Ako su Cecini vanvremenski hitovi dovoljno sazreli da se nađu u udžbenicima, onda ne postoji niti jedan valjani razlog da se nađu i u naslovima naših tekstova. Pogotovo kada je taj tekst posvećen njemu – onda treba prilagoditi tako da ih on i razume. A opšte je poznato da se Svetlana i Aleksandar vrlo dobro “kapiraju”.
Da, želimo u ovom tekstu da pokažemo, dokažemo i objasnimo da je predsednik Srpske Napredne Stranke jedna velika kukavica. I to ne samo zato što naša stara poslovica kaže “ko o čemu – Vučić o hrabrosti”, već zato što čovek to svim svojim potezima i dokazuje.
Sa jedne strane imamo bajke, pripovetke i basne gde se hrabar čovek odriče obezbeđenja, gde se sukobljava sa protivničkim (i to ni manje ni više nego hrvatskim) navijačima na tribini, gde sme svima sve da kaže u facu – a sa druge realnost gde je to sve jedna obična budalaština.
Pre neki dan on je (opet) gostovao na “Pinku” kod Sarape (sam naravno, jer je hrabar) i tu izjavio kako o “Đilasu, Jankoviću i Jeremiću” ne govori ni reč pred stranim zvaničnicima – već im sve kaže u facu. Koju facu gospodine predsedniče? Ne samo da ne sme da izađe na TV duel ni sa kim ko se ne odaziva na ime Sarapa, Marić ili Vučićević, već ne dozvoljava gore pomenutoj trojici da bilo šta kažu u medijima koje uređuje. Kakva je to hrabrost kada iz dana u dan lažeš, klevetiš i optužuješ (a ne činiš ništa) i drugoj strani ne dozvoljavaš da odgovori?
Tako imamo i danas situaciju u kojoj čovek sa 0 (NULA) dana radnog staža prodaje pamet i ogovara nekog ko je zaista nešto radio u životu i napravio firmu u više država sveta (nećemo spominjati o kojoj dvojici se radi, zaključite sami), da onaj što je hrabar šalje svoje “besne pse” da laju i optužuju – ali kada treba da se optužbe i dokažu i da se “kriminalac” privede pravdi – tu rezultata nema.
Ista situacija je i oko Kosmeta i tu nam svakodnevno ispira mozak svojom hrabrosti, a rezultata nema nigde. Od toga da niko sa njim ne sme da priča jezikom ultimatuma – do toga da je potpisao briselski sporazum, da je ugušio i ukinuo sve srpske institucije na severu, od toga da neće pregovarati dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića – do toga da se pregovori itekako nastavljaju i od toga da niko srpski narod neće smeti ni popreko da pogleda – do toga da mu glavnog pregovarača razvlače kao mečku po Prištini.
Takođe, umesto da bude hrabar i “stisne petlju” i kaže šta je njegov plan za južnu srpsku pokrajinu – mi svakodnevno viđamo Vučića kako u sopstvenim medijima (ponovo sam, bez ikakve šanse da sa bilo kim suoči mišljenje) traži opravdanja i izgovore u tome da su bukvalno svi ljudi koji su ikada postojali na planeti odgovorni za to što Srbija nema vlast nad Kosovom (a definitivno nema), samo on tako hrabar nije.
Imamo i danas primer u Smederevu, gde se strani investitori prema radnicima ponašaju kao prema robovima, gde nemaju nikakve uslove za rad, a kada se pobune dobiju otkaz, pa im čak prete i zatvorom – a on tako hrabar nema ni najmanju petlju da reaguje. Videli smo njegovu hrabrost i kada je otišao u Niš, okružen desetinama autobusa “napunjenih” stranačkim poltronima koji su glumili Nišlije, klimali glavom i tapšali na njegove laži.
Ima naravno još primera, ali vidite poentu. On nije hrabar, on je lud. A u svoje beskonačno ludilo vrlo uspešno uvlači i sve nas – jer mi smo po svemu sudeći, još luđi što to sve tolerišemo. Pitanje samo dokle…
