Veliki medijski koncern očigledno stvara jedinstven medijski prostor od Triglava do Vardara, sa auditorijumom nekadašnje SFRJ.
Po svemu sudeći, biće ovo izuzetno zanimljivo televizijsko proleće u Srbiji. Nećete videti dramatične promene u programskim šemama, ali će doći do suštinskih promena na polju vlasničke strukture. Komercijalne televizije, u prvom redu TV Pink i Antena grupa (TV Prva i O2), ponašale se kao dve udavače rivalke, koje se takmiče koja će se što bolje udati, jer je u naše krajeve pristigao KKR, bogati američki investicioni fond koji u regionu „lepe cure traži“.
Do sada je KKR, direktno ili preko „ćerki firmi“ u Srbiji, investirao u kablovski distribucioni sistem SBB, zatim kablovske kanale: N1, osam SK kanala, Grand TV, Cinemanija, Ultra. Dakle, Amerikanci su već prisutni u veoma značajnoj meri, pa bi dolazak na naše medijsko tržište bio ono što se u biznisu zove „game changer“. Dnevne novine danima uglavnom spekulišu o toku pregovora i veličini ponuđenih ili odbijenih cifara, od kojih se gledaocima zaista vrti u glavi. Prva zvanična naznaka da se menja struktura vlasništva stigla je sa Televizije Pink, kada je u Nacionalnom dnevniku javljeno da je Željko Mitrović hitno sazvao sastanak sa regionalnim direktorima svoje kompanije. Nije propušteno da se javi kako je Željko odbio ponudu da svoju kompaniju (sve sa avio-službom) proda za pola milijarde evra. Međutim, za sada je list „Danas“ objavio na osnovu pouzdanih izvora da je Pink prodao Pink CG i Pink BiH fondu KKR. Radi se o „ćerkama“ Pinka koje već postoje u okruženju i imaju nacionalnu pokrivenost u tim zemljama. Pink CG važi za kanal koji, gle čuda, podržava vlast, dok Pink BiH uspeva da svoj program balansira i prikazuje u oba bosanska entiteta, što je svakodnevna medijska diplomatija, odnosno hodanje po jajima. Naravno, baš na TV Pinku, gotovo svakodnevno, N1 nazivaju „CIA TV“. Dakle, kada je reč o novcu, rodoljupci ipak umeju da pronađu pravu cenu. Bilo je potpuno očekivano da ovakva akvizicija usledi nakon što je KKR kupio komercijalne televizije u Sloveniji (TV Pop) i Hrvatskoj (Nova TV).
„Informer“, koji najglasnije protestuje zbog moguće „medijske okupacije Srbije“ od strane Dejvida Petreusa, opasnost vidi u medijskoj koncentraciji.
MEZIMICE PRED UDAJU
„Politika“ je donela veoma stručnu analizu poslovanja kompanije Pink International, zaključno sa 2016. godinom, jer konsolidovani izveštaj o kompaniji za 2017. logično, nije još objavljen. Pa neće valjda da objavljuju zdravstveni karton mlade pred udaju! Ipak, za sada se manje-više pouzdao zna da je do ovog trenutka 10 odsto vlasništva Pinka kupila Direct media, a glavni problem predstavljaju krediti i zaduženja ove kompanije. Tu navodno spada 45 miliona evra dugoročnih obaveza, 16 miliona kratkoročnih obaveza i krediti kod AIK banke u vlasništvu Miodraga Kostića, 4,7 miliona evra. Dug Pinka je 3,8 puta veći od profita, bez kamata, poreza i amortizacije i 1,7 puta veći od kapitala kompanije, što se, kako piše „Politika“, knjiži kao ozbiljna zaduženost.
Slične pripreme vrši i druga potencijalna udavača Antena grupa, koju je „Informer“ već prodao Amerikancima. Tu se pominju stotine miliona evra, mada do ovog trenutka nije stigla iole ozbiljna potvrda ove transakcije.
