Gospoda iz MMF-a su zadovoljna. Uz sitne zamerke, poput kritike što još uvek nije prodata „Komercijalna banka“, rijaliti zvani „čuvarkuća“ se odvija po planu. To što je Srbija po ekonomskim i medijskim slobodama sve lošije plasirana na svetskim listama, a po kvalitetu pravnog poretka i indeksu svojinskih prava među najgorima, jedva nešto bolja od Albanije i BiH, apsolutno ih ne zanima. Vašingtonske birokrate, jednako kao i oni u Briselu, još manje su zainteresovane da makar opomenu Vladu Srbije zbog brojnih manipulacija u zakonskim tekstovima i neuko sročenim strategijama razvoja, a čija je posledica dalje sužavanje socijalnih prava građana. Tipičan primer su nezaposleni koji za naprednjačku vlast postoje samo kada ih statističkim vratolomijama pretvara u „zaposlene“, ali ne i kada ih treba zaštititi kao pripadnike jednog od najranjivijih delova društva najviše izloženog riziku od siromaštva.
Nejednakost i među nezaposlenima
Pitanje zaštite nezaposlenih dobija na značaju nakon najave ministra finansija da će od januara naredne godine, kao jedna od mera za rasterećenje privrede, biti ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca (isti doprinos na teret zaposlenog ostaje na snazi), jedan od glavnih izvora prihoda Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Kada je polovinom 2017. prvi put najavljena ova mogućnost, mnogi su bili iznenađeni saopštenjem Vlade u kome se kaže da je povod za razmatranje smanjenja ili ukidanja doprinosa za nezaposlene na teret poslodavca činjenica da je NSZ, prema finansijskom izveštaju za 2016, po ovom osnovu prihodovala oko 20 milijardi i ostvarila suficit od preko tri milijarde dinara. Predlog za ukidanje ovog doprinosa podržao je i Fiskalni savet, takođe sa obrazloženjem da NSZ u svom budžetu često ostvaruje suficit. Tako smo došli u paradoksalnu situaciju da institucija koja vodi brigu o ljudima bez posla ima višak novca, a da su nezaposleni sve manje zaštićeni.
Po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, pravo na naknadu u slučaju gubitka posla imaju samo nezaposleni koji su u prethodnoj godini bili neprekidno osigurani za slučaj nezaposlenosti i nezaposleni koji su prethodnih 18 meseci bili osigurani sa prekidima. To znači da zaposleni koji je bio osiguran 30 godina, ali mu poslodavac nije uplaćivao osiguranje prethodnih 18 meseci, ne može ostvariti pravo na naknadu iako je 30 godina uplaćivao osiguranje.
Psiholog Sarita Bradaš, saradnik Fondacije „Centar za demokratiju“, u istraživanju „Politike zapošljavanja u Srbiji – podstrek (ne)dostojanstvenom radu“ navodi da je u NSZ 2017. planirano je da od 22,9 miliona dinara prihoda od doprinosa za socijalno osiguranje za naknadu za slučaj nezaposlenosti bude isplaćeno 12,538 miliona ili svega 55 odsto uplaćenih sredstava. Dakle, uprkos tome što je zakonom propisano da se kroz doprinose za slučaj nezaposlenosti obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti, ne postoji garancija da će osoba koja je uplaćivala doprinose imati naknadu kada postane nezaposlena.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO): ZAŠTO NIKAD NEĆU OTIĆI U LIDL?
Prema podacima koje iznosi Bradaševa, broj korisnika naknade za nezaposlene je u 2017. u odnosu na 2015. smanjen za 48 odsto, dok je istovremeno broj nezaposlenih smanjen za 12,5 odsto. Ponovnim izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti iz decembra 2017. položaj malobrojnih nezaposlenih koji primaju naknadu, od kojih 54 odsto dobija naknadu do šest meseci, a 83 odsto prima minimalni iznos naknade koja je ispod granice siromaštva, dodatno je pogoršan. Iznos minimalne naknade dodatno je smanjen, a povećan je iznos maksimalne naknade koju prima svega dva odsto korisnika, tako da su i nejednakosti među korisnicima povećane. Umesto da unapređenje položaja nezaposlenih bude u fokusu politika zapošljavanja i socijalne politike, izmenama zakonodavstva ostvaruju se uštede na račun najranjivijeg dela stanovništva, konstatuje Bradaš, navodeći da u odnosu na Srbiju manju pokrivenost nezaposlenih naknadama imaju samo Litvanija, Rumunija i Bugarska.
Muvanje s podacima o nezapolenosti
Analizirajući Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (NAPZ), kao osnovni instrument aktivne politike zapošljavanja u okviru Nacionalne strategije zapošljavanja 2011‒2020, Sarita Bradaš ukazuje na mnoge nedoslednosti ovog dokumenta, poput one da je broj nezaposlenih na evidenciji NSZ u 2017. smanjen za više od 70.000. Ona navodi da razlozi za smanjenje registrovane nezaposlenosti pre svega leže u manjem prilivu nezaposlenih (smanjenje broja novoprijavljenih za 43.318) i brisanju nezaposlenih sa evidencije zbog nepridržavanja zakonskih obaveza (za 19.641). U odnosu na prethodnu godinu, u 2017. broj nezaposlenih je smanjen za 50.374, pri čemu je broj zaposlenih sa evidencije povećan za samo 3.386, što očito pokazuje da je smanjenje nezaposlenosti ponajmanje posledica novih zapošljavanja. Uz to, poslednje četiri godine broj stanovnika starosti od 15 do 59 godina smanjio se za 212.000, kao posledica negativnog prirodnog priraštaja, ali i sve većeg broj građana Srbije koji emigriraju tražeći posao i pristojan život po celom svetu. Međutim, službenici Vlade koji su radili na izradi NAPZ-a ovaj problem uopšte ne registruju.
PROČITAJTE JOŠ: BRNABIĆ NAS OTVORENO ZA*EBAVA PRIČOM O UČLANJENJU U SNS!
(izvor: beogradski – glas.rs / Branislav Krivokapić)
