U skoro svim najznačajnijim stranim kompanijama koje su od 2011. godine stigle u Niš i dočekane izdašnim državnim subvencijama namenjenim zapošljavanju novih radnika, sindikati nisu poželjni, a u nekim od njih radnici koji žele da ih osnuju dobijaju otkaz, kažu sindikalni lideri u ovom gradu.
Prema njihovim rečima, najteža situacija je u Juri i Juri Šin Von, gde sindikalno organizovanje praktično nije dozvoljeno, a radnici koji žele da formiraju sindikat dobijaju otkaz. Najbolja situacija je u Leoniju, gde funkcionišu dva reprezentativna sindikata, UGS Nezavisnost i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“. Sindikalnih organizacija nema ni u DŽonson elektriku i Atlas tekstilu, koje su otvorene pre dve godine, odnosno pre godinu i po dana. One ne funkcionišu ni u Benetonu, koji je došao u Niš pre sedam godina, odnosno njegovim kooperantima.
– U Juri smo tri puta pokušavali da osnujemo sindikalnu organizaciju. I svaki put, samo dan ili dva pred dobijanja rešenja o njenom upisu u registar Ministarstva rada, radnici koji su formirali Inicijativni odbor za njeno osnivanje dobijali su otkaze. Izgledalo je kao da je neko iz Ministarstva javljao ovoj kompaniji imena tih radnika – kaže poverenik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ za Niš Bratislav Ilić.
Risto Ivetić, sekretar Samostalnog sindikata grada Niša, dodaje da su u Juri otkaz dobila i dva radnika koja su bila u rukovodstvu tog sindikata. NJihovi otkazi su sada na sudu, a oni su, koliko zna, još uvek bez posla.
– U Benetonu smo, pak, uspeli da registrujemo sindikalnu organizaciju, a kada je sve završeno, njeno delovanje je sprečeno. Radnice su bile prestrašene raznoraznim „porukama“ koje su dobijale, nisu smele da održavaju sastanke u krugu fabrike, mi smo im ponudili naše prostorije, želeli smo da im pružimo i podršku druge vrste, ali su ipak odustale – kaže Ivetić.
Bratislav Cenić, poverenik UGS Nezavisnost za Niš, dodaje da taj sindikat već godinama ne može da uđe u Juru i Juru Šin Von, iako je ozbiljno nastojao. On smatra da su tome u velikoj meri doprineli menadžeri, inače „naši ljudi“, koji, kako kaže, ne shvataju da sindikati ne žele da unište fabriku već da poboljšaju uslove rada, što bi koristilo svima, pa i njima.
PROČITAJTE JOŠ: NE ZNA ŠTA ĆE OD SEBE: NAPREDNI PREDSEDNIK OPŠTINE POSTAJE PILOT?!
Poverenik Gradskog odbora ASNS Niš Saša Hristov kaže da taj sindikat nema svoje organizacije ni u jednoj od najvećih stranih kompanija koje su poslednjih godina došle u Niš, iako je nastojao da ih formira. Pokušao je da ga napravi i u Leoniju, jer „tamo nema zabrane“, ali ni tu nije uspeo, kaže.
– Ipak, iz Leonija nam nisu stigle primedbe na kršenje radnih prava, a zaposlenima se plaća prekovremeni rad i imaju godišnji odmor. U DŽonson elektriku ljudi su zadovoljni platama, koje iznose od 40.000 do 50.000 dinara. U Asteru radnici primaju minimalac, ali im se plaća prekovremeni rad. Svi radnici u proizvodnji dobijaju po 143 dinara po satu, od krojača do kontrolora – navodi Hristov.
Naši sagovornici ocenjuju da su osim nedovoljne spremnosti poslovodstava tih kompanija da otvore vrata sindikatima, veliki problem i „loši zakoni o radu“, koji „više štite poslodavce nego zaposlene“, kao i to što je država „spremnija da se založi za interese investitora nego za sindikalnu zaštitu radnika“. Ozbiljna prepreka je i strah zaposlenih da će zbog sindikalnog aktivizma ostati bez radnog mesta, do kojeg se teško dolazi.
Državni zvaničnici saopštavali su da je „Jura“ po jednom radnom mestu dobila 7.000 evra, „Beneton“ i „DŽonson elektrik“ po 9.000 evra, a „Jura Šin Von“ – 10.000 evra. Kompanija „Aster tekstil“ takođe je subvencionisana, ali iznos po novouposlenom radniku nije saopšten.
Prema procenama gradskih zvaničnika, u Nišu je od 2011. godine do danas u tim i drugim kompanijama zaposleno više od 12.000 radnika. Većina zaposlenih u njima prima minimalce uvećane za 20 odsto, što im omogućavaju aktuelni propisi u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ: SNS SE DOSETIO KAKO DA UPROPASTI ČAK I PRVI MAJ!
(izvor: danas.rs)