Cilj je dakle: ne ostati drugi, van krila velikog medijskog koncerna koji očigledno stvara jedinstven medijski prostor od Triglava do Vardara, sa auditorijumom nekadašnje SFRJ. Veličinu ove investicije potvrdio je i Aleksandar Vučić sa rukovodstvom KKR-a, gde je pozdravio investicije, bez obzira što je N1 najdosledniji kritičar njegovog rada. To otprilike govori o mogućnosti lokalne politike da utiče na jedan ovako moćan medijski sistem. Postoji i treći scenario koji prati ovo TV provodadžisanje. Stopirana je medijska strategija za Srbiju čiji nacrt su kritikovali u zemlji i inostranstvu. Biće formirana nova radna grupa, napisan novi nacrt, a Vučić je insistirao da se u taj posao uključi i OEBS, koji je dosledno imao zamerke na stanje medijskih sloboda. Nekako usput, objavljena je još jedna važna informacija: da je na vanrednoj sednici Saveta REM-a doneta odluka o raspisivanju konkursa za dodelu TV frekvencije za zemaljsko emitovanje na teritoriji cele Srbije. Setićete se da je isto telo, posle niza neuspelih sednica bez kvoruma, ranije zaključilo da je za Srbiju postojeći broj nacionalnih kanala i više nego dovoljan. Bila je to racionalna odluka, pa ne znam šta se to u međuvremenu dogodilo pa nam je potreban novi kanal – na prilično siromašnom medijskom tržištu. Možda je vlast želela da dobije još jednu televiziju koja će je zauvek voleti – pogađate, zainteresovana je BK grupa.
PASTORKE I GAZDA
A kako izgleda kada vas vlast ne voli, ili kada jede sopstvenu decu, videlo se ovih dana na primeru kablovskog kanala gde se redovno pojavljuju lideri opozicije Naša Balkan TV. Pritisak je tekao ustaljenom metodom, prvo mesecima poreska inspekcija, zatim skidanje sa distributivnih sistema IPTV (Telekom), KDS (Pošta) i ostalih koji su pod kontrolom vlasti, i konačno izbacivanje iz prostorija „Filmskih novosti“. Direktor i vlasnik Zoran Bašanović, prvi savetnik Aleksandra Vučića još iz 2012. Pre toga bio je njegova medijska podrška na putu ka vlasti, a danas je savetnik premijera Makedonije Zaeva i razočarani prvoborac SNS-a, baš kao i Dejan Anđus, još jedan intimus, ili kum, koji se nije snašao u raspodeli plena nakon dolaska na vlast. Dakle, dok se priprema za dolazak Amerikanaca, vlast se obračunava sa mangupima u sopstvenim redovima.
Na kraju, pitanje svih pitanja je: koliko je uopšte medijski biznis u Srbiji isplativ? Iz svega navedenog jasno je vidljivo da ekonomsko poslovanje televizija u Srbiji nije tržišno. Jednostavno, na našem tržištu je nemoguće preživeti ako se odbiju prihodi koje televizije imaju od najvećih klijenata, a to su državna preduzeća i institucije (Telekom, ministarstva, zavodi, Lutrija, itd.). Ukoliko niste u milosti vlasti, nećete imati pristup značajnim državnim fondovima za oglašavanje kojima se ovde već decenijama kupuje poslušnost medija. Dakle, kada dolazite kao strani investitor, važno je obezbediti političke kontakte i održavati ih, jer vlast ima mehanizme kojima će vas dovesti u neravnopravan položaj. Takođe, Srbija je, u želji da izađe u susret ovdašnjim medijskim tajkunima, dobila zakone koji su po mnogo čemu jedinstveni u Evropi. Kod nas je moguće da isti medijski koncern bude istovremeno i distributer, ali i proizvođač kontenta, medijskih sadržaja. Tako se stvara legalna mogućnost medijskog monopola, odnosno distributer će moći da emituje svoje sadržaje i da druge produkcije i distributere stavi u podređen položaj.
Međutim, kada u region dođe investicioni fond koji će imati svoju kablovsku distribuciju, svoje programe i tržište od preko 20 miliona gledalaca, onda na tom tržištu više ništa nije isto. Ne nadajte se, dragi gledaoci, nekom neverovatnom obogaćenju TV ponude ili padu cena usluge, od toga verovatno neće biti ništa, jedina posledica će biti stvaranje jedinstvenog medijskog prostora, a tek ćemo videti šta će to praktično značiti, ta buduće televizijska Pax Americana.
Zato je valjda još bizarnije zvučala vest iz gerontološkog centra u Jagodini. Tamo je u svađi, a zatim i tuči, jedan besni korisnik – ubio drugog! Povod je bio spor oko izbora programa koji će gledati. Pobili su se zbog daljinskog, a ja samo mogu da se pitam šta je to na televiziji bilo vredno života jednog gledaoca?
Ili nas je domaća televizija taman toliko sludela da će nas sada tako navučene preprodavati budućim vlasnicima…
(Izvor: Cenzolovka)
