništa konkretno nije urađeno po tom pitanju.
Kada su u pitanju imena i organizacije sa spiska Uprave, on smatra da je bilo očekivano da će se na spisku naći Vučićevi kritičari, ali primećuje da je tu i jedan član Saveta za kreativne industrije, kao i Jelena Milić, koja ima samo reči hvale za predsednika.
Za razliku od Dojčinovića, prisustvo takvih imena na spisku, Petrović posmatra kao pokušaj “maskiranja procesa”.
Kao neko čija se organizacija našla na spisku, ali ko je i lično naveden, Petrović dodaje da mu nije jasno kako se država, sa svim problemima koje ima, bavi njime. On podseća da su mu 2016. išarali automobil pretnjama, a 2018. obili stan i ukazuje da na svake dve godine doživljava neku vrstu pritiska i da ne može da se oseća prijatno.
”Ono što zabrinjava jeste što ljudi oko vas počinju da misle da se vi zaista bavite nekim nelegalnim poslovima, da vi radite za neke strane nevidljive sile, da urušavate državu, zato što ovde i dalje postoji mistifikacija države”, rekao je Petrović.
Istovremeno, iako tvrdi da se već navikao na napade, Dojčinović ponavlja da je ova istraga kršenje prava na slobodu govora i napominje da država, “ako se bavite bavite novinarstvom, vama mora da garantuje minimum neke diskrecije”.
”A kada su institucije toliko angažovane da čačkaju medije preko svake mere, to je, po meni, ugrožavanje slobode javne reči, zato što nam otežava da radimo posao“, zaključio je Dojčinović.
