Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upozorio je da su upravnicima zgrada na raspolaganju svi zaštićeni podaci o svakom stanaru, a da ne postoje mehanizmi koji bi onemogućili upravnike da te podatke zloupotrebe.
Dva meseca nakon isteka krajnjeg roka propisanog zakonom, licencirane upravnike zgrada nema većina stambenih zajednice u Srbiji. Dve trećine zgrada nema još ni registrovane stambene zajednice, a kamoli upravnike, ni prinudne ni izborne. Za kraj februara najavljene su prve kontrole sprovođenja zakona, za sada bez kazni, inače drakonskih, a prošle nedelje se pročulo da se i SNS umešao u zamešateljstvo sa upravnicima. Navodno su opštinski odbori krenuli da obučavaju građane (čitaj: članove) za tu funkciju.
Novi obrt u ovom zamešateljstvu nastaje ove nedelje. Kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti izdaje saopštenje u kome traži da se otklone evidentni problemi u primeni Zakona o stanovanju.
Poverenik podseća da je i u vreme usvajanja ovog zakona apelovao da se još jednom preispitaju rešenja kojima se obrada velike količine ličnih podataka građana poverava do tada nepostojećoj strukturi upravnika. Upozoravao je i da programom obuke upravnika zgrada nije bila obuhvaćena zaštita podataka o ličnosti.
Zakon je uveo institut stambene zajednice, čiji upravnik, prema članu 50, „uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu (za fizička lica ime, prezime i JMBG, a za pravna lica poslovno ime, adresa sedišta i matični broj)“.
Upravnici bi podatke koji obrađuju (ime i prezime i JMBG) morali da koriste samo za sprovođenje neophodnih poslova, kao što su naplata troškova za tekuće održavanje zgrade, podnošenje regresne tužbe protiv lica odgovornog za oštećenje zajedničkog dela zgrade itd, ali te podatke često koriste i u druge svrhe! Pa tako završe na spiskovima SNS-ovih sigurnih glasova, na primer.
Uz sve to, u postupku registracije stambenih zajednica, došlo je do različite prakse u raznim lokalnim samoupravama, pa u nekim opštinama vrše i obrade podataka o brojevima ličnih karata vlasnika stanova, a u nekim ne.
(izvor: beogradski-glas.rs)