Dok „srpski Mercedes“ autobusi već nekoliko godina krstare ulicama Beograda i ostalih gradova, oznaka Folksvagen – „made in Serbia“, po svemu sudeći ostaće samo „pusta“ želja i „prazno“ obećanje.
Nemački auto gigant Folksvagen definitivno je suzio izbor zemalja u kojoj će otvoriti novu fabriku, prenosi Blic, pozivajući se na pisanje čeških medija.
U konkurenciji su, kako navode, ostale Bugarska i Turska, što znači da Srbija više nije kandidat.
„Definitivno je izabrana Turska, gde je solidna infrastruktura ali nesigurno političko okruženje, a druga ozbiljna lokacija je stabilnija Bugarska koja je deo Evropske unije“, kazao je o izboru dva finalna kandidata lider sindikata u Škodi Jaroslav Povšik, prenosi Blic.
Da bi ovaj nemački auto gigant možda mogao da bude „najveća, najvažnija i najmoćnija investicija“ koja bi prema najavama predsednika Aleksandra Vučića trebalo da stigne u Srbiju mediji spekulišu od marta.
O takvoj investiciji je predsednik Vučić govorio u decembru prošle godine kada je rekao da su u toku pregovori sa „stranom kompanijom, svetskim gigantom, koji bi mogao da investira u našu zemlju“, dodajući da bi to mogla da bude „najveća, najvažnija i najmoćnija investicija“ u poslednjih 30 godina.
Nije rekao o kojoj kompaniji je reč, ali jeste da će se sve znati u aprilu.
U maju smo saznali da to nije Folksvagen, ali ko je i dalje je nepoznato.
To nije jedina najava srpskih zvaničnika koja je ostala samo na rečima i obećanjima.
Samo u oblasti autoindustrije bilo ih je nekoliko.
„Hoću da mi kupiš Mercedes Benc“
Folksvagen je odustao od Srbije, ali je drugi nemački gigant pre nekoliko godina „doputovao“ u Zemun.
Tim dolaskom dva modela Ikarbusovih autobusa dobila su znak Mercedesa.
Mada su najave o „srpskom Mercedesu“ bile bombastične, ispostaviće se da je samo šasija najmlađih Ikarbusovih modela nemačka.
„Njihove su šasija i stručnost“, kaže za BBC na srpskom direktor te kompanije Aleksandar Vićentić.
On objašnjava i da prihode dele Zemunci i Nemci.
Ovakvi autobusi proizvode se od 2014. godine, ali nemački gigant nema udeo u Ikarbusu.
Do sada je proizvedeno više od 50 gradskih i međugradskih modela autobusa u saradnji sa Mercedesom.
Kada moje uši čuju autobus na struju
Nemci daju samo šasiju, a investitor sa drugog kraja sveta bi do jeseni trebalo da postane većinski vlasnik zemunske firme i da u njoj pravi i – električne autobuse.
O tome se priča od 2017. godine, a kako je početkom marta ove godine izjavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović „stekli su se uslovi da kompanija Jin Long postane većinski vlasnik Ikarbusa“.
Kako kaže Vićentić, Kinezi će dobiti 51 odsto vlasništva.
Tim dolaskom neće „oterati“ Nemce, pošto će ugovor sa Mercedesom ostati, kaže.
Finci i Poljaci iz Priboja
Priboj se pre nekoliko godina radovao vesti da u fabriku automobila iz tog grada stiže finski novac.
Najava da Fabriku automobila Priboj (FAP) „sigurno kupuje finska kompanija Sisu auto“ izgleda nije bila baš toliko „sigurna“.
Potom su se u priču umešale češke krune, pošto je kao potencijalno novi vlasnik najavljivana kompanija Tatra iz te zemlje.
Sve je ostalo na tom nivou, a pribojska fabrika automobila, nekadašnji jugoslovenski gigant, i dalje je bez novog vlasnika.
Fijatova decenija
Jedini auto iz Srbije koji krstari našim i međunarodnim putevima je kragujevački Fijat.
Investicija koja je stigla u srpsku autoindustriju pre više od 10 godina je stari partner kragujevačke Zastave – Fijat.
Prošle godine navršila se decenija od kada je u hale nekadašnje fabrike automobila u kojoj su se proizvodili fića, florida, jugo i kec, došlo italijansko rukovodstvo.
Četiri godine kasnije počela je i proizvodnja novog modela 500l, ali se prošle godine strahovalo da bi Italijani mogli da odu iz Šumadije.
- Fijat je poslednjih godina jedan od najvećih izvoznika u Srbiji i kompanija koja je dovela i brojne druge firme koje proizvode delove za automobile.
Delovi za automobile
Automobilska industrija je od 2001. godine privukla skoro 10 odsto ukupnog iznosa stranih direktnih investicija, navedeno je na sajtu Razvojne agencije Srbije.
U poslednjih 10 godina više od 60 stranih kompanija iz te oblasti počelo je da radi u Srbiji, navode za BBC iz te agencije.
Među njima su kompanije ZF, Leoni, Mišelin, Jura, Džonson Elektrik, Boš, Adient, Gramer, IGB, Aptiv, Kontinental, Gruner, Novares, Magna, Kuper Tajers, Meita.
Prema istraživanju RAS-a u Srbiji, u oblasti autoindustrije, ima oko 50.000 zaposlenih.
(Izvor: Danas.rs, BBC Srbija)
