Republički geodetski zavod kupio je na sumnjivom tederu u avgustu 2016. softver „E-žalba” za postupanje po žalbama korisnika koji je plaćen 40.000 evra bez PDV-a, a za čiju nadogradnju je u narednih petnaest meseci plaćeno još 19.500 evra bez PDV-a, dakle gotovo polovina cene originalnog softvera. RGZ je softver kupio od konzorcijuma hrvatskih firmi koji je bio jedini učesnik na tenderu. Konkursna dokumentacija na tenderu za nabavku softvera, suprotno zakonu koji propisuje da tenderska dokumentacija mora biti pisana na srpskom jeziku, ima hrvatskih izraza što je kod nekolicine zaposlenih u RGZ-u pobudilo sumnju da je tender pisan za hrvatski konzorcijum koji je ovakav softver za postupanje po žalbama prodao i hrvatskoj državnoj geodetskoj upravi.
Do ovog saznanja se stiglo istražujući više različitih prijava uzbunjivača da je Republički geodetski zavod tenderske zahteve preuzeo od hrvatskih firmi koje su posao i dobile. Hrvatski konzorcijum čine firme „Igea” i „In2” te zastupnik „In2” u Beogradu.
S obzirom na to da se u tenderskoj dokumentaciji nalaze izrazi poput „elektroničko”, „tijelu”, „donijelo”, „autoriziran”, „obavijest”, „ovlast” – što je vrlo neuobičajeno – zatraženo je objašnjenje od direktora Geodetskog zavoda Borka Draškovića, koga je na ovo mesto inače postavio SNS.
O tome svemu možete da se uverite ovde.
Umesto odgovora Drašković je postavio pitanje novinaru: „Kako biste na ekavici rekli Prijepolje ili Bijeljina? Bogatstvo i lepota našeg jezika je u mnoštvu izraza, sinonima i homonima i ne bi ga trebalo siromašiti lošim namerama“, navodi se pisanom u odgovoru iz kabineta direktora Zavoda.
Geodetski zavod aplikaciju „E-žalba“ koristi u drugostepenim postupcima za lakše rukovanje predmetima i ona je pandan hrvatskoj verziji aplikacije „E-case“ koju je Državna geodetska uprava iz Zagreba uvela 2011. godine. Hrvatsku aplikaciju uvele su iste firme koje su bile angažovane i za E-žalbu: „Igea“ i „In2“.
Zatim je od hrvatske geodetske uprave zatraženo da nam dostavi konkursnu dokumentaciju za njihov softver, ali oni su nam odgovorili da je taj softver kupljen iz fonda EU i da je nabavku vršila Središnja agencija za financiranje i ugovaranje fondova EU. Središnja agencija nije dostavila Pištaljci tenderska dokumenta, već su nam prvo tražili da im dostavimo tačan broj ugovora na osnovu kog je kupljen „E-case“. Iako smo im dostavili broj ugovora, agencija je ipak odbila da dostavi dokumenta.
„Napominjemo da je SAFU (Središnja agencija za financiranje i ugovaranje) bila nadležna za objavu dokumentacije o nabavi za predmetni ugovor, međutim odgovornost za pripremu iste snosila je korisnička institucija, stoga molimo da kontaktirate korisnika ugovora za dostavu tražene dokumentacije“, piše u odgovoru Središnje agencije.
Kako je korisnik ugovora Državna geodetska uprava, od njih smo ponovo zatražili da nam dostave dokumenta o nabavci softvera, kao i podatke o tome koliko su puta ažurirali softver i koliko su ta ažuriranja i nadogradnje platili. Do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.
Direktor Drašković je takođe odbio da odgonetne zbog čega je Republički geodetski zavod platio milion dinara bez PDV-a nadogradnju softvera za koji je samo mesec dana pre toga već bila urađena nadogradnja vredna 1,3 miliona dinara, takođe bez PDV-a. Oba posla pružanja usluga nadogradnje aplikacije „E-žalba” na tenderu su opet kao jedini učesnici dobile firme „Igea” i „In2”.
„Da bi uopšte mogli da debatujete na ovu temu morate poznavati IT tehnologije, geodeziju i pravo jer upravo stručnjaci pomenutih nauka kao multi tasking tim sagledavaju potrebe posla i rade na permanentnom unapređenju procesa rada u Republičkom geodetskom zavodu. Jedan od njih je softver E-žalba, a sve u cilju boljeg servisa građanima“, napisao je Drašković u odgovoru.
Draškoviću ovo nije prvi put da ukazuje da je za shvatanje njegovih odluka neophodna stručnost koju novinar nema.
Posle objavljivanja priče da je satelitski snimak od milion evra koji se koristi za ozakonjenje objekata pun „rupa“, odnosno maglina zbog kojih se ne vide snimani objekti Drašković je – uprkos tome što svako može da vidi da je snimak prepun maglina – tvrdio da je „nestručan novinar izmislio rupe”. Nekoliko meseci kasnije, kada su ozvaničena dokumenta RGZ-a o kupovini snimka ispostavilo se da „rupa“ ipak ima i da direktor za njih zna i da je čak tražio od firme kojoj su snimci plaćeni milion evra da greške ispravi.
Zbog čega su bile potrebne dve nadogradnje softvera, kojima je vrednost uvođenja softvera za žalbe porasla sa 4,9 miliona dinara na 7,2 miliona dinara nije znao da objasni ni šef odseka u IT sektoru Republičkog geodetskog zavoda Blaža Filipović. Softver je, prema njegovim rečima, u funkciji i prilikom njegove implementacije nije bilo funkcionalnih problema. „Softver je imao manjih tehničkih „bagova“ koji su se dnevno otklanjali“, rekao je u telefonskom razgovoru Filipović.
„Bio sam samo angažovan na implementaciji softvera i obuci zaposlenih u prvoj fazi. Zaista nemam informacije o tome kako su sprovođene javne nabavke niti zašto je rađeno unapređivanje softvera. Nemam informacije o tome“, rekao je Filipović.
Do objavljivanja teksta novinari nisu uspeli da saznaju ko je iz RGZ-a bio angažovan na pisanju konkursne dokumentacije za kupovinu softvera. Direktor Drašković u odgovoru Pištaljci napisao je da je reč o „inženjerima IT, inženjerima geodezije, pravnicima i članovima komisije za pomenutu javnu nabavku“. Kada smo pokušali da saznamo imena tih inženjera u pravnoj službi niko se nije javljao na telefon, a predstavnik RGZ-a za medije Maja Radović odbila je da odgovori.
„Vi vidite da je problem što se u konkursnoj dokumentaciji nalazi reč elektroničko, pa je l’ vi znate da postoji deklaracija o zajedničkom jeziku“, rekla je Radović zahtevajući da pitanja ipak pošaljemo mejlom posle čega je prekinula razgovor.
Na pitanja koja su poslata mejlom nije stigao odgovor. „Iz kabineta direktora su me obavestili da je na vaša pitanja već odgovoreno“, napisala je kratko Radović.
(izvor: pištaljka.rs, Snežana Đurić)
