Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije nedavno je, bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha i to tako da se vazduh koji je, na primer, do sada bio ocenjivan kao „zagađen“, od sada ocenjuje kao „prihvatljiv“.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) pitaju zašto je Agencija za zaštitu životne sredine, nadležna za određivanje kriterijuma za praćenje kvaliteta vazduha, odlučila da promeni ove kriterijume, na osnovu kojih propisa. Oni podsećaju da su novi kriterijumi, i inače, daleko ispod kriterijuma Evropske agencije za zaštitu životne sredine.
Naime, pomerene su gornje granice za količinu štetnih čestica pa sada vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica više nije „zagađen“ već „prihvatljiv“. Isto tako, ukoliko vazduh sadrži 50.0001 μg/m3 azotnih dioksida (NO2) on je sada “odličan”, a ne samo “dobar”.
Kako rešiti problem aerozagađenja?
SNS ima REŠENJE:
Promenićemo kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha!!!Do juče isti vazduh koji je bio ZAGAĐEN,
od danas je PRIHVATLJIV.A u Srbiji i dalje između 15 i 20 ljudi DNEVNO UMRE od posledica aerozagađenja.
Oni nas bukvalno ubijaju. https://t.co/dKdMfQodeQ
— #1od5miliona 😷 (@_1od5miliona) December 4, 2020
Kriterijumi koji se danas mogu pronaći na sajtu Agencije razlikuju se od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine. Ovi kriterijumi se, svakako, razlikuju i od onih koje koristi Evropska agencija za zaštitu životne sredine koja ima značajno strožije standarde za ocenu kvaliteta vazduha. Iz donjeg grafikona mogu se videti promene u kriterijumima Agencije iz prošle i ove godine kao i uporedni kriterijumi koje primenjuje Agencija EU.
Foto: RERI
RERI i BOŠ ukazuju da se kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha koje primenjuje Evropska agencija za zaštitu životne sredine, (čija je država Srbija saradnica) značajno razlikuju od kriterijuma koje koristi Agencija za zaštitu životne sredine.
Zanimljivo je da se na sajtu agencije pojavio „novi-stari“ izveštaj, u kojem nedostaje podatak da rezultati automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada Beograda nisu dostavljeni Agenciji i pored više zahteva, a na šta su RERI i BOŠ već ukazivali.
Zašto je Agencija sakrila podatak da Beograd nije dostavio podatke o zagađenju?
RERI i BOŠ podsećaju da je u 2019. godini vazduh u svim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) bio prekomerno zagađen usled visoke koncentracije PM10 i(ili) PM 2.5 čestica.
